АКТУЕЛНО

Доктор Добросав Никодиновић: СРБИ СУ ИЗГУБИЛИ НЕМАЊИЋКУ СНАГУ И ЈАСНОЋУ


Др Добросав Никодиновић, фото НСПМ

Доктор Добросав Никодиновић, аутор двотомне књиге „Рашка област“, говори за „Геополитику“ број 103 март-април 2017.

* Из штампе је 2016. године у издању Прометеја изашла Ваша књига „Рашка област“ у два тома.  У српском народу постоји свест о значају Стефана Немање и Светог Саве али се много мање зна о Рашкој области као територији где се родила и оснажила средњевековна српска држава у доба Немањића. Колико је сачувано споменичког наслеђа из овог немањићког  периода у Рашкој области. Како сачувати, рестауирати и заштити споменике, археолошку и архивску грађу из овог периода и како данашњим Србима приближити историјски значај Рашке области?

– Српске државе су постојале и пре Немањића: Дукља/ Диоклитија/Зета, Травунија, Захумље и Паганија/Неретљанска област, на истоку Рашка. Стефан Немања је  ујединио све српске земље у једну државу Рашку са престоницом Рас на ушћу Јошанице и Пноуке/Дежевке у Рашку. Граница Рашке се ширила према југу, западу, истоку, од Јужне Мораве до Цетине. Рашка област је средишњи део Рашке оивичен Лимом, Ибром, Западном Моравом. На том простору је створена  српска држава, српска национална свест, национални идентитет, српска црква, српски језик, рашанска баштина, (материјална и духовна) /рашанска цивилизација. Духовни центар Рашке је дуго била Петрова Црква. Према непотпуним подацима Немањићка Рашка је имала око 200 градова и двораца, сви у рушевинама или само траговима. Само на простору Н. Пазара, Рашке, Тутина, Сјенице, без лимске долине, налази се 26 манастира и манастиришта, 273 цркве и црквишта, 84 града, градина, утврђења, 594 гробаља, 300 остатака насеља, селишта, 12 села без становника, 79 остатака рударења, накита, новца, старих гробница, алата.  Полимље није обухваћено, писани документи нису евидентирани. То је само оно што је откривено, а има још под земљом неотрктивених споменика. Све је то или оштећено, или у траговима, уништава се и даље, угрожени су многи откривени споменици. То је огромно едукативно, научно, туристичко национално богаство, ништа није потпуно анимирано. Само снажна државна институција може да открије, заштити и анимира споменичку баштину, ЗЗСК немају ту снагу.

Петрова црква 12.век

 

* Након средњевековног немањићког периода долази до окупације ове области од стране Турака. Неки историчари и политичари из савремене Турске, однос муслимана и хришћана из тог периода покушавају описати много идиличније, називајући то тадашње друштво једним популарним и модерним изразом “мултикуктурним”. Каква је била стварна природа односа Турака према хришћанским народима на окупираним територијама, па и Рашкој области?

– Турски окупацони систем је био робовласничко феудални, робови и обесправљена раја без непокретне имовине, најамници на турским имањима, са дажбинама на сву имовину, усеве, мушке чланове домаћинства, стоку, занатску делатност, покојнике, чак и трудноћу. Закон о раји, Канун е раје са многобројним обавезама и забранама са циљем да раји убију осећање поноса, воље, отпора: забрањено гласно певање у кући, звоњење црквених звона, ношење оружја, дуге косе, широког појаса, кићење омладине, стајање на капији, јахање оседланог коња, обавезно уклањање с пута при сусрету са Турчином уз сјахивање с коња и стајање погнуте главе са прекрштеним рукама, тродневно бесплатно гошћење Турака и свих намерника, бављење одређеним занатима, производња вина, гласно оплакивање умрлих, видно ношење црквених  књига, крста, боравак на излету, данак у крви, учење турског језика, арапског писма, сваки облик културног, духовног стваралаштва, свештеници су били неписмени. Примањем ислама  Срби су имали сва права као и Турци. Срби су се селили у шуме, крчили шуму и стварали обрадиво земљиште. Такав однос је био и према Србима у Рашкој области. То је био  најмрачнији геноцидни период српске историје који је деградирао Србију, зауставио њен сваки развој.

