АКТУЕЛНО

Проф. др Владан Петровић: У Србији је почињен индустријски геноцид!


Проф. др Владан Петровић

Проф. др Владан Петровић о својим иновацијама и положају науке у Србији

После растурања бивше Југославије, ми смо као народ најгоре прошли, Али, наша виспреност и виталност треба да нам помогну за изађемо из ове агоније, која је постала неиздржива

Проф. др Владан Петровић је изразито талентован и продуктиван научник, који је захваљујући свом мукотрпном раду, изнедрио на десетине нових технолошких решења и научних метода. У свету је најпознатији по систему соларног грејања и алтернативне производње струје. У том смислу, нема му премца. Из Немачке где је провео 25 лета, крајем осамдесетих вратио се у завичај. Сада у Србији ствара. Иако високо котиран у савременој науци, овде остаје несхваћен. Пут реализације његових патената, за које новац издвајају напредне земље у Србији наилази на глува врата. Добитник је врхунских награда за науку и иновацију у Европи и Србији. Др Петровић говори о свету иновација, положају науке у Србији, о могућности економског препорода.

Наша земља треба научно да доживи експанзију, јер да би се десила економска „револуција”, пре тога треба да се деси технолошка. Био сам водећи човек у немачким индустријским гигантима, попут концерна „Krup” у Есену, Manesman у Манхајму, Сименса … у неким институтима и помно сам пратио како се развија немачка привреда, на којим принципима функционише и напредује. Цела немачка индустрија почива на иновацијама, на њима је настала комплетна њихова моћна привреда. Није настала од страних инвеститора. Видите, данас у Србију доводе стране инвеститоре. То даје неимпресивне и краткорочне резултате – каже на почетку разговора др Петровић.

*Како у постојећим техничким привредним околностима може у Србији да се деси било који облик техничке револуције?

Чињеница је да је у претходних 15 година у великој мери уништен некада, одличан систем нашег средњошколског и високог образовања. Ми смо имали просвету којој је могла да завиди свака земља на Западу. Из наших школа су излазили свршени средњошколци са општим или стручним одличним знањем, студенти, постдипломци… Наши стручњаци, инжењери и лекари свуда су били поштовани и радо виђени у свету као високи стручњаци. Нажалост, тај систем образовања је напуштен, тако да је данас реч о девалвирајућем болоњском и промашеном средњошколском образовању. Упоредо са распадом бивше Југославије, у Србији је посебно уништавана привреда, технологија, наука, школство, здравство, пољопривреда…

Сада се налазимо у фази, када су људи који су били носиоци друштвено-привредног напретка или пензионисани, или су отерани. Имамо младе генерације које нису обучене. Како су последице покушаћу да објасним на примеру Крагујевца, који је био у неку руку Детроит Југославије… пре 20-30 година, изјутра, када се крећете по Крагујевцу, сударате се са реком људи који иду на посао. Тога данас нема… нема наравно, ни у другим градовима.

Привреда Србије је потпуно уништена. Не знам само коме је пало на памет да се фабрике, рудници, банке, све баш све, под неком врстом налога, мора да приватизује. Не бих рекао да је тај налог из ЕУ толико ригидан, рекао бих да су многи у Србији покушали да се баве у процесу приватизације „мутним ловом”, стога имате преконоћне бизнисмене, који сада држе четвртину, осмину, деветину… богатства, привреде или земљишта по Србији. Верујте, тога нема нигде на свету. Могу вам рећи да се на Западу много компанија чува у државном власништву и да се не приватизује.

Тај процес уништавања привреде је започео увођењем санкција СРЈ, а потом, агресијом НАТО на нашу земљу… наступио је невиђен грабеж. Све вредно што НАТО није уништио, купиле су западне државе. Нико од политичара у Србији није ништа учинио да се покуша ревитализација привреде. У нашу привреду плански се улагало, развијало, више од пола века. Узећу за пример крагујевачку фабрику „Филип Кљајић”, која је сваке године стварала вредност од преко 20 милиона марака. Имала је своје клијенте, своје пословне партнере у иностранству, све је то уништено. Онога тренутка када фабрика није више могла да испоручује своје производе, страни партнери су потражили друге. А шта се десило са фабриком? Дошли људи, проценили да су зграде највреднији део фабрике… нити имају технологију, нити купце. Слична судбина је задесила огроман број наших фирми.

