АКТУЕЛНО

Рајица Марковић: ПАРТИЈАРХАТ


Рајица Марковић

Од нас се деценијама захтева да се попартијашимо, ако желимо да живимо, радимо и једемо. На располагању нам стоје вишепартијски Партијарси између којих слободно можемо да изаберемо коме ћемо се поклонити. Раније нисмо имали овако богат избор. Партијарх је био један, звао се Тито и њему су се сви клањали. По већинском веровању коруптивног партијског духа Тито је био идеалан Партијарх кроз чију су се величину сретно преплитали исток и запад. За време Титовог Партијарховања, Партијархат није био обавезан, али је био основна препорука за више слојеве друштва.

Титова партијска хијерархија уживала је плодове самоуправног социјализма иза паравана кроз који ни сви чланови повлашћеног Партијархата нису могли да прођу. С ове стране паравана живело се без неких већих осцилација. Знало се шта се сме а шта не сме. Знало се да зидови имају уши, да партијско око никад не дрема и свако је своју слободу усклађивао према овој непроменљивој партијској доктрини.
Област коју је покривала Титова Партијаршија заузимала је територију од преко 225 000 квадратних километара са преко 22 000 000 верника. Уз помоћ западних кредита и источних достигнућа на путу социјалистичког развоја Партијарх Тито је свим својим верницима омогућио широку лепезу блаженстава самоуправног социјалистичког раја. Сваком према својој заслузи, неком више, неком мање, сваком према могућностима и потребама. На жалост социјалистичких верника сасвим неочекивано, умро је бесмртни партијски вођа и велики Партијарх.

После овог кобног догађаја Партијаршија се исцепала на неколико просторно мањих Партијаршија са много мањим бројем верника. Нове Партијаршије су поделиле власт унутар себе на неколико партијских Партијаршија и Партијараха. На битно смањеним територијама са многоструко умањеним верницима рукоположено је знатно више Партијараха. Неограничена љубав запада и истока хладила се према расцепканим и смањеним Партијаршијама.

На малим Партијаршиским просторима расли су Партијаршијски дворци гутајући фабрике и радничке хале а верници остајали без посла постајући све сиромашнији. У искључивој власти Партијарха остала је власт над свим правима и привилегијама, али због охлађене љубави и смањеног протока увозних добара Партијарси нису стизали да одговоре на своје обавезе према целини верног стада. Принуђени на свесно одрицање одлучили су да чуварима партијских привилегија сачувају свој Партијархат.

Да би се могла намирити рајска блаженства Партијараха и сачувати привилеговани врх Партијархата Партијарси су основали приватне Партијархијске судове. Назвали су их Приватни Извршитељи и послали у заплену плена од свих осиромашених верника на чија законска права Партијарх није стигао да одговори..

 

Рајица Марковић

————

8.5.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s