* Један од резултата турске окупације је појава исламизираних Срба. Идентитет исламизираних Срба је по Вама у основи суштински извор проблема у Рашкој области. Ви сматрате да су они српског порекла и да, упркос промени вере, припадају српском етничком корпусу, и Ви их позивате да ту и остану. Ви им посебно одајете и признање што су сачували српски језик. Међутим они настоје да не буду Срби?

– Муслимани Рашке области су  српскога порекла, неки су другог етничког порекла. До 1455.  године муслимана и није било у Рашкој области. Окупацијом Срби су изгубили грађанска права а добили бројне нове дажбине и обавезе. Да би сачували привилегије и имовину српска властела је углавном прихватила ислам, изједначила се са Турцима. Остали Срби су задржали своју баштину, али са новим дажбинама што се види из првог турског пописа становника и имовине 1455. године. Исламизирање Срба је било споро све до 17.  и 18. века када су били аустријско-турски ратови. Исламизирани Срби су се борили на страни Турака, а православни на страни Аустрије. Аустријски врховни командант Пиколомини је умро од куге у Призрену, Аустрија се повалчила из Србије, Турци су надирући палили, рушили све на шта су наишли, срушени су многи манастири и цркве, робили, убијали, организованом сеобом преживели су се масовно иселили у Мађарску са патријархом Арсенијем Црнојевићем и патријархом Шакабентом. Србија је остала пуста, Турци укидају Пећку патријаршију 1766. а Рашку митрополију 1789. неисељене Србе Турци исламизирају. Исламизирани Срби су имали све привилегије и права као и Османлије, себе називали Турцима, а обесправљена раја робовски је живела до 1912. године, када су Турци протерани из Србије. Исламизирани Срби су били свесни да нису Турци, а нису желели да буду православни Срби, због чега су осећали психичку тескобу, задржали су матерњи српски језик, хтели да имају своју нацију и до данас су 12 пута мењали своје национално опредељење а ни једним нису били задовољни. Живот са православним Србима их је подсећао на претке који су променили веру и нацију. Желели су да се ослободе те психичке тескобе, да живе у чистој муслиманској средини, да организују живот по шеријатским правилима. И данас исто желе и потискују православне Србе. Заиста то јесте извор свих сукоба са православним Србима.

* Желимо да нам упоредите однос власти према муслимана и однос муслимана према према Србији и Југославији у два историјска периода. Најпре однос Краљевине Србије и Краљевина СХС према муслиманима након ослобођења Старе Србије 1912. године до 1941. Како су се тада муслимани у Рашкој области изјашњавали и како су се односили према Краљу и држави?

– Ослобођењем Старе Србије 1912. године генерал Михаило Живковић је спречио да се исламизрани Срби иселе у Турску, сачувао им имовину, заштитио сва њихова грађанска и људска права, потпуно су се изједначили са осталим грађанима Србије, муслимана Салиха Расовца поставио за председника Новог Пазара. Одлазак Турака и равноправност са Србима за исламизиране Србе била је огромна стресна промена. Изједначавањем бивших господара са бившом рајом, а лишени свих привилегија и прилагођавање новим условима живота једнаки за све, нису могли да поднесу. То их је јако фрустрирало и многи су се иселили у Турску. Србија их није присилно иселила. Неисељени муслимани су на све начине хтели да задрже сећање на свој феудални привилеговани живот из доба турске окупације, чврсто се држећи ислама, задржали су многе обичаје, начин понашања, манире породичног живота, понашање на јавном месту слично њиховом прошлом феудалном статусу, међусобно се ословљавали агама, беговима, ефендијама. Огорчени на Србију мрзели су  је из дна душе, кривили Србију за све што им не одговара, никако нису хтели да прихвате нове услове живота. Нико им није то ни тражио. У Првом светском рату Аусроугарска је искористила то њихово непријатељско расположење према Србији, вратила им је турске привилегије, а они су радо ратовали на страни непријатеља Србије. Србија је провела аграрну реформу, земља је дата онима који су је обрађивали, аге и бегови су осиромашили, исељенима је исплаћена надокнада за изгубљену имовину. У Другом светском рату повратили су своју власт над Рашком области, окупатор им је вратио турске привилегије, ратовали су на страни окупатора на више фронтова, а у окружењу су предузели пљачкашке погроме у намери да истребе православне Србе.