*Постоји начин запошљавања о којима пред изборе причају српски политичари, док је реално у привреди ситуација катастрофална. Шта мислити о једној држави, њеном систему који хрли у ЕУ, а народ умире од глади, људи у немаштини дижу руку на себе, где влада национална депресија забрињавајућих размера?

Постоје парадоксалне ситуације, држава даје пет хиљада евра по раднику, са могућношћу да се на тај начин запосли пет и више људи. Шта вреди у таквим околностима запослити пет или десет људи, када мора да се има програм, тржиште. Дакле, плаћаће раднике док не потроше тај новац и шта после?

У Крагујевцу је бруталним растурањем фирми уништено преко 20 хиљада радних места. О положају запослених, о достојанству радника у Србији, да не говорим! Било је много случајева да су се неке фирме по Србији уништавале, да би могле за миноран новац да буду откупљене. Тврдим да је у Србији почињен индустријски геноцид.

Данас, уместо да се развијају сопствене технологије, без обзира где, ако се производи у пољопривреди посебна врста краставца, своје воће, поврће, треба брзо да учимо, да имамо сопствене идеје, пословање, од столара, инжењера, до пољопривредника, до технолошки јаких фирми. Производња, чији је циљ, извоз! Сматрам да овој земљи треба да се направи макар 20 нових технологија у свим сегментима привредног живота, које ће да буду инвестиране од странаца.

*Ви сте у свету признат стручњак, научник, иноватор. Вратили сте се у 1998. у Србију из Немачке. Каква су ваша искуства и да ли држава има разумевања за ваше пројекте, по које долазе из многих држава?

Били су код мене многи представници Владе Србије, министри, нико им није тражио новац. Упознао сам их са пројектом соларног грејања, да се рецимо, за мали новац греје велики део града. Чак сам био нашао инвеститора из Енглеске, који ће да финансира изградњу топлане. И где је био проблем? Био је у томе што нико тој фирми која хоће да инвестира изградњу топлане није хтео да гарантује да ће се плаћати продата енергија. Нису хтели да гарантују ни општина, ни Република. Ваљда мисле да ће да дође страни инвеститор који ће ићи у Лозовик и околна села да наплаћује грејање. За ту понуду, знали су бројни министри у влади Србије, па све до садашњег председника Николића, до чланова Владе и садашњих министара… који су код мене долазили, разгледали моје технолошке иновације… овде су се са мном договарали по неколико сати. Имао сам ситуацију када су ми долазили представници из других земаља и овде се сусретали неким члановима српске Владе.

Али, морам да будем искрен, висока српска свита се сливала у моје двориште највише у време изборних кампања, када их је требало забележити камерама, да се они интересују на привредни напредак Србије и технолошке иновације… Наравно, нисам љут на њих, али није ми јасно зашто седе у тим фотељама када не помажу свом народу и земљи? Можда не умеју, покушавам да их разумем.

Они не треба да долазе због мене и мог имена, него да видимо како ћемо нашој земљи која економски тоне, да помогнемо. Ја не могу равнодушно да посматрам, да ме се не дотиче немаштина, несрећа нашег народа, који нема посао, који сања запослење гладног стомака и не зна како да прехрани породице. То су не само породичне агоније, у одређеном смислу, говорим о српској привредној националној агонији. Тврдим да смо после растурања бивше Југославије, ми и као народ и као држава најгоре и најтрагичније прошли, далеко горе од свих преосталих република. Али, наша виспреност и виталност треба да нам помогну да изађемо из ове агоније, која је постала неиздржива. Погледајте Србију јужно, западно и источно од Београда… Управо спознаја о нашој интелигенцији, виталности, сналажљивости мени је као научнику помогла да реализујем 20 мојих врхунских технологија, за које сам добио бројна признања.

