АКТУЕЛНО

ДИРЕКТАН ПРЕНОС: Конференција о одбијајућој одлуци Хашког трибунала за привремено пуштање на слободу Генерала Ратка Младића (видео)


 

Одлука Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (МКТЈ) којом се одбија захтев за привремено пуштање на слободу генерала Ратка Младића била је тема конференције за новинаре у Медија центру Београд, 24.5.2017. у 11 часова. Уз дозволу Комитета и организатора СРБски ФБРепортер је радио директан пренос конференције (поред директног преноса конференције на порталу Медија центра где се догађај и одржао).

Тим Одбране и породице Ратка Младића, организовали су конференцију за медије поводом утицаја и импликација недавне одлуке МКТЈ којом се одбија захтев за привремено пуштање на слободу генерала Ратка Младића, како би јавност била упозната са доступним информацијама садржаним у жалби која је изјављена као и о озбиљности погрешака у погледу здравствених и правних питања коју је начинио МКТЈ, те разматрања рада МКТЈ поводом ове жалбе како би се обезбедила правичност у поступању у складу са мандатом и правилима МКТЈ која се имају следити ради постизања праведног резултата.
На конференцији су говорили Дарко Младић, син генерала Ратка Младића; Бранко Лукић, главни бранилац; Драган Иветић, ко-бранилац; Миодраг Стојановић, правни консултант; Борис Зорко, правни саветник; телефонским путем се на конференцију укључио Павел Дорохин, председник руског Комитета за заштиту Генерала Ратка Младића, путем скајп везе на конференцији је учестовала и Јелена Гускова, доктор историјских наука, члан САНУ и Сената Републике Српске, руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука (РАН). Присутнима се обратила и члан руског Комитета за заштиту Генерала Ратка Младића књижевник и новинар Љиљана Булатовић Медић, члан удружења књижевника Русије и писац више књига о Генералу.

На конференцији породице и тима одбране Генерала Ратка Младића први је говорио Бранко Лукић, главни бранилац у тиму за одбрану Генерала. Он је подсетио да је Претресно веће трибунала у Хагу је одбило захтев одбране да се Генерал Ратко Младић пусти привремено на слободуда би му се омогућило лечење у Руској Федерацији. Наглашавајући да је одлука „неправилна, неправична“, и да су због тога уложили жалбу на исту, додао је да је јавна верзија жалбе у овом моменту доступна и може се пронаћи на интернету.

„Сматрамо да је Веће починило неприхватљиве грешке када је одлучило да не омогући Генералу Младићу лечење у Русији. Мислимо да смо испунили све процесне услове, а поготову што је здравље Генерала Младића у толикој мери нарушено, тако да он прима неправилне терапије, неправилно је лечен у Холандији – да је скоро сигурно да може да дође до драстичних последица не само по његово здравље – него по његов живот.
Очекујемо, дакле надамо се и очекујемо, да ће Жалбено веће да исправи грешку Судског већа, да ће њихову одлуку да преиначи, дакле да дозволи Генералу Младићу да буде пуштен на привремену слободу и пуштен на лечење у Руску Федерацију.
Наша жалба и наша нада засноване су, како на правним разлозима, тако и на медицинској документацији која је приложена уз нашу жалбу. Проблем наш у објашњавању ситуације је тај што је медицинска документација заштићена, и не можемо да улазимо у детаље самих болести. Али, надамо се да ћемо успети, на правилан и довољан начин да објаснимо наше ставове и зашто је заиста неопходно Генерала Младића упутити у Русију да се правилно лечи и да му се пружи правилна медицинска нега.
Сматрамо да у конкретном случају медицинска наука мора да има примат и да установљени медицински стандарди морају да имају примат над дискреционим овлашћењима Судског већа, а у овом случају дисрециона овлашћења Већа су стављена изнад медицинске науке. И то је главни разлог зашто смо се ми жалили и зашто сматрамо да је наш захтев заиста оправдан.

фото: dorokhin-duma.ru

Павел Дорохин је председник Комитета за одбрану Генерала Младића у руској Думи, и он се на конференцији обратио путем телефонске везе.