* Ви сте Вашом књигом јавности документовано указали на истину о националној дискриминацији и исељавању Срба из Рашке области. Колико је томе допринела послератна комунистичка, “комитетска” власт.

– У време Другог светског рата Срби Рашке области су били обесправљени и у животној опасности. Спашавали су се збеговима, сва рубна српска села према Пештери су опљачкали и спалили. Против Срба су били окупатор и многи исламизирани Срби. Само ретки муслимани су пришли НОР-у. Комунисти су ослобођењем учврстили власт ликвидацијом свих ратних злочинаца и сарадника окупатора, основали преки суд у Новом Пазару. Власт није имала поверење у муслимане, донела је прописе којим су срушени остаци феудалног турског поредка (скидање зара и фереџе, обавезно школовање све деце па и женске). Локалну власт су углавном вршили Срби комунисти. Исламизрани Срби су увидели да морају да се прилагоде новој власти, масовно су постали чланови КП, и тако улазили у власт и потискивали Србе. Овај курс је напредовао све до стварања двовлашћа, потиснута уставна, а форсирана комунистичка, комитетска власт је била и законодавна и извршна. Нико није одлучивао без сагласности комитета. Исламизирани Срби, првенствено муслимански националисти, ушли су у врх општинских и комитетске власти, настојећи да одлука буде у корист муслимана. Власт је била двонационална само формално, бирани су најнеспособнији и лоши Срби. Све кључне и важније позиције заузели су муслимански националисти, оргнизовали су афере против српских кадрова, смењивали Србе са важних положаја – директорских места добрих фирми, јавних тужилаштава, председника судова. Донети су такви општински прописи по диктату комитета да Србин није могао да се запосли, да добије стан, стипендију, добар плац за градњу, сав пословни простор на добрим местима је припао муслиманима. Већина Срба су живели на селу. Село је потпуно игнорисано, ништа се није улагало у село. Срби нису могли да живе ни на селу ни у граду и масовно су се исељавали у средишњу Србију, првенствено у Крагујевац, запошљавали се у  Црвену заставу. Тутин је такорећи остао без Срба. Стање на селу је било очајно, остали су само старци који нису могли ни да живе ни да умру. У књизи је истинита прича о онемоћалој старици која моли доктора да јој напише документ да је умрла да пошаље сину да би га видела пре смрти.

* Као лекар, специјалиста неуропсихијатрије и вештак, Ви сте непрестано били у контакту са рашким Србима и муслиманима који су себе данас смишљено назвали Бошњацима. Како бисте најкраће окарактерисали менталитете ова два народа или једног народа различите вере?

– Православни Срби и исламизирани Срби дуго живе у истој средини и једни и други имају нешто заједничко а нешто своје специфично. Православни Срби су до пре једног века живели поробљени, обесправљени, на нижем ниво од грађана другог реда. Морали су да буду понизни, покорни, да крију своја осећања и мисли, да буду лукави, дволични, неискрени, без поверења и у своје пријатеље, без наде у своју будућност, депресивни. Од тих особина рајинског карактера нешто се наследило, па и данас код Срба се уочавају црте тог рајинског карактера. Али ипак су пркосни, нељубазни, тешко моле, не цене своју имовину, скоро са мржњом се односе према њој, ништа им није важно. Домаћинства су им запуштена, дотрајавају, урушавају са пред њиховим очима. Ако се неко од комшија отима тој беди, труди се, ради, други му се подсмевају, оговарају га, траже му стотине мана, не што му завиде већ што их својим трудом подсећа на њихову рђу, што им пробуђује уплеснивелу савест. А нису такви били. Безброј неуспешних покушаја их је обесхрабрило и паралисало. Нико им није притекао у помоћ, локална власт је редовно муслиманска и намерно их онемогућава „по правилу нема, не може, немаш право“, републичка власт се удвара муслиманима, ништа није урадила за Србе. Комунистичка власт је покушала да их извуче из беде, али наредна времена су их вратила назад. Увек кажу не вреди се трудити. И топе се у алкохолу.

