АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Изгубили смо мудрост… Наш морални пад је веома дубок. Морамо да одбацимо лажне маске и да поново постанемо ЉУДИ!


Пише: Слађана, колумниста СРБског ФБРепортера
април 2017.

Није највећа будала онај који не умије да чита,
него онај који мисли да је све оно што прочита истина.

Е то је казао Иво Андрић и би човек у праву.

Ја као дете са села стидела сам се својих грубих руку и изношене одеће, мислећи сво то време да су они неки тамо важни људи начитани, мудри, паметни, далеко изнад мене. Био ме стид.

Нисам видела своје вредности, да сам јака, да брзо учим, да могу дуго да радим, видела сам само њихову спољашност и учене фразе позајмљене негде са запада, које ми сада у овом тренутку изгледају као смешно рухо на сељанци. Нисам видела од спољашњег сјаја њихово лицемерје.

Намерно пишем овако. Просто. Желим да вратим време уназад, када смо били сељаци на њиви али господа у души, наспрам садашњости где је свака шуша господин и госпођа али је душевна грдоба. И нисмо тога свесни.

Окрените се око себе. Погледајте свој сокак или улицу. Коме припада побацано ђубре, чије су најлон кесе које висе по дрвећу? Чија су оно деца пијана, полугола после поноћи на улици?  Чији комшија дилује дрогу док му се овај усрдно јавља са добар дан како сте? Иза чијих леђа шапћете – лопове, а не смете јавно да му у лице изговорите? Који празник славите док се клањате у Цркви као по аутоматизму да бисте били виђени? Зашто славите Бога, ако га не поштујете? Бог је дао десет заповести.

На првој сте већ пали. Ја сам Господ Бог твој, немој имати других Богова осим мене.

И би Вучић и помрачи се небо на Васкрс и победи на лажираним изборима означивши свако дрво сваки стуб, као Египћани јеврејске куће, са својим ликом и три шестице. И прослависте Васкрс не питајући се која је воља Божија. Не прави себи идола нити какав лик, немој им се клањати нити им служити. И поново би Александар Вучић, њему се клањате, њему служите, од њега се плашите, возите се аутобусима , митингујете, кличете, уздижете Њега, а он није Бог.

Поштуј оца свога и матер своју. Поштуј а не пљачкај.
Не сведочи лажно. А новине пуне лажи.
Не пожели ништа што је туђе. А они краду и то још легално. Све по закону.

И Ваша, наша деца протестују и дозволићете да их искористе, унапред их осуђујући на пропаст.

Читам по интернету, сви све знате а највише да критикујете и да просипате памет. Бојите се да ћете бити глупи ако јавно изнесете став који је различит од става већине. Бојите се јавне осуде, слаби сте и искомплексирани.

Најлакше је критиковати. То је могуће исправно урадити само ако си био у кожи онога кога анализираш и уколико си се показао бољим.

Ми као народ много тога не знамо. Изгубили смо мудрост. Прости смо, површни у свим односима, од породичних до друштвених, пословних, људских.

Извела сам друштвени експеримент. Појавила сам се на једном јавном скупу два пута у исто време, једном одевена просто у изношену одећу, други пут накићена као божићно дрвце. Људи су имали два дијаметрално различита приступа према мени. Испод одела била сам иста ја оваква каква сам, али су ме уважавали окићену, док сам била невидљива одевена просто.

Ми више нисмо способни да испод одела видимо човека, наш поглед региструје само спољашност која мора бити лепа, макар и лажна. Тако смо бирали председника гледајући истим очима.

Морални пад је веома дубок. Површна нам је и вера у Бога. Иза ње не стоји искрена вера нити покајање, стоји кукавичлук и нечиста савест. Говорити о промени на боље, о изборима у оваквом систему са оваквим народом исто је што и научна фантастика.

Ја нисам политички аналитичар, иста сам као сви остали, грешим, падам и устајем. Верујем да је то суштина живота. Не бојати се пада ако знаш да ћеш устати.

Знам да ће многи одмахивати главом ако кажем да почнемо да градимо поверење и да верујемо једни другима, да бацимо лажне маске и поново постанемо само људи неоптерећени и неискомплексирани.

Ето, мене није страх да ми се ругају, да ми кажу да сам глупа, да лупам глупости, ако ће то да донесе бољитак и омогућити да се повежу људи.

За који дан ће годишњица смрти моје мајке. Научила сам да човек у гроб не може да понесе ништа осим сећања својих најмилијих. Пре тога желела сам скупе ствари, радила је много због мене, а сада бих прогутала сваку реч коју сам изговорила само да имам моћ да је вратим.

Тако и нама наша мајка Србија само даје а ништа за узврат не тражи, а ми смо ипак незадовољни и препустили смо је у лоше руке као да је туђа.

Зашто браћо Срби, зар у нама више ништа србско није остало?

Зар она деца на улици нису наша, зар они гробови нису наших дедова и отаца?

Зар ће туђин боље да води нашу кућу него ми сами?

Није Вучић Србија, није то ни опозиција ни садашња влада, Србија је родна груда која се животом брани. Није то фраза.

То је Богу мило, а не обожавање и клањање лажном идолу из Брисела.

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s