„Драги пријатељи, драги србски другови, ми у Русији пажљиво пратимо шта се дешава на суђењу Генералу Ратку Младићу, желимо да се наш глас чује, глас Комитета за одбрану Генерала Младића, и знамо да се чује. Знамо да је, након што је Руска Федерација предложила да се Генерал Ратко Младић лечи у Руској Федерацији, пажљиво пратила ситуацију у Хашком трибуналу. На наш захтев руска Влада је уложила молбу да се Генералу дозволи лечење у Руској Федерацији и та молба је преко наше амбасаде упућена Хашком трибуналу у Холандији. Такође, ову одлуку је потписао наш председник.
Ја сам лично три пута посетио Генерала Ратка Младића у хашком затвору и током нашег последњег сусрета, сам сам се уверио како се погоршало његово здравствено стање. Због тога је тим наших лекара прегледао Генерала у Хашком трибуналу и констатовао да се његово здравствено стање драстично погоршало, да он не може више да буде у хашком затвору без претње по његов живот. Здравствено стање Генерала је такво да он једноставно може да не дочека крај судског поступка. У том случају свакако неће победити међународна правда и правичност. Баш због тога смо ми дали гаранције, наша држава и наша влада су пружиле гаранције, да се у случају да се Генерал Ратко Младић буде лечио у Русији ми гарантујемо да ће се вратити у Хашки трибунал због завршетка судског процеса.
Наравно да је одбијање Судског већа да се Генералу пружи могућност лечења у Руској Федерацији, веома револтирало целу руску јавност, сву патриотску јавност, ми смо врло револтирани таквим понашањем, и сматрамо да је оно неправично. Ипак, ми се још увек надамо, видимо да још увек постоји та могућност да се ствари преокрену. Тим одбране Генерала Младића је уложио жалбу Жалбеном већу трибунала, а Комитет за заштиту Генерала Ратка Младића такође се обратило Хашком трибуналу и ми се надамо да ће се поводом жалбе и нашег обраћања формирати специјално жалбено веће, да ће победити хуманост и саосећање, и живот Генерала ће бити спашен. У вези са овим ја позивам сву руску јавност, сву српску јавност, да подрже наше напоре. Позивам Владу Републике Србије, такође и Владу и председника Републике Српске, да подрже наше напоре и надамо се да ће се формирати Специјално жалбено веће које ће размотрити ову жалбу и захтев, да све на крају буде добро. Позивам и представнике Српске православне цркве у Србији, Републици Српској и Црној Гори, све где постоји СПЦ да подрже наше напоре.
Што се тиче Руске православне цркве, током протекле недеље јерарси Руске православне цркве до највишег нивоа – подржали су наше напоре.
Спремам се да се обратим и папи Франциску са молбом да подржи наше напоре, видео сам се са њим неколико пута, ми смо у добрим односима, као гест добре воље римског папе је и то што су у овом тренутку мошти Светог Николаја Мириклијског у Русији, и искористићу ову прилику да се обратим папи да подржи наш напор у вези са лечењем Ратка Младића и спашавањем његовог живота.
На крају наглашавам да ће Русија увек бити са вама, са свим српским народом, и надам се да ће наш напор уродити плодом и да ћемо видети Генерала Ратка Младића у Москви.“

Миодраг Стојановић, правни консултант тима одбране, говорио је о реакцији у Републици Српској када се сазнало да је Хашки трибунал одбио да пусти Генерала Ратка Младића на лечење у Русију. Он је у тиму одбране Генерала представник Републике Српске, и свакодневно је у контакту са борцима и припадницима Војске Републике Српске.