*Ви сте постали познати и по осмишљавању система технологија за алтернативно грејање, за које су веома заинтересовани странци. О каквим технологијама је реч?

Моја прва технологија је изградња топлана с акумулацијом соларне енергије. Потом, могу да се изграде и соларне електране као хибридно решење за производњу струје и не само што ћемо ми то да радимо, него ће да се покрену фирме које ће да производе иста постројења која ће се извозити ван Србије. Предложио сам и технологију добијања нафте из сунчане енергије и то из калцијум карбоната. То је посебна прича.

*Патент система грејања, напајања соларном енергијом и њеном акумулацијом изазвао је велику пажњу у јавности, како српској тако и иностраној. У чему је суштина вашег иновативног пројекта?

Када је у питању соларна енергија и мој патент, у свим техничким процесима битно је да се добију веома високе температуре, због високог степена корисности. У сличним неким пројектима, рецимо шпанским тзв. CSP раде са 19 степени корисности. Такође, развијају ниску температуру око 350 степени користе параболна огледала. Систем се, заправо, састоји од концентратора пречника 10 метара и термичке снаге 50 киловата. Ради по принципу оптичког сочива тако што прихвата сунчеву енергију и сакупља је у жижину раван, пречника 300 милиметара. Када са концентратора сакупите сунчеву енергију и ставите је на малу површину, у жижиној равни добијате температуру од 1.800 степени Целзијуса. Немци су успели да достигну само 1.000 степени.

У мом дворишту сам израдио соларну топлану у којој се енергија акумулира током лета да би се током зиме користила за грејање. Тај извор топлоте може да се користи и у индустрији за сушење воћа и поврћа, хемијској или индустрији дрвета, као и за процесе стерилизације, пастеризације, избељивања или прања.

У овом систему може да се акумулира топлотна енергија од 40.000 киловат-часова. Са мојим концентратором који концентрише на акумулирано соларну енерегију, са огледалима која су постављена центрично, може да се постигне чак 3.000 степени. Та енергија се не губи, него се акумулира. Акумулира се са гранулатом, у просеку лако да постигнемо 800 степени. А примена тако добијене енергије, односно, температуре је могућа свугде, а поготово, у металној индустрији, рецимо, при ливењу метала.

Једна енглеска фирма је финансирала овај мој пројекат, јер је видела шансу у тој технологији. Када све буде заживело, њима ће уложена средства бити враћена. Преговарамо сада о практичној примени и наравно продаји и за сада имамо озбиљне фирме из Америке које су заинтересоване, још смо у фази преговора, потом представници из Јужне Африке, Нигерије, Тајланда, Саудијске Арабије, Швајцарске. Знате, када се има контакт са озбиљним компанијама, онда је једино прихватљиво да се све обавља уз подршку државе, наше Владе, или компетентних званичних установа… то нам је потребно. Мени не треба новац, него да моја држава стане иза мене да буде посредник.

*Када у Србији долазе стране привредне делегације да ли вас је икада неко из Владе позвао да им се придружите?

Нико ме до сада није позвао да дођем када у Србију стигну представници из држава које су заинтересоване за привредну, научну сарадњу. Никада нисам позван да презентирам технологију своју, а то се ради свуда у свету. Мада наша јавност зна да су моја предавања на рецимо, Машинском факултету у Београду врло посећена и да ту осим универзитетских професора, мојих колега, студената, долазе и представници страних држава. Деси се чак да дође страна делегација у званичну посету Србији, као рецимо посета из Кипра и да траже баш мене, али тај позив из Владе није стигао до мене. Кипрани су директно питали Министарство енергетике за мене.

