АКТУЕЛНО

Слободан Антонић: Чија су наша тела – Уз обавезно вакцинисање, сада се уводи и обавезно донирање органа?


У прошлој колумни (овде) отворио сам питање опасности од колонијалне експропријације наше деце, тачније, од експропријације њиховог васпитања и здравља, у вези с чим се родитељи све мање питају, а све више се пита овдашња власт која послушно следи налоге транснационалних (глобалистичких, колонијалних) структура.

Сада бих рекао коју реч и о колонијалној експропријацији наших тела – што је очигледно део истог обрасца. Реч је о најављеном изгласавању нове верзије Закона о трансплантацији.

Предвиђене новине објаснио је др Миленко Стојковић, члан Kомисије за трансплантацију Владе Србије (овде). „Нови закон подразумева прелазак на претпостављену сагласност донорства. Претпостављена сагласност значи да смо сви сагласни да будемо донори органа. Онај ко не жели да донира органе након смрти мораће да се пријави у општину или у суд и да потпише формулар. Постојаће база података у МУП-у у којој ће уз свачије име стајати податак да ли је одбио да буде донор“.

Дакле, новим законом сваки мушкарац, жена или дете у Србији аутоматски постају извор органа за трансплантацију – ако неко то не жели, мораће да да изјаву у суду и, као такав, да буде регистрован у полицији. Репресивност овако замишљеног закона заиста је фасцинантна.

Наравно да је добровољно донаторство органа нешто што је хумано и друштвено пожељно. Премного људи у Србији чека на пресађивање органа и свака врста помоћи тим људима је добродошла. Не могу да се не дивим новинарки Маријани Милосављевић која је својој оболелој колегиници из редакције дала бубрег.

Али, откуда идеја да се у Србији, уз обавезно вакцинисање, сада уводи и обавезно донирање органа? Реч је о методи прикупљања органа за трансплантацију коју критикују и људи из саме струке.

Сајмон Бремхол, консултант за транспантацију јетре у Болници краљице Елизабете (Нотингем) пише (овде): „Известан број земаља има систем претпостављене сагласности, укључујући и Шпанију, али врло мало њих користи тај систем у пракси. У Шпанији је претпостављена сагласност била на снази десет година пре организационих промена (у едукацији и приступу пацијентима и њиховим породицама – С. А.) без икаквог ефекта на стопе донирања. У САД не постоји закон о претпостављеној сагласности. Шведска је прешла на претпостављену сагласност 1996. године, али и даље има веома ниске стопе донације органа, а покушај увођења претпостављене сагласности у Бразилу и Француској довело је до реакције против донирања органа“.

Заправо, указује Бремхол, „постоји уверење у делу лекарске професије да би увођење претпостављене сагласности могло да нанесе штету односу поверења између лекара који брину о пацијентима на крају живота и њихових породица (анкета чланова Друштва за интензивну негу, 2008)“. И заиста, породица тешко оболелог или повређеног пацијента мора да верује да ће лекар учинити све да спасе живот њиховог најмилијег, а не да се пита да ли лекар на болесника гледа као на могући извор органа за пресађивање.

Такође, упозорава Бремхол, ако за увођење претпостављене сагласности није претходно придобијена јавност тако што је успостављено чврсто поверење у ефикасност, лојалност и хуманост читавог здравственог система, онда „покушај да се уведе систем претпостављеног пристанка може изазвати анти-донаторско расположење, па чак и активну кампању против донаторства међу неким гласним групама“.

Ако у једној Британији, као што видимо, с великим опрезом приступају идеји (и пракси) законски претпостављеног донорства, откуда властима у Србији помисао да ће тако нешто да прође у земљи у којој не само да постоји раширено неповерење у здравствени систем већ у којој је лично министар здравља сумњичен за пословне везе с мафијом и називан „доктор смрт“ (видети више овде)?