„У прилици сам и у ситуацији да, од како сам се вратио из Хага, а нарочито последњих дана када се интензивирала борба за спас и помоћ у лечењу Генералу Младићу, сведочим о бројним обраћањима удружења и организација, борачких организација, према тиму одбране Генерала Младића са једним елементарним питањем – Хоће ли Генерал Младић издржати и ову битку, битку за своје здравље?
Ја ћу покушати само у три реченице да вам пренесем, какво је расположење… Идући из суднице у судницу широм Босне и Херцеговине… Генерал Младић је, ви то такође одлично знате, несумњива историјска личност. У подјељеној републици као што је Босна и Херцеговина, нормално – једни ће сматрати да он јесте одговоран за све оно што је чинила Војска Републике Српске на територији БиХ, а други ће рећи – НЕ, Генерал Младић не треба да буде ту гдје се налази, Генерал Младић је вршио своју дужност и бранио свој народ. Овај други став је неподјељен у Републици Српској, неподјељен.
Могу да вам пренесем да су борачке организације из Вишеграда, Херцеговине, Калиновика, Сарајева, Бјељине, јуче из Дервенте и Брода, мене звали са питањем – има ли нешто што могу да учине да се помогне у овом одсудном тренутку Генералу, у овој бици коју одбрана Генерала и Генерал Младић у овом тренутку воде, а све у циљу заштите његовог здравља? Одговор је да покушавамо да учинимо оно што је једино могуће а то је да се Генералу Младићу омогући да, у борби за своје здравље, у борби за свој живот, и у борби за приказивање пуне истине о догађајима на простору БиХ, остане стабилан, остане сачуваног здравља, и дочека правду и истину коју можемо али не морамо очекивати од Хашког трибунала.
Желим и ову прилику да искористим и кажем, поручим свим борцима Војске Републике Српске и свим удружењима и невладиним организацијама, које питају за здравље Генерала Младића – да ће овај тим одбране извршити своју обавезу и извршити своју дужност.
Још једном користим прилику да пренесем захвалност руском народу, руском руководству и руској Влади, на подршци и гаранцији који су дали у погледу заштите здравља Генерала Младића.“

Драган Иветић, ко-бранилац у тиму одбране Генерала је говорио о процесним грешкама Трибунала, као и о здрављу Генерала и колико је урађено поводом питања које је тема конференције. Иветић је обавестио јавност да је одбрана Генерала Младића пред Међународним кривичним трибуналом прошлог петка званично поднела жалбу против одлуке Претресног већа којом се одбија захтев тима одбране Генерала за привремено пуштање на слободу по Правилу 65. – ради здравственог третмана Генерала Ратка Младића у Русији.

Испред тима одбране Иветић је изнео кратак преглед значајнијих сегмената жалбе са којима јавност треба да буде упозната, и пренео да тим искрено верују, будући да су испуњени захтеви предвиђени наведеним правилом 65, као и због озбиљно нарушеног, чак и по живот опасног стања у коме се налази Генерал Младић.

„Тренутно имамо веома озбиљну ситуацију, и веома значајан изазов, можда је боље рећи – преокрет у постојећој пракси пракси МКТЈ, у којој је Правило 65. било примењивано када је реч о другим оптуженицима.
Министарство спољних послова Русије је навело да је збуњено одбијајућом одлуком Претресног већа трибунала, и морам нагласити у име адвоката одбране, који су заступали различите оптуженике разних националности пред МКТЈ, да смо ми такође затечени и збуњени оваквом одлуком. Она је евидентно погрешна.
Иако морам рећи да је одлука према Правилу 65. дискреционе природе, када се испуне одређени услови, како је то нагласило Претресно веће у предмету Крајишник, у својој одлуци 8.октобра 2001., посебно судије у Апелационом већу као примера ради судија Робинсон, од већа се тражи да дискрециона овлашћења врши у корист оптуженог. Што се међутим, није десило када је реч о нашем и вашем случају. Јавна и редигована наша жалба је доступна.
Желимо да нагласимо неколико очигледних грешака које се очигледно јављају када је реч о овој одлуци Претресног већа, а које су шокантне са аспекта чињеница, аргумената и постојеће јурисподенције. Реч је о камену темељцу МКТЈ који је представљен гаранцијама у складу са Правилом 25. Статута МКТЈ, наиме, да сви оптужени морају бити третирани једнако и да оптужени може тражити привремено пуштање на слободу у складу са Правилом 65., уколико су испуњени одређени критеријуми. Ови критеријуми су најчешће задовољени постојањем одговарајућих гаранција државе домаћина, којим се потврђује да ће се безбедносни послови Трибунала спроводити како би се обезбедило поштовање наредбе о отпуштању и често су у вези, мада не нужно, са хуманитарним разлозима међу којима је и лечење. У нашем конкретном случају мишљења смо да смо ове критеријуме испунили и више него што је то неопходно, према јурисподенцији Трибунала. Зато смо уверени да ће се Жалбено веће осврнути на своју претходну праксу како би преиначило своју погрешну одлуку коју је донело Претресно веће.“
Он је даље објаснио жалбу тима одбране Генерала.