Иако су ти представници министарстава сатима овде седели, када је требало, званично да ме повежу са Кипранима, заборавили су да постојим. То много говори какав однос има држава према нама, научницима, а посебно иноваторима. Апсурд.
Десила се, такође, велика непријатност, човек из Швајцарске, који је желео преко банке из Линтхенштајна да уложи две милијарде евра у моје пројекте, одједном је одустао. После неколико дана ме је позвао телефоном и рекао да му је у нашем Министраству за енергетику, из самог врха, сугерисано да не улази у мој пројекат, јер је веома скуп, чак је, у том смислу, поменуо име неког Вујовића.

*Зашто је тако неповољна ситуација за научнике и иноваторе у Србији?

Пуно сам о томе размишљао. Мислим да је у питању незнање, јер људи који долазе на неке позиције да одлучују, нису довољно образовани, или уоште неспособни су да одлучују о патентима, електроници, енергетици, иновацијама, науци, научницима. Опет парадокс. Уз то људи из политичких структура мисле да нико ништа не зна, да ни народ не уме да размишља својом главом. И да ми који ништа не знамо, треба да тражимо памет од странаца. Био сам дуго на Западу и одлично знам колико се пуно цени знање наших стручњака. Ко онда не говори истину, они који нас у свету цене, или српски политичари?

*Страни инвеститори често посећују Србију, зашто?

Страни инвеститор долази у нашу земљу зато што му је лепо, јефтино повољно. Ниједан инвеститор из иностранства неће доћи у Србију да би нама било лепо и добро. И што је најгоре, они дођу овде буду док све не исцрпе, а онда са одласком покупе све наше добре и квалитетне кадрове, високо образоване. И ми остадосмо и без наших фабрика, рудника, богатства и без образованих људи.

Уосталом, треба се распитати какве су плате нашим радницима у Фијату, Јури – то су мизерна примања. Треба да се зна да се у Фијату 80 одсто репроматеријала увози. Ја сам против те инвеститорске најезде. Ми у Србији морамо нешто да започнемо, макар то био црни лук, или краставац… Али да се оствари сопствена технологија и да се у свет извози свој производ и своја технологија. Видите, имам 20 нових технологија. Нека се роди из њих само десет фирми, то је 200 фирми, по хиљаду радника, то је 200 хиљада радника у Србији.

*У једном од интервјуа сте изјавили да Србија може да буде у енергетском смислу потпуно независна. Својевремено је Никола Тесла говорио о зеленим енергијама у којима се крије неслућена снага и будућност човечанства. Објасните нам.

У овом моменту треба да будемо реални. Не знам да ли је и у ком степену обавештена српска јавност о нашим енергетским залихама. На територији Србије је око 16 одсто резерви угља, а 84 одсто је на територији Косова и Метохије. Имамо резерви угља за наредних 60-80 година. Шта ће бити после? Што се тиче ресурса хидроенергије у великој мери су ограничени. Вероватно ћемо у ближој будућности у оваквим околностима какве су данас бити принуђени да увозимо енергију. Дакле, за 80 до 100 година ми ћемо бити у енергетском смислу зависни од других. И каква је онда наша будућност? То су озбиљна питања.

Ево, недавно је био организован научни скуп у Паризу, са одлуком да се престане са производњом електричне енергије из електрана на угаљ. Још ми у Србији имамо неквалитетан угаљ, лигнит. Ако нам још и угаљ забране, онда ћемо морати да увозимо неку од савремених алтернативних извора из иностранства. Дакле, време је или да Србија усвоји нове технологије, које јој се нуде на длану, или да буде у тешкој позицији и да проси електричну енергију, поред својих извора, о којима сам говорио.

Много још времена треба да прође да се реализује оно о чему је Тесла говорио – добијање струје из јоносфере. То је најидеалнији начин добијања струје. Највише сунчевог зрачења је у јоносфери и зна се да имо око 400.000 волти напона између јоносфере и земље. Јоносфера је удаљена између 40 и 80 километара од земље. И ако сада преко концентрације електромагнетских таласа као што сам конкретно предложио, направите да, рецимо, ваздух буде електропроводан, одмах се успоставља контакт са јоносфером. На томе треба озбиљно да се ради.