Исламизирани Срби су жилавији, никад не одустају, свим начинима се труде да остваре свој циљ. И успешнији су од православних Срба, лукавији су, подмићују свакога одреда, пре него су рекли шта хоће нуде мито, иако је њихов захтев сасвим оправдан и решив. Никад не губе ни једног пријатеља, све ће ти обећати иако знају да обећање неће никад испунити, правдаће се многим разлозима и дијалог завршавају, бурко нема проблема, све ће бити уреду. Никад не губе из вида да су муслимани, желе да вам буду гост у вашој кући, а не зову вас код себе,  представљају се у најбољем светлу врло вешто лажу, траже вересију, нерадо плаћају. Ко их не позанаје наивно наседа на њихову празну причу. Видљиво носе набрекли новчаник као бајаги пуни су пара, само неколико крупних новчаница а остало је новински папир. Изузетно цене новац, новцем постижу многе циљеве, у републичкој влади, великим клиникама редовно познају бар једну особу, а не цене никога, а праве се као да би вас на длану носио. Сви су убеђени верници и поуздају се у свога бога, редовно иду на молитву. Кад ситуација није по њих повољна, јављају вам се са великог одстојања, а кад је повољна не виде вас, пролазе поред вас тобож одсутни.

* Бошњаци, муслимани из Рашке области су грађани Србије, многи од њих су у различитим областима, посебно у појединачном спорту, последњих година дали значајан допринос нашој држави. Неки политичари из Рашке области, као што је Расим Љајић су последњих 15 година на високим државним функцијама. Љајић је веома  утицајан у политичком животу Србије и ужива популарност не само у Новом Пазару, него и шире у неким круговима у Србији. Чак је и некадашњи муфтија Муамер Зукорлић, у договору са актуелном влашћу, добио да води важан скупштински Одбор за образовање. Сулејман Угљанин, је био и министар а недавно је једним саопштењем чини се признао „независно Косово“. Како гледати на ово?

– Исламизирани Срби Рашке области су виталнији од православних Срба. Има их врло успешних, Расим Љајућ, бивши генерални секретар СДА, је у влади од 2000. године, председник СДА Сулејман Угљанин је 1992. спремио рат у Рашкој области, а после био министар Србије, чак на тв изјављује да је Свети Сава његов светац, а против је да се Свети Сава слави, успели су да једину школу „Растко Немањић“ угасе и да јој дају арапско име. Нико од њих државу Србију не доживљава као своју државу, она им служи као важно средство за остварење својих циљева. Далеко су имућнији од православних Срба, увек кукају како су угрожени, свега имају више од православних Срба, а кукају да би што више извукли од државе. Добро су проценили да је власт моћно средство, муфтија је увидео да не може да оствари своје циљеве само исламом без помоћи јаке власти, преметнуо се у политичаре. Многи желе да се отресу и Србије и Срба и да имају своју државу или други државни ентитет. И то озбиљно спремају, свуда по свету траже подршку, а исламске државе им свесрдно помажу.

* Радикални ислам је све присутнији и у Рашкој области. Има тенденција да се Рашка област претвори у заокружену територију са исламском традицијом и законима, што је супротно Уставу Србије и ствара климу која би ову област усмеравала ка сепаратистичким водама. Има негативних ствари и на спортским теренима. Како доживљавате нечињење државе поводом ових негативних процеса који не угрожавају само суверенитет Србије него и интересе великог броја Бошњака, који нормално живе и раде и који су лојални држави Србији?

– Исламизирани Срби Рашке области се озбиљно спремају да се осамостале на простору Србије, у Рашкој области. Чека се само погодан међународни тренутак да свој илегални референдум реализују. Имају територију, спремају нацију, спремају језик, донели су свој устав, закон о влади, поделили ресоре, имају своју заставу, своју химну, своје државне празнике, имају државна одликовања, награде, дан државности, имају свој школски систем, своје уџбенике, своје школе од обданишта до унверзитета и националне академије, не поштују ни Устав нити било који закон Србије, имена свих географских појмова променили су у муслиманска имена (насеље средњег века Црквине са 5 православних цркава, сада црквишта, преименовали су у Кадилук), имају своју војску, имају апсолутну власт у неколико градова Рашке области, а име државе је санџак, изградилу су исламску свест као националну. Малобројни су, породице су бројне и подстичу наталитет, недовољно их је за једну државу, али малобројност потиру лажним демографским цифрама. Исламска заједница и националне партије су одиграле кључну улогу, фомрирали су свест својих суграђана муслимана надоградњом исламске идеологије и спремни су да гину за свој санџак. Наравно да нису сви такви, има и врло разумних, честитих и на све то гледају као лудило без контроле. Испади на спортским приредбама су само фолклор и маркетинг, порука застрашивања јавности. Турска им је сурогат домовина, арапске државе ујчевина. Држава Србија на све то жмури, посипа се пепелом по глави, повлађује им својим нечињењем, купује их, привилегује. Скандалозна и недржавничка је изјава премијера Вучића да исламској заједници дозвољава кршење закона. А на молбу и  захтев Срба да интервенише да општина Н. Пазар изда дозволу коју 16 година чекају да споменик Стефану Немањи поставе на простору испред зграде општине, бестидно ћути. Да би омаловажио и осујетио наш подухват, краде нашу идеју, подиже споменик Стефану Немањи испред зграде владе у Београду, иако Немања никад није ногом крочио у Београд. Такав став владе нико не разуме ако га не сматра опортунистичком велеиздајом.