„Претресно веће се приликом анализирања опасности од бекства оптуженог према Правилу 65., непотпуно и селективно осврнуло на гаранције које је доставила Руска Федерација, пропуштајући да чак помене и да размотри кључне одредбе којом она на себе преузима обавезу благовременог повратка оптуженог Ратка Младића у седиште Трибунала оног датума и у време које одреди Трибунал. Не постоји писмени траг да је Веће било суочено са тим, нити да је исто разматрало. Одлука, која на два места помиње дипломатску ноту Руске Федерације, оба пута – не помиње, нити се држи потврде да је овај поменути речник уопште размотрен. Ово је очигледна грешка и она представља злоупотребу дискреционих овлашћења, и конституисање овакве значајне обавезе се мора размотрити са аспекта релевантности сходно Правилу 65., када је реч о анализи потенцијалне опасности од бекства уколико би се удовољило захтеву за пуштање на привремену слободу.
У другим случајевима, су чак гаранције псеудо-држава биле прихватане према Правилу 65., када је реч о другим оптуженицима, иначе када је реч о потреби медицинских захвата. Гаранције чак стриктно нису ни биле захтеване.“

После овога Иветић је навео имена судија Апелационог већа судије Лиуа (Liu Daqun), Мерона (Theodor Meron), Покара (Fausto Pokar), Ађијуса (Carmel Agius) и  Шахабудина (Mohamed Shahabuddeen), као и конкретан предмет и одлуку Жалбеног трибунала за Руанду. Иначе, четворица од поменутих судија ће разматрати жалбу тима одбране Генерала Младића, тако да очекују да ће бити једнако правични приликом одлучивања по овој жалби.