Шта раде наши институти? Чиме се баве? Направљене су зграде за научни центар, нису битне зграде, битна је наука, знање, примена нашег знања. У Министарству за науку и технологију треба да раде људи од интегритета, знања и поштовања, а не људи који су ту упали по политичкој линији. Овако, на позицијама у министарствима се налазе структуре које наносе велику штету и држави и народу, који све што је позитивно ометају. Такви критеријуми су катастрофа за народ и државу! Морамо да правимо квалитетну људску инфраструктуру у свим сегментима, па и у науци! Људе који су образовани, који су информисани, који много знају, имају савремене погледе и воле свој народ.

*Ко данас да направи технолошку револуцију у Србији?
Као научник и стручњак у вашој области признати сте у Европи, били сте универзитетски професор, докторирали сте у Немачкој, иза вас је преко 60 научних радова, патената. Кажите нам нешто о вашем периоду странствовања.

У Немачкој сам живео и радио од 1972, у Србији сам се дефинитивно вратио 1998. Желим да вам испричам малу анегдоту, како сам отишао у Немачку. Када сам се вратио из војске предавао сам у Машинској школи у Крагујевцу, завршио сам Машински факултет у Београду, на одсеку за балистику. У Немачкој сам конкурисао у MBB у Минхену, желео сам да радим на ракетама. Тамо сам упознао немачког стручњака Grafа von Stauffenbergа, мог колегу, чији је отац Claus Schenk, 20. јула 1944. покушао да изврши атентат на Хитлера. Тамо сам желео да се афирмишем, али нисам имао немачко држављанство и није било могућности за моје балистичко усавршавање. Потом сам се заинтересовао за енергетику и тако сам ушао у нови свет. Самоуправљање је био апсурдни систем, јер су радници, доносили одлуке за фирму не познавајући ни проблем ни суштину. Супростављао сам се, па су ме оптужили да на мала врата у Крагујевац уводим капитализам. Тако сам отишао у Немачку. И да не одузимам сувише простора, добио сам стипендију немачке Владе, мој докторат је био пренос топлоте у процесу гасификације угља. Упоредо сам радио као водећи стручњак у Есену. Потом су уследиле серије мојих научних радова, а онда, иновација и њихове примене у пракси. Пред полазак за Србију, имао сам место водећег стручњака у немачком Крупу Thyssen Krupp, и до данас сам изнедрио 36 патената.

*Да ли вам се дешавало да у свету, Немачкој, покраду ваше патенте?

Ружна искуства имам, и то не само ја. То је нешто што се догађа у целом свету. Не могу све да региструјем, али има више случајева. Рецимо, једна позната европска компанија је тражила да јој пошаљем неке моје нове технологије, послао сам им, а они се више нису јавили. А касније сам видео да користе моје принципе добијања енергије. Опет, недавно сам добио од пријатеља информацију да Сименс у близини Хамбурга ради акумулатор идентичан мом пројекту. Наравно, ја сам само добио обавештење. Што је и у којем степену узето од мог патента, не знам. Дешавало ми се то и у време док сам активно радио у Немачкој. Зар мислите да ако је у питању Запад да нема крађе, има али је она перфиднија, потмулија, лицемернија.

*Шта вас је мотивисало да се вратите у завичај?

Припадам оним људима који су дубоко везани за свој народ, своје корене и то је јаче од човека, од било каквог новца, благостања, друштвеног престижа, и жеље да се по сваку цену остане на високој нози. Све у животу има своју цену. Тај начин живота, у лажном сјају и бљештавилу по сваку цену, није део моје личности. У једном моменту човек схвати где му је срце и душа, где припада и где најслободније дише. Наравно, не замерам никоме ко се одлучи да се доживотно веже за туђину. Волим нашу земљу, која је уистину прелепа, близак ми је менталитет наше непосредности и топлине.