Такође, шта значи одушевљена објава министра Лончара да је Србија „једногласно“ примљена у Евротрансплант, да је то „велики успех за Србију“ и да ће тако „наше здравство прво ући у ЕУ“ (овде)? Евротрансплант нема везе са ЕУ, реч је о организацији која обухвата само осам земаља – Немачку и, практично, сателите (Немачка, Бенелукс, Хрватска, Мађарска, Аустрија и Словенија; видети овде). Министар је, дакле, јавност дезинформисао већ у првом кораку, као што је није обавестио ни какви су тачно услови „размене“ органа и услуга преко Евротрансплнта? Зашто у тој организацији нису и друге велике европске земље – Француска, Шпанија, Италија или Британија и зашто је Евротрансплант, својевремено, напустила Швајцарска (овде)?

Видимо како не само премијер Вучић ургира да се у Србији што пре донесе нови закон о трансплантацији (овде) већ то чини и овдашњи немачки амбасадор Аксел Дитман, хвалећи учлањење Србије у Евротрансплант (овде). „Нажалост, потреба за органима је далеко већа од броја донора, не само у Србији него и у Немачкој“, рекао је том приликом Дитман, а генерални директор Хемофарма Роналд Зелингер, оценио је да ће доношењем предвиђеног Закона о трансплантацији „Србија постати боља и од Немачке“ (овде).

Боља од Немачке? Нашу јавност толико лажу, да је она с правом сумњичава. Ако се то зна, зашто се у области у којој има мало поверења у институције система уводе крајње репресивни закони, попут обавезне вакцинације и, сада, законски претпостављеног донаторства? Наши медији су пуни су извештаја о ценама људских органа на црном тржишту („600.000 евра за здраво срце, 300.000 евра за оба плућна крила, 150.000 евра за јетру, 150.000 евра за оба бубрега, 30.000 евра за кожу, 27.000 евра за две рожњаче, 7.000 евра за кости, 6.000 евра за лигаменте и зглобове“; овде; видети и овде). Но, уместо потпуног обавештења о Евротранспланту и о тачно предвиђеној процедури трансплантације органа, ми се суочавамо с појачањем законске репресије.

Не бих желео да будем схваћен погрешно: противљење законски обавезној вакцинацији не значи аутоматски и придруживање противницима сваке вакцине, као што ни противљење законској одредби о универзалном донаторству не значи и одбијање медицинског значаја трансплантације као средства спасавања живота.

Но, једна ствар је слободан избор, а друга законска присила да се нешто уради. Прво најчешће одликује слободне земље, а друго пре свега колоније.

Србија је номинално слободна земља. Зашто се онда наша власт понаша као колонијални управитељ?

 

Проф. др Слободан Антонић

ИЗВОР: Фонд стратешке културе

***

ПОВЕЗАНО:
*Биљана Ђоровић: Постајемо резервни делови за Глобалистан

*ТРАНСПЛАНТАЦИЈА ОРГАНА – НАЈПРОФИТАБИЛНИЈИ МЕДИЦИНСКИ БИЗНИС

*ХАШКИ ТРИБУНАЛ ЈЕ ЗАТАШКАО „ТРГОВИНУ ОРГАНИМА“- ОРИГИНАЛНИ ДОКУМЕНТИ У НАСТАВКУ (фбр анализа и превод)

*(ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН 33: ЖУТА КУЋА- СРБСКИМ ТАОЦИМА ПУЦАНО У ГЛАВУ НА УЛАЗУ У „КЛИНИКУ“, Д. Марти

*Двери: Измене Закона о трансплантацији органа представљају ОПАСАН правни експеримент

 

—————-

25.4.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

3 replies »

  1. Зло и наопако време,народ умртвљен једва дише није му ни до чега,ако не буде Бог дао неког са срцем и душом племенитом али и храброг који ће да усмери овај мали пламичак слободе који светлуца у нашој деци,бојим се да ће мрак да нас прогута.Молимо се Богу непрекидно да се смилује робљу грешноме!

    Свиђа ми се

  2. ШТА ЈЕ НЕЈАСНО?