* Ви имате примедбе и на рачун Српске православне цркве коју сматрате одговорном што се велики број муслимана није вратио у своју стару “прађедовску веру”, и да Црква практично изопштава муслимане из српског корпуса. Ипак, не сматрате ли да је права адреса, која треба да легитимизује право да Србин може да буде православац, муслиман, католик, јевреј и други, српска држава а не Црква.

 СПЦ је велики грешник због Срба Рашке области. Србима може да помогну само институције капацитета владе и цркве, јер имају своје изворе финансирања, имају мандат да донесу  далекосежне одлуке, капацитет да их остваре. Турци су починили до бога страшан злочин према Србима, поделили су их и супроставили једне против других. Тај злочин генерише даље злочине. Сетимо се последњег рата у Босни, чист верско грађански рат једног истог народа са две верске идеологије. Спрема се фитиљ у Рашкој области, ни влада ни СПЦ не предузимају ништа. СПЦ се уљуљкала у конфорни аутизам, довољна сама себи, и само се бори против саваког да јој аутистички мир не наруши. Својевремено исламизрани Срби су били расположени да се врате у православље и српском националном пореклу, али их је црква одбила грубо и са презрењем. До дана данашњег исламизирани Срби нису то заборавили СПЦ, чак кажу да су Срби криви што су они муслимани. Свесни су да су српског порекла, многи то јавно признају, али исламска традиција је их је дубоко укоренила, исламом им заробила свест и веома је тешко да буду оно што јесу а да не претрпе психичку драму. То је трагика исламизираних Срба која их ломи вековима, они су права жртва грешке историје коју не могу да исправе. Грех СПЦ је што само тавори у Рашкој области где је имала епископију још у 9. веку у Петровој  Цркви, Свети Сава је обновио Рашку епархију, тада краљ Душан је 1436. године основао Пећку патријаршију и Рашку митрополију, а Турци је угасили 1789. До данас није обновљена ни Рашка епархија ни Рашка митрополија. Православни Срби Рашке области су остали и без заштите државе и СПЦ. Овај простор је препуштен исламској заједници, нико из СПЦ достојан и компетентан не може да води дијалог са поглаваром исламске заједнице. Нудили смо помоћ да се изгради владичански двор код Петрове Цркве. Али СПЦ је ћутке прешла преко тога. Никад пре 2008. године није одржана света архијерејска литургија у Петровој Цркви на годишњицу упокојења Светог Симеона Мироточивог Стефана Немање. Тек  на наше упорне молбе  реда ради литургија је одржана 2008. СПЦ је тражила да угасимо културну манифестацију Немањин дежевски сабор, а кад смо одбили тужила нас је суду.  СПЦ мора коначно да схвати да постоји ради народа, без обзира којег верског опредељења, јер је хришћанство хумана, људска  идеологија, а народ деле по комунистичком моделу на наше и оне друге. Држава Србија је секуларна држава и дужна је да поштује опредељење и вољу сваког њеног грађанина.

СТАРИ РАС

* Ви сте, господине Никодинвићу, рођени и цео животни и радни век провели у Старој Рашкој, коју су Стефан Немања и његов син Растко учинили престоницом српске државе и српске цркве, а Турци држали под окупацијом 457 година. Са каквим сте осећањима пре неколико година напустили Нови Пазар, данас центар муслиманске заједнице у Србији?

