АКТУЕЛНО

15 година Уметничке школе у Ужицу: Три изложбе ученика и „неостварeни сан“ о простору, Академији и Универзитету


Уметничка школа у Ужицу, основана у априлу 2002.године, је средња ликовна четворогодишња школа за образовање надарених ученика из области примењених уметности и дизајна. У протеклих петнаест година постојања, већина ученика продужила је своје стручно усавршавање на уметничким факултетима и академијама, али су бројни и они који успешно уписују студије на другим високошколским установама, јер у средњој школи стичу стандардна знања из области општег образовања. У оквиру стручне наставе успешан тим наставника, у атељеима и радионицама, оспособљава сваког ученика за даљи уметнички рад и обављање самосталне делатности. Депои и кабинети у школи представљају праву ризницу и продукцију радова која се сваким даном увећава. Школа испуњава услове за остваривање наставних планова и програма у оквиру девет образовних профила: конзерватор културних добара, гравер уметничких предмета, ливац уметничких предмета, дрворезбар, грнчар-уметничка керамика, стилски кројач, техничар дизајна текстила, техничар дизајна графике и ликовни техничар.

***

Јубилеј, петнаест година од оснивања, Уметничка школа обележила је изложбама ученика на три локације у граду: Културни центар, Јокановића кућа (Народни музеј) и Народна библиотека.

У име домаћина, Народног музеја у Ужицу, присутне у Јокановића кући поздравила је Анђела Брковић, а онда је добродошлицу професорима, ученицима, новинарима, представницима градских власти и грађанима пожелела Софија Бунарџић, директор Уметничке школе у Ужицу.

„Није лако бити пети у низу. Први је Обрад Јовановић, други је Будимир Радојичић, трећи је Младен Јевђовић, Обрадин Јешић и Софија Бунарџић. Захвалила бих и ученицима и професорима, свима који су се потрудили да ова изложба изгледа овако како и треба. Ово је само један мали део фундуса радова ученика Уметничке школе. За петнаест година смо много тога урадили и ово је прилика да изнесемо у јавност да се то и види.“

***

О оснивању и самом почетку, идеји и реализацији говорио је оснивач и први директор Уметничке школе Обрад Јовановић, академски сликар.

„Кад смо први пут имали интервју за ужичке медије, уопште о тој самој идеји да се направи у Ужицу уметничка школа, тада смо цитирали Јована Цвијића који је рекао – `У Срба је само лак почетак, све остало је тешко`. Овде се, у ствари, показало нешто друго, да постоје неки други Срби, поготову у Ужицу – који су ето тако, од једне идеје успели да нешто направе.

Моја је дужност вечерас да прво одам признање свим оним људима који су, да тако кажем, били у некој дубокој позадини око прављења Уметничке школе. На првом месту колега Будимир Радојичић, он је `пропљуво крв` и са администрацијом и са свим тим проблемима око тога. С друге стране, имам дужност да се захвалим тадашњем заменику министра културе господину Јовану Деспотовићу, који је био у врху, крунски човек у позадини. Затим, Здравку Милинковићу републичком саветнику за уметност, онда мом куму Велимиру Каравелићу. Затим, тој екипи људи која је, на неки начин заговарала и подржавала ту целу идеју Уметничке школе, почевши од Сирогојна, тадашњих ужичких власти, посланика итд.

С друге стране, кад погледамо у ком смо се ми стању тад нашли, а где смо данас – онда као да нисмо ни почињали.
Уместо да данас седимо у интегрисаном Универзитету, јер Уметничка школа треба да буде трећи стуб тог интегрисаног Универзитета, ми се ипак налазимо у једној, да кажем, никога да не вређам – `полупећини`.
Кад кажемо сликарство, уметност, ми у ствари настављамо једну традицију која траје више од 40.000 година, а кад кажемо да смо хришћани, ми смо у процесу који је тек ушао у трећу хиљаду. Тако, када се каже – уметност, то је један сасвим други космички процес у односу на све ово што ми данас живимо.

Но, кад погледамо ове ученике, њихове радове, ми у ствари видимо – на њиховој страни су три ствари: живот, љубав и правда.
Са ове наше стране, старачке, стоји само потпора или само подржавање. Ми, у ствари данас, на неки начин – раздужујемо и задужујемо. Раздужујемо се са прошлим временом, са нашим надама и успоменама из прошлог времена, а задужујемо се са њиховим потребама, њиховим жељама, и на крају њиховим будућим светом.
Кад се лети нађем у сликарским колонијама са колегама који су углавном професори и декани на разним академијама, они мени кажу овако. `Обраде, ови су твоји из Ужица најбољи, њима не требају припреме за пријемни испит`. То су, у ствари, резултати најбољих професора ужичке Уметничке школе.

