ДРУШТВО

Не можеш туђе да отимаш а да се добру надаш…


Пише: Слађана, колумниста СРБског ФБРепортера
9. мај 2017

Тешко је гледати како ти држава и народ пред очима пропадају. Желиш да нађеш одговор, да пронађеш грешку у себи, да извучеш на светлост дана последње зрно снаге закопано негде дубоко и да попут звери устанеш у одбрану србства, али не знаш коме стаду да се приклониш, коме можеш да верујеш.

Осванули су тешки дани као ручно писани у Светом писму који кажу да ће правда отићи у заборав а на земљи владаће само зло. Рођени су неки нови нараштаји који памте само то – рат, страдање, немаштину, болести, издају и неправду. Како ће они у мору понуђених истина да препознају ону праву?

Како ће да буду сигурни да је Дража био херој, а Тито издајник, како ће да знају да цар Лазар није био самоубица и лудак, већ витез патриота када ће им ови који мењају свест предочити практичност послушништва и бесмисао одбране и ратовања? Како да знају, када се Србија само повлачи и препушта своје територије другима?

Коме да верују, када им поручују – немој да учиш, школа је глупост, али их продају јефтино у бело робље и онда очекују од тих клинаца да стану на браник отаџбине, да имају части и морала, да не варају, не краду, не мењају странке, и не беже одавде. Браћо моја како?

Ја нећу клети Александра Вучића, ни његове помагаче. Проклеће их њихова покољења, она коју су изродили и за чију се срећу надају.

Испричаћу Вам животну причу моје породице како бисте схватили да има Бога и да правда није мртва, само стиже оне који то нису заслужили.

Мој покојни деда родио се давне 1923. године у једном селу у околини Ваљева. Имао је несрећу да га као малог остави мајка и да се преуда. Никада није престао свим срцем да је воли. Отац му се убрзо пропио и био је насилан према њему. Тако пијан гурнуо га је једне вечери и он је пао на зарђалу бодљикаву жицу и добио тровање крви од кога је једва преживео. Остали су му ожиљци на телу и још већи ожиљци на души.

Као мали био је бистар ђак и убрзо је уписао краљевску војну школу као најбољи у класи. Изузетно леп, изузетно паметан, пред њим је била каријера. Али… Мајка је родила сестру, ова је расла далеко од њега али је и њу такође волео. Једнога дана у Београд му у касарну стиже мајка држећи сестру за руку. Заклела га је мајчиним млеком да јој помогне. Сестра девојка, удавача, затруднела је са ожењеним човеком. Проблем се морао хитно решити. Он је примио сестру, плаћао јој стан у Београду, лично је породио и лично је оставио дете на путу. Окренуо се као да ништа није било, мислећи да чини добро дело.

Прошле су године. Долази ратно страдање, он завршава на Голом отоку зверски мучен, у сукобу је са Титом. Сестра је удата за познатог партијског функционер, а плаче и моли мужа да брата оставе у животу. Овај га ослобађа, али под условом да нико више не чује за њега.

Мој деда се враћа у село, у илегалу. Почиње од нуле. Браћа од стрица су се скућила, отели су његову земљу, подразумевало се јер се школовао, остало му је сиротињско парче јаловине. Жени се мојом баком. Лепотица, али сирота. Она му рађа сина Милана. Његовој срећи нема краја. Ране су коначно зарасле. И онда… на дан када ће Милану година дана, бака га оставља у колевци у дворишту да спава покривеног грудњачом за млеко да га муве не би узнемиравале. Када се вратила затекла га је угушеног, грудњача му је упала у уста и усмртила га. Умро је у сну.

Деда је остао скамењен изнад колевке. Ту ноћ је сањао остављено дете и сестру у порођајним боловима. Од тада више никада није био исти. Никада му у очима нисам видела ништа осим бола, ма колико се трудила да то променим. Постала сам његова сенка, али залуд. Истину сам сазнала када је умирао. Прогањале су га утваре, бунцао је у сну.

Зашто сам све ово написала?

Драги Александре Вучићу, председниче мој мили, свако дело пре или касније дође на наплату. Имаш ћерку, њом се дичиш, водиш је на изборе, показујеш се свуда са њом. Можда ће њене сузе више да те боле него потоци суза косовских Срба, мајки јунака са Кошара, мале Милице Ракић. Бог драги је велик, Он свакоме пре или касније да тачно по заслузи.

Не можеш туђе да отимаш а да се добру надаш. Никада било никад неће бити. Највећи је грех пустити дечју сузу. Њихов крик чује се до неба. Ја бих се на месту твом молила, уместо да претим.

3 replies »

  1. Часни људи имају животну филозофију која им налаже да слушају и поштују своју савјест и свијест. Нечасне није брига јер они не знају за савјест. Часни људи имају осјећај за стид и срамоту, грехоту, човјекољубље. Нечасни то немају и тако се и владају. Часни људи говоре истину и воле да чују само истину. Нечасни уживају у лажима и смутњама, преварама, сплеткама. Часни људи воле свој народ и своју земљу. Нечасни немају тај осјећај. Дакле све је супротно. Проблем настаје када Нечасни постану већина или дођу на врх друштва и све вриједности друштва изокрену и изврну наопачке. Свијет је доживио ту несрећу да несавјесни владају, а ми нијесмо изузетак. Несавјесни на западу отимају туђе по цијелом свијету. Несавјесни код нас дају наше. Несавјесни грађани то гледају и чекају да неко са стране решава њихове проблеме. Како ће се свијет вратити савјести и свијести и када ће то бити, ако уопште и буде велико је питање, до тада Србија можда и не буде на карти свијета.

    Liked by 1 person

  2. Да би сачувао власт, Кицош дели НАШЕ шаком и капом. Зар нам требају Шеици да градимо Београд. Некада су Комграп, Рад, Напред, Трудбеник градили по 10000 станова годишње?
    Где су данас? Где су српске банке? Где је српска банка да даје кредите српским градитељима, да изградимо пољопривредну инфраструктуру. Уместо тога арапи купују имања у Бачкој, Банату и Срему. У Србији пустиња, пуста села, пусти пашњаци, ливаде… Ало, народе, дижи се на устанак. Све разбијено и полупано, настао је век Меркел и Абу бу Будала.

    Liked by 1 person

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s