– Срби Рашке области су 17. марта 1990. основали Удружење грађана Рас са циљем да се заустави исељавање Срба са овог простора. Кад смо проблем Рашке области представили српској влади и председнику Слободану Милошевићу српска јавност се запрепастила поразним стањем Срба. До тада истину о Рашкој области власт је лажима улепшавана. Данас се о Рашкој области зна скоро све, а Срба је све мање. На нашу инцијативу Влада је донела „Програм СР Србије за заустављање исељавања Срба из општима Н.Пазар, Тутин, Сјеница и Пријепоље“, изграђене су многе фабрике, школе, водоводи, електро мрежа, путеви и друго, очишћене су установе од муслиманских националиста и српских неспособних полтрона. Тај програм је заустављен распадом СФРЈ, муслимански национализам је изашао на јавну сцену и слободно делује са националистичке позиције и данас. Покренули смо низ иницијатива: основали културну манифестацију Немањин дежевски сабор, Зборник за препород Рашке области, тражили да се Дан државности Србије прославља у Расу везан за датум Немањићке историје, 2002. урадили смо Бисту Стефана Немање за споменик у Н.Пазару, до данас нисмо добили дозволу због муслиманских националиста на власти, тражили смо да се подигне Меморијални центар „Стефан Немања“ код Ђурђевих Ступова, објекат свих јавних и културних збивања, да се оснује Рашки музеј, да се Рашка област археолошки истражи и заштити, основан је Републички Одбор за заштиту Раса са Сопоћанима, основали смо Одбор за помоћ Рашкој области при САНУ, а СПЦ  и Србија свечано литургијски и културним манифестацијом обележава годишњицу упокојења Стефана Немање, да Петрова Црва буде манастир и седиште Рашке епархије, да се прославља годишњица ослобођења Рашке области и Старе Србије од Турака, да да се сними филм о Немањићима. Локална и републичка власт су се јасно дефинисале непријатељем Срба Рашке области. Муслимански национализам у Србији је све организованији, од 2000. Рашка област је избрисана из програма актуелних власти и сви преседници Србије и влада Србије закључно са Александром Вучићем су на наше молбе и запомагање одговорили упорним ћутањем. Напустио сам Рашку област комплексом емоција, резиганације, згрожености, беспомоћности, зачуђености, пркоса у намери да нађем мир после толико деценија борбе заједно са Србима Рашке области, са поруком: Србијо срам те било што заборављаш своје претке и тиме губиш и Србију и себе.

* Немањићи су Србима на подручју Рашке области оставили историјску и културну баштину на којој може да нам позавиди свет. Шта се догодило са нашом свешћу када смо дозволили да српски идентитет  буде толико поништен са овога простора, али и данашње српске престонице?

– Српска национална свест је изгубила своју Немањићку снагу и јасноћу. Да бисмо разумели данашње Србе морамо знати српску историју која је моделовала и променила српску националну свест. Снажна и јасна национална свест Срба се најснажније изразила и потврдила у Косовском сукобу Срба са Турцима који су знали да ће изгинути и шта је то што је вредније од живота. То је вечни живот у сећању српских покољења.

За 200 година Немањићи су створили све што је основа једнога народа: српску државу коју је репектовала средњевековна Европа, богату цивилизацију која се огледа у духовној и материјалној баштини, српску националну свест, све српске националне идентитете са српским језиком. Нажалост, Рашка област је данас костурница рашанске цивилизације, боље речено, урушени музеј под ведрим небом. Турци су мењали српску националну свест 457 година са намером да постанемо Турци, или робили, убијали нас, вршили генетску селекцију одузимањем најбоље српске деце. Турско ропство је прошло у бунама, великим ратовима, сталним сеобама, са повременим великим сеобама Срба, културним затирањем, спречаван сваки облик културног стваралаштва да би заборавили своју прошлост чиме би избрисала сваки облик националне свести (јаничари српског порекла су били највећи крвници српског народа, нису имали ни траг националне свести), забрањивање сваког израза српске националне свести, понижавања испод сваке границе достојне људског бића. Само у 20. веку Срби су имали 7 геноцидних ратова: два Балканска рата, страшни Први светски рат са 43% жртава укупног српског становништва, Други светски рат са грађанским српско-српским ратом, комунистичка денационација, било је забрањено да кажеш да си Србин, санкције са хипер инфлацијом до нивоа гладовања, распад велике Југославије са геноцидним верско-грађанским ратом и радиоактивни геноцидни НАТО рат 1999. године, жута револуција пете колоне 2000., снажни стални пропагандни рат испирања мозга, лажна свест о западном рају, пропагандна поплава страног шунда и субкултуре у медјима која велича егоизам и асоцијалност. Дакле, вишевековни низ стресних ситуација страха је изменио психофизиолошко функционисање мозга. Ја ту појаву дефинишем наслеђеним историјским страховима. Па зар је могуће у тим условима остати здраве памети и јасне националне свести?Не можемо се љутити на народ,  народ је тешка недужна жртва геноцидне историје.