„Одлука Претресног већа такође је игнорисала преузете и званичне обавезе холандских власти да, уколико буде одобрено, ово привремено пуштање би било извршено тако што би господин Младић све време био у пратњи полиције Холандије, и предат у даљу надлежност званичним органима Руске Федерације, при чему би његов повратак био на исти начин извршаван, само у супротном смеру. Ниједан од ових фактора нису били предмет разумног приступа у разматрању Претресног већа, које је уместо таквог приступа изабрало да се фокусира на ситуацију од пре двадесет година у којој пуштање није било у надлежности било ког званичног органа… Таква пажња нема никаквог смисла, када се узме у обзир да би господин Младић непрекидно у току привременог пуштања на слободу био у пратњи трансфера од стране званичних органа УН, Холандије и Руске Федерације, који су свакако квалификовани да изведу такве активности и наставак притвора господина Ратка Младића.
Морамо да нагласимо да господин Младић није тражио привремено пуштање на слободу како би био на одмору, већ је разлог да буде подвргнут здравственој нези, како би се лечио у државној болници ради пружања третмана који су неопходни да би му се сачувао живот, али све време са условима подобљеним притвору, односно лишењу слободе.
Такође, ожалбена одлука Претресног већа, приликом разматрања опасности од бекства погрешно разматра само поступке и здравствено стање господина Младића од пре двадесет година, који заправо немају никаквог значаја за његову тренутну старосну доб и здравствено стање, које се свакако погоршало током двадесет година и то по свим основама. Такође, према свима, па чак и према званичном медицинском особљу УН и заједно, аргументима, поднесцима Тужилаштву секретаријата којима се за то покушава пребацити кривица, на претходни временски период који је узрок његовом тренутно лошем здравственом стању, уместо било каквог пропуста у поступању и здравственој нези пред МКТЈ.
Тужилаштво, Секретаријат и Претресно веће су у целости пропустили да узму у обзир – да наш захтев није био заснован на претпоставкама, неоснованој аргументацији или илузијама, већ најпре, поштујући захтеве чисте науке и медицине, да се ослањамо на експлицитна упозорења од стране, ништа мање него шест медицинских стручњака који су се са своје стране ослањали на међународно признате стандарде, као што су амерички или европски одбори кардиолога, и другим сличним медицинским студијама различитих специјалности, а које се сматрају обавезујућим у третману лица са стањем које има господин Младић. Међутим, који нису били примењивани према стању у његовим здравственим, званичним извештајима које су нам достављани.
Морамо да напоменемо да одлука пропушта да се осврне на све цитиране међународне стандарде, који су изнети, и на које се одбрана ослонила. Независни медицински стручњаци Секретаријата су такође пропустили да их оспоре или оповргну. У правном смислу, сви они су заправо потврдили и признали пропуст да се повинују прихваћеним стандардима медицинске неге која је предвиђена по медицинским смерницама и на то је одбрана указала. Имајући такво признање у виду, одлука Претресног већа се не може посматрати као образложена, без једне такве анализе. У правном систему у мојој домовини, ако би доктор одређене експертизе потврдио да стандарди неге који су прихваћени у одређеном пољу медицине и одређеним упутствима, нису испоштовани и да је од њих одступљено, случај несавесног лечења био би потврђен. Како је могуће да се Претресно веће у једном кратком параграфу без икакве анализе бави здравственим стањем оптуженог, на начин који чак није ни подржан од стране независних медицинских стручњака, а прича не занемарује ово признато одступање од прихваћених стандарда здравствене неге.
Морамо да нагласимо да је грешка Претресног већа и злоупотреба овлашћења најбоље илустрована у параграфу 18. Одлуке, у коме се на најуопштенији начин говори о здрављу Генерала Младића, тврдећи да се ослања на независне медицинске експерте и притворског лекара УН као поуздане, приликом тврдње да је господин Младић под задовољавајућим медицинским третманом.
Поменуто игнорише:
а) Све лекаре, укључујући и независне медицинске експерте, и оне који се према захтеву поднеска одбране сви заједно слажу да је господин Младић под озбиљним ризиком да се понови целебрално-васкуларни инцидент који би подразумевао мождани удар, срчани удар или исхемијски инцидент, који би имали фатални исход. ТО је остало неоспорено;
б) Неспорно је потврђено и признато од стране свих независних медицинских експерата да није поступано у складу са обавезујућим медицинским смерницама америчких и европских одбора за кардиологију и других обавезујућих смерница, признато да нису утврђивали према којим протоколима је господин Младић подвргаван здравственој нези, пре подношења нашег захтева;
ц)  Доказано је да доктор Фалке, лекар притворске јединице УН, говорећи о недавном хитном третману господина Младића у болници, тврдио да су симптоми били потпуно отклоњени, у једном од поднесака Секретаријату. Међутим, његов подређени, извештавајући лекар у свом каснијем лекарском извештају Претресно веће извештава о супротном, да ти симптоми и даље постоје, да заправо долази до њиховог погоршавања, и то неколико недеља касније. Како је могуће, да Претресно веће то занемарује и ослања се на претходни извештај који је у супротности са каснијим, а који долази од исте здравствене инстанце.
Једино путем грешке и злоупотребе својих дискреционих овлашћења Претресно веће се могло ослањати на здравствене извештаје за које се испоставља да су нетачни или контрадикторни.
д) Суштински значајан дијагностички тест није заправо никада спроведен на пацијенту, односно господину Младићу. И то нам заправо потврђује званични здравствени извештај УН. Према широм свету прихваћеном медицинском стандарду у погледу медицинске неге, тај тест је основни медицински показатељ морталитета код срчаних болесника, и представља први корак у одређивању одговарајуће неге за пацијента са таквим тегобама. Поново, независни медицински стручњаци не оспоравају, а тиме потврђују да то никада није учињено.

С обзиром на то да је Иветић из САД и да му је било лакше да говори на енглеском језику, комплетан превод његовог обраћања радио је Борис Зорко, правни саветник у тиму Генерала Младића.