Унутрашњост Србије је много лепша од Београда. Мада имам стан у престоници, ниједном у њему нисам ноћио. Србија је прелепа земља, треба себе наћи у њој, изградити свој свет, ево ја сам у мом родном селу, на породичним имању, живим у својој кући, коју сам осмислио са супругом, и велики парк. У нашој оази стварам, радим сатима. Радујем се када видим да има младих људи, брачних парова који напуштају Београд и селе се у ове наше дивне пределе. У Београду имају фирме, радње, антикварнице… а у унутрашњости живе.

Сматрам да је веома погрешно толико инвестирати само у један град. То је катастрофално за Србију. Београд испада рак Србије. Лепо је имати пројекат о Београду на води, али погледајте како Србија одумире на западу, истоку, југозападу… а то наше политичаре не интересује… као да све на свету зависи од Београда на води.

*Како коментаришете чињеницу да се од 2000. године одвија катастрофалан одлив наше младе интелигенције, или како данас кажу, одлив мозгова из Србије?

Нажалост, свестан сам чињенице да Србију напуштају наши најобразованији млади људи, мада нигде нисам нашао валидне статистичке податке колико годишње оде или колико је отишло младих за претходних 10-15 година. И веома ме интересује зашто нема прецизне статистике. Шта онда ради Завод за статистику? Можда би било запрепашћујуће када бисмо сазнали праву истину колико је младих напустило Србију.

У почетку сам веровао у нову демократску власт, али сам веома брзо увидео да све креће путем уништења, почев од Ђинђића, па до данас. Најкатастрофалније што су урадили после 2000. јесте уништење привреде, индустрије, и на силу је извршена приватизација. То није пракса на Западу и ако вас у то убеђују, треба да знате да је то далеко од истине. Могу слободно да кажем да је од 2000. извршен геноцид над индустријом, економијом у Србији. У Крагујевцу је почињен индустријски геноцид. Морамо стварати такве околности, инфраструктуру да се људи враћају у Србију, развојем индустрије, технологије, производње. Када се то деси онда ће се млади враћати, порашће наталитет. То је мора да буде велика трка са временом.

*Како оцењујете садашњи систем школства у Србији?

Никада не бих мењао основу система образовања који смо имали у старој Југославији. У гимназији сам учио осим српског, латински, немачки, француски, књижевност, историју, филозофију… када изађете из гимназије, ви сте већ стекли одлично образовање, које се касније на факултету, сходно усмерењу, продубљивало.

Видите, када сам отишао у Немачку, управо због тог и таквог широког образовања, одмах сам имао предност у односу на Немце, у каријери сам прескакао одједном по две, три степенице. Много брже сам напредовао. Имао сам одлично образовање, стечено у Србији, из математике, и из свих других области чврсте темеље. Тадашње наше образовање је стварало истинске стручњаке свих профила, инжењере, лекаре, хемичаре, биологе… Управо такво образовање ми је помогло да будем ово што сам данас. Наравно, у Немачкој постоји јака традиција високог технолошког знања и зато сам се потрудио да тамо докторирам.

*Процењујете да је српско национално биће у великој кризи.

Верујте, пожелим да оставим науку и да кренем у народ да покушам да их освешћујем, просвећујем. Народ је у агонији, не размишља. Било ми је веома тешко оних година, када сам решио да се вратим из Немачке. Гледао сам једну државу која се уједињује, руши се Берлински зид… а Југославија се распада, нашу земљу плански уништавају, цепају, ојађују, унесрећују.

Нама недостаје свест о томе колико је битно да будемо сабрана нација и да будемо јединствени! Нисам могао да схватим у несрећним 90-им годинама начин размишљања ниједне зараћене стране. Шта смо добили ратовима, ниједан народ није просперирао. Српски народ је највише изгубио. Сви смо катастрофално изгубили. Унесрећене и оштећене генерације. Волели се или не волели, морамо заједно, ми говоримо истим језиком. Најсмешније је што сад у Црној Гори измишљају да говоре неким црногорским у Хрватској хрватским или у БиХ бошњачким, када сви одлично знају чији језик користе и ко су ког су порекла сви они. Та свест о истом пореклу, о припадности истом корену, много би помогла.