Данас кад говоримо о Уметничкој школи ми, у ствари, не треба да мислимо на ученике, треба да мислимо на професоре. Кад би овце знале која је чија ливада – што би им требао чобан. Они су сад ти чобани над тим финим стадима, која су, у ствари, изашла да пасу космичке ливаде. Те космичке ливаде се налазе по целом свету. Кад сам се срео са неким људима, у жирију у Венецији, они кажу: `да, има овде ваших ђака из Ужица`. Наши ђаци су сад у Лондону, Кини, по целом свету.
Ми сада треба да мислимо како ћемо овим садашњим да омогућимо те космичке услове. Да они буду грађани света. Нажалост, Уметничка школа у Ужицу нема ни свој простор.

Када се говорило о Уметничкој школи тада је у игри било пет градова. И на крају свега тога, најзаслужнији је покојни Зоран Ђинђић, треба бити поштен – да није било његовог става, да кажемо да се ништа не уздржавамо, личног познанства са мном, Уметничку школу би добио Крагујевац,  Пирот, Нови Сад или Бор. Тако да смо у тој ситуацији ми имали шансу, да тако кажемо, да будемо на доброј страни.

Да ли ћемо ми овим ученицима омогућити да они имају све услове, најбоље приборе, најбоље професоре, најбоље могућности да они тако постану грађани света, а да ми на тој уметничкој мапи света будемо град достојанствен – каква је манифестација Сува игла*, на крају – једна група уметника.
Када причамо о Уметничкој школи – причамо о томе да смо ми грађани света, елита. Данас се под појмом елите подразумевају малине, кромпири, и нека семенска врста говеди и паса.
А елита је ово – кад се нађете у том свету где вечерас знате да такви људи постоје у Токију, у Петрограду, Берлину, да сваки ученик може да иде тамо и да наступа равноправно са свим осталим ученицима.
Зато, мислите на Уметничку школу и борите се.

Кад погледамо сада стање у коме се сада налазимо, онда би најнормалније било да се формира један `Тим за спас Ужица`. Треба позвати све најтрезвеније, најшколованије људе из Ужица који су по Београду и свету, и фомирати `Тим за спас Ужица`. Иначе ово стање не води спасу Ужица.“

***

Када је основана, Уметничка школа је била привремено смештена у део зграде Дома „Петар Радовановић“, да би се после неколико година преселила у део зграде Црвеног крста у Ужицу. Иако је свака власт у граду обећавала да ће решити проблем простора за школу и дан-данас Уметничка школа је на истом месту. Без обзира на тешке услове, преданим радом стручних професора пре свега, ученици сваке генерације ове школе постижу запажене резултате на уметничким академијама и факултетима, а неки од њих су већ у свету познати уметници. Ову школу је за петнаест година постојања завршило преко шест стотина ученика, а четири ученика су сада професори у Уметничкој школи у Ужицу.
С обзиром на то да је Ужице познато по квалитетним књижевницима, музичким и ликовним уметницима, глумцима, да поред Уметничке постоји и средња Музичка школа, али и више школа глуме,  Ужице има озбиљан капацитет за оснивање Академије уметности. Овакве идеје су у уметничким круговима одавно присутне али никада нису добиле политичку подршку. И поред тога што је та прича покренута и што је изграђена зграда Универзитета, од њега се одустало а зграда је променила намену и сада ће то бити Студентски центар.

У понедељак, 24. априла у Градском културном центру отворена је изложба радова великог формата, која ће моћи да се погледа до 29.априла, данас су у дворишту Јокановића куће од 17 часова организоване креативне радионице цртања, сликања, вајања, израде уметничке керамике и друге, које су намењене свим заинтересованим грађанима и ученицима који желе да упишу Уметничку школу. Два и по сата касније, у галеријском простору је отворена изложба радова малог формата и ова поставка ће трајати до 15.маја. У среду, 26.априла у 19 часова у холу Народне библиотеке, биће отворена изложба радова средњег формата ученика Уметничке школе у Ужицу.

Професор и ученик: Обрад Јовановић и Биљана Диковић

(Сува игла* – репрезентативно графичко бијенале Градске галерије Ужице)

25.4.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s