Такав однос се не може сматрати оправданим нити примереним. Претресно веће пропушта да се уопште овим бави, односно да то анализира.
Ова Одлука не садржи адекватно образложење и то представља показатељ злоупотребе овлашћења и погрешке.
Најбољи аргумент доктора Фалкеа зашто Генерал Младић не би требао бити упућен у болницу је чини се, његова старија доб, евидентан ризик од инфекције, за који се наводно тврди да је више у холандским болницама него у самом затвору. Ја не знам за то, али знам да је доктор Ђокић потврдила да је у случају господина Младића ризик од смрти услед његовог тренутног здравственог стања више од четири пута већи, него што је то очекивано за друге особе његових година. Независни медицински стручњаци такође потврђују да је овај конкретан ризик од смрти него што се то може очекивати од других особа његових година. У другим сегментима, једино оправдање независних медицинских стручњака је да никакви формални тестови нису потврдили његово стање, иако здравствени извештаји указују на показатеље на које није одговорено или су контрадикторни са овим закључцима.
Стога постављамо питање на које се лекаре заправо ослања Претресно веће, када у суштини независни медицински стручњаци се са 90% поклапања потврђују захтев одбране и мишљењем лекара који су цитирани у њему.
И ради подсећања, закључци лекара УН се испостављају као контрадикторни у односу на сопствено особље и сопствене здравствене извештаје. Ово исто Претресно веће је успоставило петодневни распоред суђења упркос двојици доктора УН и три независна медицинска стручњака који су предлагали блажи распоред суђења: дводневно суђење, иза којег следи један дан одмора, затим поново два дана суђења. Чак и након што је и Жалбено веће било става да се примени четвородневни термин суђења, Претресно веће је по свом нахођењу занемарило све лекаре, како би наметнуло четвородневно суђење у густом распореду.
Постављам питање јавности – да ли бисте поверили здравље или живот вашег оболелог оца или деде, пре третману лекара у болници или судијама и притворској јединици?

Морам нагласити да смо навели бројну праксу у нашој жалби која показује да је ово Претресно веће начинило грешку и да је злоупотребило своја дискрецона овлашћења. Жалбено веће има овлашћења да исправи ту грешку, и то је чинило више пута у претходним предметима, које је жалба навела у вези са Правилом 65.
Све што ми тражимо од судија Жалбеног већа јесте да примене исте стандарде које су примењивали у другим предметима, једнако – као и у предмету господина Ратка Младића. Посебно имајући у виду озбиљност његовог здравственог стања и ситуацију опасну по његов живот. Ми у потпуности очекујемо да ће Жалбено веће учинити правилну и хуману ствар – тако што ће исправити ову драстичну грешку од стране Претресног већа, и једино се надамо да неће бити касно да се спаси живот господина Младића. Истовремено, да ће репутација Трибунала бити сачувана од било којих потенцијалних негативних импликација, уколико би у међувремену дошло до његове смрти.
И коначно, изражавамо забринутост, имајући у виду да је Претресно веће своју одлуку евидентно изразило 11.маја 2017., у четвртак, а затим је чекало до 12.маја 2017, у петак, како би исту уручила одбрани пред крај радног дана, и потенцијалне импликације имајући у виду рок од седам дана за улагање жалбе на одлуку по Правилу 65., који почиње тећи од датума када је одлука донета уколико је то учињено са неком интенцијом. Временски след је проблематичан и отворен за разне интерпретације што може довести до негативног угледа у јавности.
Ми ургирамо на Жалбено веће да узме у обзир све поднеске, у њима изнете аргументе, као и тежину ситуације, и да донесе праведну одлуку и отклони све сумње у погледу правичности Трибунала и спремности да се право једнако примењује на све оптуженике укључујући и господина Ратка Младића.“

Дарко Младић, син Генерала Ратка Младића, говорио је о томе како је породица примила вест о одбијању захтева за лечење Генерала у Русији, начину досадашњег учешћа породице у одбрани и о томе како даље…

