АКТУЕЛНО

Трампово отпуштање директора ФБИ и напредак у разговорима са Русијом о Сирији – покушај налажења чврстог тла у вашингтонској мочвари


Трампово изненадно отпуштање директора ФБИ Џејмса Комија је постало најновија светлуцава стварчица која привлачи пажњу вашингтонске јавности. Као што се могло и претпоставити, реакције су оштро подељене, дуж уобичајених линија.

За Трампове присталице, отпуштање Комија представља неопходни корак у правцу „исушивања вашингтонске мочваре“, у складу са Трамповим предизборним обећањима. С обзиром да је Коми омражен међу Демократама, који криве њега (заједно са Владимиром Путином) за пораз Хилари Клинтон, можда је качење баш његовог скалпа за зид смишљено у циљу збуњивања и поделе опозиције.

Ако је тако, онда није баш упалило. Тек што се појавила вест о Комијевом отпуштању, Демократе су вриснуле да је то урађено да би се саботирала истрага у вези неоснованих оптужби о сарадњи Трампове кампање и Кремља. И то је све што се може чути на америчким мејнстрим медијима: Русија, Русија, Русија, заташкавање, заташкавање, заташкавање. Очекивано, Републиканци у Конгресу, од којих многи ионако мрзе Трампа, су заплашени, а они који све време захтевају именовање Специјалног тужиоца који би ствар испитао ће можда коначно добити оно што траже.

Укратко, оно што је можда био први одлучни Трампов противудар на рачун перманентне владе у Вашингтону ће му се можда вратити као бумеранг, у виду појачаног притиска против њега, од стране истих оних снага које су решене да га униште. Изнад свега, оне се надају да ће, настављајући да таламбасају о „руском мешању“ у америчке изборе и, сада, оптужујући Трампа да је уклонио Комија да би заташкао сопствена злодела, успети да спрече било какво отварање САД према Москви.

Отпуштање Комија је дошло баш у тренутку кад смо почели да виђамо прве знакове да Вашингтон и Москва коначно започињу сарадњу у борби против радикалног исламског тероризма. Да подсетимо, током читаве кампање 2016. године, тадашњи кандидат Доналд Трамп је више пута наглашавао потребу за добре односе са Русијом.

За Трампове противнике, таква размишљања су само потврђивала њихове оптужбе да је он заправо марионета Владимира Путина, тзв. Сибирски кандидат (алузија на „Манџуријског кандидата“ из чувеног холивудског филма – прим. прев.). С друге стране, Трампове присталице су то посматрале као део његове политике „Америке на првом месту“, окончања „изградње нација“ и непотребних ратова.

Нажалост, правац који је Трамп наговештавао 2016. није се за сад остварио у 2017. Вероватно из страха од критичара решених да блокирају било какво америчко-руско приближавање, прва три месеца нове администрације је обележила она иста антируска реторика која је била својствена администрацији Барака Обаме и кампањи Хилари Клинтон. Ствари су се додатно погоршале у априлу, после хемијског напада у Сирији, за који су САД одмах, без икаквих доказа, оптужиле снаге сиријске владе, које подржава Русија, што је повећало могућност директног америчко-руског војног окршаја.

Током своје прошломесечне посете Москви, државни секретар Рекс Тилерсон је Путину саопштио да су „односи између наше две нације на најнижој тачки од краја Хладног рата, и да су у спиралном паду, ствари постају све горе… две водеће светске нуклеарне силе не смеју да имају овакве односе. То морамо да променимо“. Према Тилерсону, руски председник је климнуо главом у знак одобравања.

И изгледа да се неке промене дешавају, мада споро. Отпуштање Комија је дошло у предвечерје сусрета између Тилерсона и руског министра спољних послова Лаврова у Вашингтону, на тему Сирије. Одговарајући на оптужбу лидера Демократа у Сенату Чарлса Шумера да је Комијево уклањање имало везе са Русијом, Трамп је твитовао: „Плачљиви Чак Шумер је недавно рекао: ‘Немам више поверења у њега (Џејмса Комија).’ А онда глуми индигнацију „исушити мочвару.“ Трамп се такође сусрео са Лавровим, што је објављено доста касно, као да је тиме хтео додатно да разјари своје непријатеље. Са своје стране, делујући као да се и сам прикључио Трамповом зачикавању противника, упитан да ли ће Комијево отпуштање бацити сенку на његове сусрете, Лавров је добацио: „Сменили су га? Ма шалите се, шалите се.“

Важнији од овога је Лавровљев коментар после састанака са Трампом и Тилерсоном:

„Наш дијалог је сада ослобођен идеологије која је била тако својствена Обаминој администрацији… Трампова администрација, и сам председник, и државни секретар, у то сам се данас поново уверио – предузимљиви су људи и желе да се договарају не да би некоме показали своја достигнућа у сфери идеологије, него да се договарају како би решавали конкретна питања.“

Чини се да су Сједињене Државе сад спремне да сарађују на неком нивоу, у вези споразума о безбедним зонама под заједничком гаранцијом Русије, Турске и Ирана. И, мада је препун потешкоћа и могућности за обнову непријатељстава, тај споразум би могао да коначно припреми терен за напредак ка политичком решењу сиријског рата и заједничко деловање против Исламске државе, Ал Каиде и њихових савезника. Трамп је такође најавио снабдевање курдских снага тешким наоружањем, у припреми за коначну офанзиву на Раку, што је одлука која ће свакако узбуркати односе са НАТО савезником Турском.

Овакви потези ће засигурно изазвати грчевите покушаје саботаже. На врху листе потенцијалних опасности је могућност репризе априлског хемијског напада под лажном заставом у Идлибу. Такође постоје извештаји да је генерал Х.Р. Мекмастер, Трампов саветник за националну безбедност и претпостављена сива еминенција иза америчког бомбардовања сиријске авио базе у знак одмазде због хемијског напада, у председниковој немилости и да ће можда такође бити отпуштен.

Још опасније, на дужи рок, су све оне америчке интересне групе које своје уске циљеве и амбиције стављају испред интереса америчког народа. Те групе, подржане од стране мејнстрим/фејк њуз медија, не маре за беду и разарања широм света, нити за цену коју је Америка платила у крви и новцу за своју погрешну спољну политику у времену после распада СССР. За њих је Русија кориснија као непријатељ него као пријатељ.

Остаје да се види да ли ће Трамп успети да у довољној мери сузбије своје домаће непријатеље да би се извукао из лудачке кошуље која му је наметнута. То је она права битка, и она постаје све озбиљнија.

Џејмс Џорџ ЏАТРАС 

ИЗВОР: Фонд стратешке културе

————

12.5.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

 

2 replies »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s