 

ИЗВОР: ГЕОПОЛИТИКА

—————-

19.5.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

 

4 replies »

  1. Uvazeni gospodine Nikodinovicu, kazete izgubili smo ovo-ono. Tacno! tacno je i to da ovaj narod 200 gdodna ratuje, i u rat su uvek isli zdravi i telesno i dusevno, a ostajali su umobolni i kljasti. Oni, dusevno i te;esno zdravi su ginuli, a ostajali su umobolni i kljasti, koji su pravili decu, pa su zdrava deca opet ratovala, a ona druga ostajala i [pravila dalju decu, i deca su pravila deciju decu, et voila! tu smo danas, takvi kakvi smo. Ima li nam spasa? Pogotovo sto smo „kao muve na med“ jurima u susret strasnom sudu i pojacanoj i ubrzanoj islamizacicji, kako rece AV, njegovi prijatelji, drugovi (citaj jarani) su dosli ovamo da nas nauce obradi zemlje!? (pa ce kupiti grdnu zemlju), pa ce tu zemlju da obradjuju borci jjihove borbene divizije (vec se nalaze ovde), jer kauri ne smeju da pipnu izvor hrane njihove. Sta nam je ciniti,uvazeni gospodine Nikodinovicu?

    Свиђа ми се

    • Поштовани господине Драпшин, Србкиње, Срби и наши пријатељи,

      Не знам шта ће и када ће др Никодијевић видети ово ваше питање „Sta nam je ciniti,“ те узимам слободу, не замерите ми много, јер се трудим да се ово суновраћање заустави, да Вас обавестим да је текући одговор на то питање у следећем документу:

      ПОЗИВ ДРЖАВЉАНИМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ЊОЈ И ВАН ЊЕ
      http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_05_15SkupPoziv.13423058.pdf

      Ако се слажете с тим, молим пренесите и другима.

      Ко може да дође, а не дође, зато, ако Вучић буде Председник, нема основе да се жали на Вучића.

      Љубомир Т. Грујић

      Свиђа ми се

  2. Све је ово велика истина коју је Др.Никодиновић описао,сви Срби са простора Рашке области то знају али немоћни ,јер држава не жели да реши проблем на обострану корист и Срба и муслимана.По ко зна чијем налогу,држава свесно препушта тај простор као да јој смета,као да носи камен око врата и жели да га се што пре ослободи.Тако је урадила са јужном Србијом(Македонијом)1945г,Косметом1999г,Црном Гором2006г, тако ће бити и са Рашком облашћу,наравно и са Војводином, и неизвесном судбином Републике Србске у оквиру Бих или без ње. Ето какве смо власти имали а и сада су такве које још увек растачу оно што су стварали и створили Свети Немањићи за 200година своје владавине.

    Свиђа ми се

  3. ГОСПОДИНЕ НИКОДИНОВИЋУ ЈА ЈЕДИНО ВЕРУЈЕМ У НАШЕ СРБЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ И СВЕТОСАВЦЕ МАДА МЕ МНОГИ УБЕДЂУЈУ ДА ПРОМЕНИМ МИШЉЕЊЕ НИКАД НЕ МЕЊАМ ОНО ШТО КАЖЕМ ПРОЧИТАО САМ ПАР КЊИГА ПОТЕКЛО СВЕТИХ НЕМАЊИЋА ЈЕ ОД ХОТЧЕ ФОЧЕ СРБИЊА СРБИЈА ЗАГОРАНИ СССС

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s