АКТУЕЛНО

На данашњи дан 1917. године умро je србски војвода Радомир Путник


radomir putnik1

На данашњи дан 1917. године, у Ници је умро србски војвода Радомир Путник, славни војсковођа у балканским ратовима и у Првом светском рату.

Радомир Путник рођен је 24. јануара 1847. у Крагујевцу.

Презиме Путник његова породица је добила у време када су се његови преци, тачније прадеда Арсеније, доселили са Косова у великој сеоби Срба (1690) у Белу Цркву.

Када су његовог прадеду, који је тада имао око седам година, упитали како се зове, одговорио је да је он путник у непознатом правцу. По ослобођењу Србије у XIX веку, породица се из Аустро-Угарске преселила у Србију. Отац Димитрије је био учитељ у Крагујевцу.

radomir putnik

Радомир Путник био је војник и војсковођа србске војске пуних четрдесет година. Војничко звање је стекао на Артиљеријској школи у Београду. После многих распореда и напредовања у служби 1903. године унапређен је у чин генерала и постављен за начелника Главног генералштаба. Године 1906. био је први пут именован за министра војног.

Током своје богате војничке каријере био је два пута начелник Главног генералштаба, пет пута министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом светском рату.

Од 1886. до 1889. године био је начелник Обавештајног, а затим Оперативног одељења Главног генералштаба. Од 1890. обављао је дужност помоћника начелника Главног генералштаба. Пензионисан је 1896. године.

После Мајског преврата, реактивиран је и постављен за начелника Главног генералштаба. На овом положају је остао до 1912. године.

vojvoda putnik

Радомир Путник је творац модерне србске војске. У оквиру школовања и обуке официра увео је различите новине, укључујући и решавање тактичких задатака. Србску војску је осавременио новим наоружањем, на кључна места је поставио талентоване официре и није дозволио да се политика умеша у војне послове.

Заједно са Живојином Мишићем припремио је све ратне планове за Балканске ратове и за Први светски рат.

У Балканским ратовима био је начелник штаба Врховне команде. После Кумановске битке унапређен је у чин првог војводе србске војске. У Битољској бици је одиграо кључну улогу и правилним распоредом снага је Турцима нанео велики ударац у Првом балканском рату. У наставку рата је командовао продором ка Јадранском мору, који се завршио опсадом Скадра.

У Првом светском рату био је начелник штаба Врховне команде, све до погоршања његове болести 1916. када га је на том месту наследио генерал Петар Бојовић. Путник је командовао србском војском за време све четири непријатељске офанзиве на Србију.

Током битке на Церу, уз помоћ промућурног команданта Друге армије Степе Степановића нанео је Аустроугарима велики пораз. Противио се србској офанзиви у правцу Срема, али је на притисак владе организовао офанзиву на непријатељску територију. Након почетних успеха, због гомилања непријатељских снага на Дрини, повукао је војску и спремио се за нову одбрану Србије.

Његова одлука да напусти Београд и скрати фронт за време Колубарске битке је била пресудна, јер је србска војска добила време да се опорави и одмори. Препорођену србску војску је повео у офанзиву која је нанела одлучујући ударац Аустроугарима код Сувобора, након чега је аустроугарска војска потиснута са територије Србије. Када је почела четврта офанзива на Србију, Путник је већ био тешко оболео и није имао много удела у оперативним одлукама. Ипак, у околностима које су биле веома неповољне по Србију, успео је да организује повлачење србске војске преко албанских и црногорских планина, на албанско приморје.

Војвода Путник је, преноси Ризница српска, био од србских војсковођа који се нису китили ордењем и знаменијем. „Моје су декорације испод мундира“ говорио је Путник, који ордење никада није носио.

Тешко болестан, Путник је стигао у Скадар 6. децембра 1915. године, а 9. јануара 1916. је пребачен на Крф, где се лечио до септембра исте године. Са Крфа је отишао у Ницу да настави лечење…

Тешко оболео пренесен је на рукама својих војника преко Албаније. Регент је већ почео да оптужује Врховну команду, „што је у току повлачења прекинула везе са другим армијама, уз инсинуације и претеривања као и увек када војска није била заузета операцијама…“ Путник је затражио да му се одобри петомесечно одсуство за лечење које му је Краљ одобрио. Пребацио се у Италију, одакле је пошао на лечење у Ницу. Већ 9. децембра 1915. године замењен је.

vojska

„Много сам патио и много сам мучен. Али све праштам — све заборављам. Само ме боли то што сам са положаја начелника штаба Врховне команде уклоњен онако, како ја ни свог рђавог посилног нисам терао натраг у команду. Да ни посилног добар официр не тера од себе овако и на овај начин. А мене, тек мене су отерали као најгорег, јер је требао неко да плати цех. И то ме боли и болеће ме до гроба“.

Умро је 17. маја 1917. године у Ници где је ковчег с његовим посмртним остацима остављен у цркви на Руском гробљу. Један од србских новинара пролазећи седам година касније туда запрепашћено је писао: „Велики вођа наше војске још увек лежи у црквеном прозору и отаџбина не може још увек да се сети свог великог сина коме толико дугује“. На то су му два француска ђенерала рекла: „Или га пренесите у своју земљу и сахраните, или дајте да га ми Французи сахранимо“.

Новембра 1926. године, више од девет година од његове смрти на београдску железничку станицу стигли су посмртни остаци Војводе Путника, Стојана Новаковића и Андре Николића.

Сахрањен је 7. децембра на Новом гробљу уз све државне и војне почасти. Ту му је прилозима многобројних поштоваоца, подигнут велики споменик.

„Историја ће, Велики војводо, најбоље рећи заслуге које си стекао за војску, и заслуге за ослобођење и уједињење“,рекао је говорник на сахрани.

Извор: Мондо

—————–

17. 5. 2016. МАГАЦИН, за ФБР приредила Биљана Диковић

4 replies »

  1. Војводо Путниче, Бог да ти душу прости, додијели свјетлост рајских насеља, опојну свјежину зеленила, тамо гдје умину свака бол и суза и тамо гдје је мир вјечнога живота. Твоје путовање Путниче у Небеса нека буде Богом благословено.

    Свиђа ми се

  2. Несрећни Ужичани се боре да врате на трг Аустро-угарског каплара,чик да помисле да подигну заслужним србским војводама попут Путника,Степе,Мишића,Бојовића да стварно красе тргове Ужица а да је среће и широм Србије.

    Свиђа ми се

  3. Највећи споменик војводи Путнику, налази се преко океана у држави Канади, где је једна планина 1918. године понела име великог сроског војсковође.

    *Путник* (енгл. Mount Putnik) је планина у Канади, део Стеновитих планина у оквиру венца Кананаскис. Налази се у покрајини Алберта, западно од реке Кананаскис. Надморска висина је 2.940 метара. Име је добила 1918. године по српском војводи Радомиру Путнику.
    (извор: wiki https://sr.wikipedia.org/wiki/Путник_(планина)

    -Табла је нажалост тек одскора постављена:

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s