АКТУЕЛНО

МИНИСТАР ПОЉОПРИВРЕДЕ: Недимовић о еко таксама, арапским инвеститорима, ГМО


Има доста компанија у Србији које неће да плате еколошку таксу, али ми смо ушли у један системски начин решавања тог проблема и све смо их тужили и тражимо да све плате, каже у интервјуу за Танјуг, министар пољопривреде и заштите животне средине, Бранислав Недимовић.

Говорећи о проблемима наплате еколошке таксе, он је казао да држава приходује годишње око девет милијарди динара по овом основу, те да око 60 одсто компанија у Србији редовно плаћа своју обавезу према држави, а остали, каже он, „иду на утужење“.

„Ко год загађује, по закону је обавезан да плати. Ако неко жели да буде другачије, мора прво да промени закон. Има доста компанија у Србији које неће да плате таксу, али ми смо ушли у један системски начин решавања тог проблема и све смо их тужили. И тражимо да све плате“, рекао је Недимовић, упутивши све који има примедбу на утврђени износ обавезе да постоји поступак којим се то одређује.

Говорећи о споразумима с Кином у области пољопривреде, Недимовић је рекао да извоз првог контигента јагњећег меса може да се очекује у наредних 10 до 15 дана.

„Чињеница је да ми не можемо количинама да парирамо, али због квалитета нашег меса можемо да очекујемо већу вредност, а тиме и много већу зараду“, казао је министар пољопривреде.

Како је рекао, тренутно има захтева за извоз јагњећег меса и то од познатих трговинских ланаца у Кини, рецимо, од компаније Шандонг Хај Спид (Shandong High Speed), која у свом портфељу има ритејл компаније, а у свом влашништву 70 до 80 зграда попут београдског Ушћа.

Извоз говеђег меса креће за Кину у јулу месецу, а након тога, каже, иде свињско месо.

Објаснио је да је Кина данас потпуно различито тржиште у односу на пре 30 година и рекао да њихова потрошацка моћ расте, а траже све бољи квалитет.

„Лично сам се уверио да је квалитет српског меса много бољи од онога што они добијају из Агентине, Новог Зеланда или из неких других делова света“, навео је министар.

Медијске наводе о томе да „држава поклања“ земљу арапским инвеститорима, Недимовић коментарише примером компаније Ал Равафед (Al Rawafed), која је, каже, узела државно пољопривредно земљиште у закуп на основу закона и од седам обећаних инвестиција реализовала већ четири, а три преостале ће бити реализоване до краја године.

„Не знам шта смо ми продали, осим што су неке компаније, чији је капитал пореклом одатле, а које су регистроване у Србији, у складу са домаћим законима и процедурама, купиле из стечаја неке друге компаније“, рекао је министар и питао „у чему је разлика између тих компанија и других, које су инвестирале у Србији?“.

Он је поручио да ће се већ у изменама Закона о пољопривредном земљишту које следе наћи и одредбе о забрани продаје земљишта странцима.

Недимовић је најавио и да постоји могућност да буду усвојени нови прописи о пољопривредним задругама, како би се растеретила бирократија, те додао да ће министарство у наредних неколико дана расписати још један тендер за системе за наводњавање, који би требало да покрију површину од десет хиљада хектара пољопривредног земљишта у Србији.

„Свега три одсто земљишта у Србији наводњавамо, а на овај начин повећавамо тај капацитет. Расписали смо пре неколико дана тендере из Абу Даби фонда за наводњавање. Имаћемо 15.000 хектара нових система за наводњавање, а још 10.000 хектара система за наводњавање биће наредних дана на тендеру“, најављује Недимовић.

Говорећи о безбедности хране и прописима у вези са ГМО, рекао је да Србија има нулту толеранцију према ГМО производњи и промету хране, те да се у наредном периоду не очекују промене по том питању.

„Министарство је формирало два савета, један за безбедност хране, а други се бави искључиво проблемом ГМО, а њихов циљ је доношење стручних, научних закључака о ГМО“, закључио је Недимовић.

ИЗВОР: РТВ

—————

20.5.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. Вучић и Недимовић хоће да мимо забране прописане Законом о ГМО да легализују промет здравствено небезбедних ГМО из иностранства и да странцима – не продају – већ предају српско тржиште хране.
    Том монструозном плану треба да послужи „Стручни савет за процену ризика у области безбедности хране“.
    Ова „процена ризика“ је неоснована пошто за то нема утемељеног научног покрића, а са друге стране, доказано постоје опасности од ГМО хране по човека, његово здравље и животну средину, са непредвидивим последицама.

    Пре свега, мора да постоји ЕТИКА.
    На основу чега се горе поменути стручњаци усуђују да процењују ризик у области безбедности ГМ хране – У ИМЕ НАРОДА – ?
    Нонсенс „процене ризика“ се огледа пре свега у нивоу знања генетичара о функцији генома:
    – за око 33% гена, до сада секвенцираних, се зна функција, за око 33% се претпоставља њихова улога на основу поређења са већ познатом секвенцом; за преосталих 33% генских секвенци се не зна њихова улога.
    Према томе, оно што је једино исправно је : поштовање Закона о ГМО.
    Такође се јавност обмањује нетачним исказом:

    – НЕТАЧНА је тврдња да, ако Србија жели чланство у Светској трговинској организацију
    и, мора да с определи за ГМО“
    – ТАЧНО је да ГМО нису дозволиле ни све чланице ЕУ (осам пре Брегзита), а ни велика већина чланица СТО (око ¾) од којих неке земље нису у ЕУ.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s