АКТУЕЛНО

Спрема се рат за воду – Србија на путу капитулације


Недавна вест да ће се српска „Вода вода“ ускоро наћи и на тржишту Кувајта колико је обрадовала, толико је и отворила многа питања. Зашто је то једна од ретких фабрика воде које су још остале у српским рукама и да ли смо ресурс 21. века, што вода сигурно јесте, морали тако олако, па и неодговорно, да препустимо странцима?

Иако ће Кувајт бити седмо извозно тржиште за „Воду воду“, у том послу никада се не зна. Јер како је пре пола године изјавио сам Војин Ђорђевић, власник те фабрике, чињеница је да сви постојећи мањи произвођачи не послују лако и могу само да се надају да ће им неко од великих понудити да уђе у сувласништво или власништво.

А то „велики“, значи велике мултинационалне компаније које у Србији већ господаре водом и, уверен је Ђорђевић, неће дозволити другима да се развијају, да истражују или инвестирају у флаширање негазиране воде, осим у неким мањим количинама.

А вода је стратешки ресурс 21. века. Оно што је нафта била у прошлом. Уосталом, Уједињене нације су још крајем 2002. године воду прогласиле „друштвеним и културним добром“, а не економском робом. Најцрње прогнозе предвиђају чак и ратове за залихе пијаће воде.

У студији директора Пацифик института у Окланду, наведено је како се само од 2010. до 2013. због воде у свету водио 41 оружани сукоб који је наизглед био верски, политички и економски, али је у суштини то били борба за пијаћу воду.

Према стручним истраживањима, како домаћим тако и страним, Србија има више од 400 изворишта здраве и питке воде врхунског квалитета, од чега је експлоатисано тек око 20 одсто. То је и био разлог да надлежна комисија УН Србију уврсти међу првих 50 земаља у свету које располажу великим резервама здраве и питке воде.

Зато не треба да чуди констатација директора Института „Јарослав Черни“ др Милана Димкића изречена пре годину дана у Српској академији наука и уметности да ће ЕУ, кад отворимо Поглавље 27, од нас захтевати да у заштиту и поправљање квалитета пијаће воде уложимо 10 милијарди евра.

– Свака помо ће нам бити драгоцена, али би најбоље било да то радимо сопственим новцем, знањем и умећем – поручио је тада Димкић.

Због богатства водним ресурсима Србија је, није тајна, одавно на мети мултинационалних компанија из САД и ЕУ, практично откад је и почела глобална битка за освајање изворишта воде. Имамо ли разлога за бригу? Поготово пошто смо странцима већ препустили нашу воду коју нам сада флаширану продају и на томе остварују профит.

Залихе питке воде којима располаже Србија су добро које припада и будућим генерацијама. Због тога би било упутно да се, уместо владајуће нетранспарентности, о питању стратешког ресурса 21. века одлуке доносе после расправе у којој ће бити питана стручна и најшира јавност у Србији.

 

ИЗВОР: ВЕСТИ

————–

23.4.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

 

2 replies »

  1. Да је било памети,и истинске патриотске Србске власти,које ми већ и немамо преко 100година неби ни били у ситуацији у којој се налазимо.Да је среће да смо на време створили Србску државу,неби доживели геноцид ,неби комунисти дошли на власт ,неби изгубили многе Србске земље и неби их још увек имали на грбачи. Они нас воде ка свом завршном циљу у пропаст,у нестанак у четврти рајх-ткз.Европску унију. Сада не вреди кад би било шта би било али запитајмо се желимо ли ми да нестанемо’?Како се за сада понашамо и награђујемо на изборима оне који нас уништавају и распарчавају,све једно нам је изгледа.

    Свиђа ми се

  2. ето брате – изворе воде вратити у руке државе, и ето нама и уређених путева и железница, и школских оброка и пензија, а и дечијих додатака.

    а не да воду продаје мишковић, па да га уцене да је он прода олбрајтовој или весли кларку

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s