АКТУЕЛНО

МИРЈАНА БОБИЋ – МОЈСИЛОВИЋ: „Овом земљом не руководи Влада Србије! Зна се који човек влада овде…“


Мирјана Бобић Мојсиловић

У земљама срећнијим од наше, на насловним странама новина налазе се њихове звезде, певачи, глумци, спортисти, затим тамошњи политичари, затим личности из других земаља које су означене као непријатељи, и затим понеки припадник сиротињске класе који је шокирао свет својом трагедијом, изумом или добитком на лутрији.

Али у несрећној земљи, каква је наша, испоставља се да су главне звезде амбасадори других земаља, који слободно и разноврсно, а најчешће и уз громогласни аплауз овдашње јавности, уређују наша посла. И то се овде сматра нормалним – да стране дипломате буду на насловним странама, да дају интервјуе, да буду главне звезде не само на политичким скуповима и на званичним политичким састајањима, него и на премијерама, концертима и изложбама. Можда, додуше, ови које шаљу у ову нашу малу Србију много воле и уметност, и кафане и демократију, а и овдашње медије, можда им је важно да постану славни и битни, ако нигде другде, онда бар овде, где се слава и битност мере количином блицева који севају ка вашем лицу и квадратним центиметрима простора које нечија персона заузима на новинској хартији. И, њима се нема шта замерити, јер ти људи само излазе у сусрет нама, сусретљивим домаћинима.

Нису они ништа криви. Шта да раде, кад их овде непрестано нешто питају – од Ђекне, која још није умрла, а кад ће, не знамо, до тога да или иде баба за деду, деда за репу, или обрнуто. Да ствар буде још луђа, свака њихова изјава овде се објављује као катехизис, и њиховој се углавном не противречи, јер нема на свету ниједне мале земље у којој има толико паметних, свезнајућих и образованих страних дипломата као што је то код нас случај. Најбоље овде шаљу, па то треба искористити, да и ми постанемо бољи. Код нас је крем кремова светске дипломатије, па без обзира на то да ли се ради о ЕУ, Америци, НАТО и почасном конзулу НИКАРАГУЕ, или некој другој европској земљи, њихова се овде поштује ка’ Његошева, иако је чист Нушић у питању. Ал’ нема везе, литература је литература!

Другим речима, само у малој земљи попут наше, страни амбасадори дочекани су као суперстарови, или још луђе, као разредне старешине које ће свему да нас науче и доведу у ред, и чија се мишљења јавно оглашавају како би грађанин Србије на време закључио како су страни изасланици веома заинтересовани за сва наша горућа питања која никако не успевамо сами да решимо, јер смо незрели и неозбиљни, иако смо, као сви лоши ђаци, невероватно заинтересовани да ли ћемо да прођемо разред или ћемо опет да понављамо.

Да ствар буде трагичнија, земља која воли стране изасланике више него очи своје допустила је себи да се наљути на једног амбасадора који је онако, по српски, опљунуо по једном таблоиду, који само прати врхунске домете таблоида у медијски најдемократскијој земљи на свету. Не би човек уопште тако нешто рекао да се овде код нас не осећа као да је код куће – тачније, као да је дошао у дедину прћију, а то Срби обожавају – кад се странци понашају као ми: онако, без задршке, отворено и слободно, али само према слабијима од себе. Из овога некако произилази једна братска порука – Србија је, у ствари, Америка!

Логично, странцима је овде супер, јер само овде они могу да буду Холивуд. Имају пратњу, имају медије, имају пажњу, обожавање, имају друштво – такозване локалне свите. Изгледа да нема земље на свету где толико воле канапее и пријеме као што воле овде (не каже се случајно да овде многима риче бар девет гладних дедова из стомака), нема земље на свету где се страни дипломата поштује као мудрац из неког древног манастира, и нема земље где се озбиљније третирају њихови одговори на постављења питања. Али да будемо крајње објективни, нема земље где људи радије дојављују својим иностраним пријатељима чак и оно што их нико није питао, као што изгледа нема земље у којој се домороци слађе и гласније смеју шалама страних дипломата као што је то овде случај. А то је можда и зато што се странци ретко шале, углавном су озбиљни и намргођени.

Београд је, цепајући се од смеха, слао телефонима фотографију уметничке инсталације једне дипломаткиње која је на опроштајном журу за своју српску свиту у писоар мушког тоалета ставила поклон који је добила од једног српског званичника и уз њега поруку, за „збогом“. Срби су се превијали од смеха, очарани њеним духом, хумором и њеним артизмом, гутали су димљени лосос и трчали у мушки ве-це да то сликају, одушевљени идејом да се, као и увек, најбоље ствари дешавају у клозету, и да су то схватили и странци који су овде боравили са задатком да нам несебично имплементирају вредности цивилизације из које долазе.

Наравно, ништа није смешно кад размислимо да је све то – за наше добро.

 

Мирјана Бобић Мојсиловић

ИЗВОР: НОВОСТИ/ИНТЕРМАГАЗИН

———–

21.5.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. За све што нам се дешава нису страни амбасадори, политичари легитимно од једног дела народа изабрани, криви, искључиво психолошки милионима грађана Србије непознат психолошки профили, који наши познати противници веома добро познају, ефикасно, смишљено користе, наравно, не у нашу корист!

    Ми, народ србски, имамо ,,женски“ психолошки профил, тј. женску природу из чега следе наше кључне карактеристике везане за наше трајање: – Порив за подређевињем, како себи тако и окружењу (контексту). Ово лежи у основи наше подложности утицајима споља! – Склоност опредељивању према ономе што није заједничко, што раздваја, занемарујући оно што је заједничко, што спаја. – Склоност поделама, деобама. Ово лежи у основи не приступању стварању(осмишљавању, креирању) свог стратешког плана, своје одговарајуће стратешке матрице, своје мисли о себи.

    Непоседовање своје одговарајуће стратешке матрице, своје мисли о себи као штита према деловању, тежњама, намерама окружења(контекста) затим подложност утицајима споља и склоност међусобним поделама, деобама разлог је наше рањивости-недостатка кроз историју.

    Из предходног следи да наш основни проблем у нашем карактеру тј. у нашој ,,женској“ природи, у нашој свести, нама самима. МИ смо једна велика Жена која је кадра да чини али нема јасну представу шта односно не зна шта хоће. Ми би ефикасно извели подухват да га имамо. Тамо где је проблем ту је и његово решење. Према томе решавање неше невоље је у нама самима, нашој природи.
    Једноставно ми морамо да будемо свесни своје женске природе и да је ставимо под контролу. Да Створимо универзалну (свеобухватну, дугорочну, далекосежну) и делотворну представу у својој свести о себи и свом понашању у вези свог успешног трајања у времену и простору, односно да створимо, осмислимо, креирамо) свој образац, формулу, стратешки план односно одговарајућу (надмоћну, супериорну) Стратешку Матрицу, своју мисао о себи чија материјализација омогућује, гарантује, успешно трајање у простору и времену и да ту своју матрицу, мисао о себи усадимо у своју свест. Нама је зато потребна само Наша Добра Воља.

    П.С. Добра воља је стварно хтење чија је суштина у том ,,стварно“ као енергија која све препреке ка оном зашто се има добра воља чини премостивим, савладивим.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s