АКТУЕЛНО

НАТО бомбе вечита претња по здравље: НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС је оснивање комисије за испитивање последица агресије


Уклањање осиромашеног уранијума у Србији

НЕЗАВИСНА комисија за утврђивање последица бомбардовања СРЈ – чије оснивање тражи стотинак стручњака различитих профила, који су стали иза званичне иницијативе поднете Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања – за главни задатак имала би праћење дуготрајних последица по животну средину и здравље грађана Србије у периоду од почетка НАТО бомбардовања до потпуног опоравка угрожених еко-система.
То је озбиљан посао, и то на неограничен рок: уколико се докаже присуство уранијума у земљи, храни, води, па и у људима, опасност је вечита, с обзиром на то да је време полураспада У238 чак четири и по милијарди година.

НАТО је признао да је на нас изручио 31.000 пројектила са осиромашеним уранијумом, а према подацима Војске Југославије, било их је чак 50.000. Убијени током 78 дана бомбардовања нису једине жртве, јер уранијум убија полако, са задршком. Стручњаци указују на драматичан пораст оболевања од карцинома у Србији, али заправо немамо „у рукама“ ниједан чврст доказ да је то директна последица НАТО бомбардовања.

Експанзија малигних тумора поклапа се са латентним периодом од излагања канцерогеним агенсима током агресије 1999. Прво је шест-седам година касније повећано оболевање од леукемије, јер је за ту врсту рака латентни период најкраћи, а онда и од осталих малигних тумора. Само од леукемија је смртност од 2002. повећана за чак 139 одсто.

– У овом моменту је најкраћи пут био да се формира иницијативни одбор који ће извршити припреме за оснивање координационог тела и националне лабораторије – каже, за „Новости“, др Зорка Вукмировић, физикохемичарка, научни саветник и члан Одбора САНУ „Човек и животна средина“, која је са др Драганом Веселиновићем, чланом истог одбора, потписала званичан захтев упућен Министарству за рад. – Посебно је значајно да се одреди присуство осиромашеног уранијума у узорцима земљишта и урина војника и становника који су боравили на КиМ за време НАТО бомбардовања. У Институту за нуклеарне науке у Винчи је врло успешно радила Лабораторија за алфа спектрометрију, посебно за време чишћења југа Србије од остатака те муниције. Сада у Србији не постоји таква лабораторија.

Др Вукмировић сматра да је у интересу свих грађана Србије да се установи научна истина о последицама НАТО бомбардовања и очекује апсолутну подршку државе:

– Уколико не буде одговора, упркос моје 82 године, нећу одустати. Обратићу се спонзорима овде и у дијаспори да се оснује фонд за истину о последицама НАТО бомбардовања Србије. Фонд ће превасходно служити да се помогне родитељима деце оболеле од малигних болести, да добију адекватно лечење у земљи или иностранству.

Светска здравствена организација (СЗО) прихвата податке за Србију почев од 2001. године и временска серија показује статистички значајан тренд увећања броја како новонасталих случајева канцера, тако и умрлих од тих болести.

Није једини проблем само у уранијуму, већ и у хемијском загађењу на које указује докторка Мирјана Анђелковић Лукић, виши научни саветник у пензији:

– Ова опасност је била занемарена у стратегији одбране и није се превентивно деловало саопштењем да се не улази у кратере од бомби и не прилази рушевинама објеката непосредно после бомбардовања. Сва ова места су морала бити обележена и ограђена упозоравајућим тракама. Бомбардовање трансформатора широм Србије (Бор, Крагујевац, Колубара, Лучани, Ресник, Бежанијска коса…) представљало је највећу опасност с дуготрајним последицама по здравље становништва због сагоревања трансформаторског уља на бази пиралена. Може се рећи да је хемијско загађење било доминантно.

Иако је било напора да се прикупе подаци који би могли бити употребљени у праћењу последица НАТО бомбардовања, резултати су, чини се, изостали. Војномедицинска академија је, рецимо, прикупљала узорке урина војника који су се борили на КиМ и упутила их у Институт „Винча“ на радиометријске анализе, али се још не располаже резултатима.

ЗЛОЧИН КОЈИ НЕ ЗАСТАРЕВА

ТУЖБА за агресију је својевремено повучена, а без такве пресуде Међународног суда правде није могуће поднети захтев за надокнаду ратне штете НАТО. Зорка Вукмировић позива се на норме међународног права према којима је могуће поднети захтеве за надокнаду еколошке штете у билатераралним односима, као што се пресуђује у случајевима хаварија које наносе штете суседним државама или у водама друге државе. Она каже да еколошка штета не застарева. Штете нанете здрављу становништва и еко-системима се не могу у потпуности надокнадити, али правда мора бити задовољена, сматра др Вукмировић. Постоји, каже, и надокнада за неизмерни бол због свих жртава, а посебно деце.

ИЗВОР: др Мирјана Анђелковић Лукић ел.поштом и НОВОСТИ

***

———

ПОВЕЗАНО:

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: Проф. др Мирјана Анђелковић Лукић – Специјални, ХЕМИЈСКИ и РАДИОЛОШКИ рат НАТО алијансе над Србима 1999. уништавањем здравља народа и природе хиљадама година унапред!

Изузетну част имала сам да на Међународној Еко-конференцији® 2015. у Новом Саду чујем излагање научног рада проф. др Мирјане Анђелковић Лукић, на тему ХЕМИЈСКИ, РАДИОЛОШКИ И ЕКОЛОШКИ АСПЕКТИ АГРЕСИЈЕ НАТО АЛИЈАНСЕ НА […]

——-

8,5,2017, за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

 

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s