*Припремате књигу. О чему је реч?

Радим на књизи која ће се звати „Како је све настало”. Књига на енглеском треба да да одговоре на она питања где је наука у заблуди. И данас имамо ситуацију када наука многе ствари не може да објасни. Морам да признам да се понекад наука користи у манипулативне сврхе. Ни данас наука не може да објасни шта је то гравитација. Или да питате професоре електротехничког факултета да вам објасне шта је то магнетско поље, и да га видите – неће моћи. Или да вам објасне зашто се одбија позитивни електрицитет – не знају. Наука много тога не може да објасни па онда каже, рецимо – дефект масе, или слично. Покушаћу у књизи да објасним гравитацију, позитивно наелектрисање… и многе друге појаве.

*Како се рађа проналазачки дух?

Млади људи који желе да се баве озбиљније науком, треба да имају радознали дух. Радозналост је знак интелигенције и жеље за сазнањем. Да буду немирног, истраживачког духа, да живе 24 сата са својим мислима, да буду концентрисани над својим процесима, замислима. Да у свему буду упорни. И да имају и креирају сопствене идеје… и наравно, много рада и вере у себе. И велики ентузијазам.

Уз то, човек у све треба да унесе и своје емоције. Ниједно моје предавање у Немачкој, Србији… није било без емоција, како ћете нешто да радите и да желите успех, ако не волите то што радите, или ако не желите са ентузијазмом то да пренесете на друге? Мирни људи не праве револуцију.

Проф. др Владан Петровић

НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Једна од мојих веома вредних технологија јесте десолинизација морске воде, преко јонских сила, где се свега троши 0.6 киловат часова ее по кубном метру питке воде. Потом, гасификација биомасе са чистом воденом паром, где се добија синтезни гас, па могућност да се из биомасе из Војводине све претвори у струју или у нафту. Дакле, све од отпада што има, преко гасификације биомасе. Дао сам предлог решења, како у великим градовима да се чисти атмосфера. То су технологије будућности. Ја то Србији нудим, а по свој прилици ће патенте користити неко у иностранству, а онда ће Србија за велике паре то откупљивати од странаца.

ЧАСТ

Код нас дође министар, седне на фотељу и почне да краде. Врло је мала вероватноћа да се то деси у Немачкој. А ево зашто: крађа, то је ниска побуда. Ако вам је народ поверио ту функцију, па будете немачки министар, таквом министру је народ изнад породице, или у истом рангу. Ми живимо у једном биолошком крду. Поверено ми је да водим стадо, онда мој разум мора да буде такав да ниједног тренутка не сме да буде праћен ниским побудама. Да ми, рецимо, буде прече да ставим у џеп 100-200 хиљада евра, него интерес народа. Морал и част је мера и висина разума, мера и висина интелигенције. Уман човек не може да буде непоштен.

БИОГРАФИЈА

Др Петровић је завршио Машински факултет у Београду, радио је као професор у Техничкој школи у Крагујевцу, био је потпредседник Гоше у Паланци и Београду, а потом је постао технички директор крагујевачке фирме Романија. 1972. је отишао је у Франкфурт где је убрзо постао шеф Манесманове фирме у Манхајму. Био је руководилац инжењеринга у концерну Круп у Есену, која запошљава 180.000 радника. За две године је докторирао у Ахену. Сарађивао је са бројним европским и немачким институтима. Написао је преко 60 научних радова, а има 36 патената. У Србију се вратио 1998. Био је професор на Машинском факултету у Крагујевцу. У близини Крагујевца је отворио фирму Алтернативне енергије.

 

Разговарала Биљана Живковић

Биљана Живковић, новинар и публициста

———–

29.4.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s