    ВУЧИЋ ЈЕ ОБЕЋАО У НЕМАЧКОЈ ДА ЋЕМО ИСПУЊАВАТИ СВЕ ЊИХОВЕ ЗАХТЕВЕ. ЊИХ НЕ СМЕ ДА СЛАЖЕ. ВРАТА ХАГА СУ МУ НЕПРЕКИДНО ОТВОРЕНА, САМО ЈОШ НИСУ ПОСЛАЛИ АВИОН ПО ЊЕГА.

    МИ СМО ОСЕЋАЈАН НАРОД. ЗАТО ЋЕМО ЗАШТИТИТИ ВУЧИЋА. ЗАБОРАВИЋЕМО КОЛИКО НАС ЈЕ ПРЕВАРИО. ЗАБОРАВИЋЕМО ДА ЈЕ МНОГОСТРУКО ПОГАЗИО СВОЈУ ЗАКЛЕТВУ ЧЛАНА ВЛАДЕ. ЗАБОРАВИЋЕМО ДА ЈЕ ДЕЛОВАО СУПРОТНО УСТАВУ. ЗАБОРАВИЋЕМО ДА ЈЕ СВУ ВЛАСТ ПРЕДАО ШИПТАРСКИМ ТЕРОРИСТИМА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ И ДА ОМОГУЋАВА ЈАЧАЊЕ ОКУПАЦИЈЕ. И ЊЕНО ШИРЕЊЕ КРОЗ СРБИЈУ. СВЕ НАМ ЈЕ ТО НЕВАЖНО. ВАЖНО ЈЕ ДА ОН БУДЕ ПРЕДСЕДНИК. РАДИ ТОГА МУ ДАРУЈЕМО НЕ САМО СЕБЕ ВЕЋ И ДЕЦУ. И ПОТОМСТВО.

    МЕНИ ЈЕ НЕЈАСНО ЗАШТО МОЈ РОДНИ, СРБСКИ, НАРОД СВЕ ТО ПРИХВАТА, ЗАШТО МОЈЕ КОЛЕГЕ – УНИВЕРЗИТЕТСКИ ПРОФЕСОРИ ТО АМИНУЈУ СВОЈОМ ИНДОЛЕНТНОШЋУ.

    АЛИ МИ ЈЕ ЈАСНО ЗАШТО ОМЛАДИНА ПРОТЕСТВУЈЕ И ЗАШТО ЈОЈ СЕ ПРИДРУЖУЈУ НЕ САМО СВЕ ВИШЕ РАДНИЦИ И ПЕНЗИОНЕРИ ВЕЋ И ПОЛИЦИЈА И ВОЈСКА. ТО МИ УЛИВА ИПАК НАДУ ДА ЋЕМО СВИ ДОЋИ ПРЕД СКУПШТИНУ ПРЕ СЕДНИЦЕ НА КОЈОЈ ВУЧИЋ ТРЕБА ДА ПОЛОЖИ НЕВЕРНУ, НЕИСТИНИТУ, НЕОДАНУ, НЕВЕРОДОСТОЈНУ ПРЕДСЕДНИЧКУ ЗАКЛЕТВУ И ДА БУДЕ ПРОМОВИСАН ЗА ЗАШТИТНИКА УСТАВА, ЦЕЛИНЕ ДРЖАВЕ УКЉУЧУЈУЋИ КОСОВО И МЕТОХИЈУ, ДА БРАНИ ЉУДСКА ПРАВА И СЛОБОДЕ!!!

    АКО СЕ ТО НЕ СПРЕЧИ, МИ ПОСТАЈЕМО ОРГАНСКИ РОБОТИ КОЈИ СУ НОСИОЦИ РЕЗЕРВНИХ ОРГАНА – ЗА КОГА? ПРИСИЛНО? НЕ, АКО ПРИХВАТИМО ВУЧИЋЕВУ ПРЕДСЕДНИЧКУ ЗАКЛЕТВУ И ЊЕГА ЗА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ.

    Liked by 1 person

  3. За разлику од самовоље диктатора из времена територијално ограничених монархија, сада имамо правне системе који су путем лобирања више него ,,на изволте“ услужни малом проценту најбогатијих на планети.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s