„Свима вама овде је јасно да питање здравља Генерала Младића изазива контроверзе од првог дана када је пребачен у Хашки трибунал. У име породице морам да кажем да смо ми по том питању, укључујући Генерала, били од почетка под великим притиском. Он је, као што знате, тамо преживео један инфаркт, за који сада неки од доктора тврде да се није десио, иако је документован од стране њихових лекара. Тада је био на ивици смрти и само сплетом невероватних околности се полако извукао из те ситуације и преживео.
После тога је имао низ различитих инцидената, али су тамо лекари то стално водили као неко стабилно стање. Од децембра прошле године је дошло до погоршања његовог здравственог стања, због чега смо ми на крају и успели да добијемо гаранције од Руске Федерације за пребацивање на лечење у Русију.
Епилог је у овом тренутку такав да је сад су то овде адвокати објаснили, да је Претресно веће одбило захтев. Ја морам да кажем да, нажалост, ми нисмо друго ни очекивали од овог Претресног већа, које је у више наврата до сада по различитим темама укључујући и здравље, демонстрирало једну пристрасност, чак у одређеним тренуцима и острашћеност, чиме су се, ми сматрамо, дефинитивно дисквалификовали као неко ко би требао да донесе једну независну и објективну пресуду.
Господин Иветић је већ говорио о томе да је у оквиру четири радна дана Претресно веће доносило одлуку супротно и њиховим вештацима, и Тужилаштву које се сложило, и на крају супротно Жалбеном већу које је препоручило четири радна дана, где је између требала да буде пауза због одмора. Али, они су то без икакве основе, једноставно по неком свом нахођењу променили. То је један низ таквих одлука за које ја само могу да кажем да смањују углед УН у свету, и да је такво понашање недопустиво сигурно у било ком правном систему, у било којој земљи.
Ми смо као породица забринути јер ово погоршање здравља Генерала Младића сад континуирано од децембра на овамо. С друге стране, вештаци које смо ангажовали су несумњиво утврдили катастрофалне пропусте у лечењу који се налазе у рангу – несавесног лечења. Иако смо то навели у документима судија је паушално одбацио те наводе, иако њихови стручњаци нису оспоравали налазе наших вештака. Самим тим, као што су и адвокати закључили, они су фактички прихватили да су ти налази валидни али је судија донела одлуку супротно медицинској струци.
У овом тренутку могу да кажем да наша борба за лечење Генерала Младића у Русији неће престати. Поднесена је жалба Апелационом већу, за које смо већ имали искуства да је мењало одлуке Претресног већа по питању здравља. Такође, све њихове одлуке у претходним, ранијим случајевима који су били мање драматични што се тиче здравственог стања, су биле такве да оно сада не би требало да одступи од своје праксе у случају Генерала Младића.
Иначе, Претресно веће мења правила Трибунала у случају Генерала Младића и стиче се утисак, по низу других одлука не само по питању здравља, да једна правила важе за једне, за већину других оптуженика, а за Генерала Младића је још увек нејасно која правила важе јер она се стварају како ситуација налаже, изгледа одређеним политичким интересима, који очигледно имају утицај на ово Претресно веће.
У овом тренутку је наш циљ да спасимо живот Генерала Младића, и сматрамо да је једини начин да се то уради да се пребаци на лечење у Русију.
Апелујемо и очекујемо да ће Жалбено веће да промени ову одлуку Претресног већа и дозволи лечење у Русији које је подупрто свим потребним гаранцијама. Такође сматрамо да је однос према тим гаранцијама скандалозан и показује даље и политичку усмереност тог Претресног већа. Надамо се да ће Жалбено веће донети исправну одлуку у интересу права и правде.
И на крају бих хтео да нагласим, да ја лично сматрам да Трибунал жалосно пропушта да своју мисију која је дефинисана као помирење у региону, донесе на ове просторе, и да оваквим понашањем само доприноси даљем разбуктавању страсти, уместо да је својим правним одлукама довела до каквог-таквог помирења и некаквог консензуса око тога шта су догађаји, шта су кривци, шта су носиоци, а шта је оно што се реално дешавало на свим странама у сукобу. Догод су овакве одлуке Претресног већа на снази помирења у региону, нажалост као што ми сви данас видимо, неће бити и кључна мисија овог Трибунала неће моћи да буде спроведена.

Породица сматра да је ово покушај изрицања смртне казне Генералу Ратку Младићу.
Свако ко је прочитао његову медицинску документацију, чак и ако је лаик схватиће да је у ономе што је процена стручњака о могућности да се њему деси такав, фаталан исход, је чак и од стране доктора у Трибуналу процењена као највећи могући ризик. А то у преводу значи, отприлике 10% људи са таквим стањем годишње умре. С обзиром на то да је он тамо шест година, и ми знамо да ово његово стање није настало тамо, него је било и пре, најмање од 2008.године, то значи да је практично 90% тих људи већ умрло, он се налази у последњих 10% тих људи. Статистички, њему може да се деси сваки дан некакав такав инцидент који може да га одведе у најгори сценарио и смрт. Поготову, с обзиром на то да је он тамо изложен, за разлику од људи са његовом дијагнозом, великој количини оптерећења и стреса, и на то да су судије Претресног већа игнорисале овакво његово стање.
Наш је апел, према свима, укључујући наше државне органе и државне органе Републике Српске, да подрже ову иницијативу, и да сви заједно тражимо до Жалбеног већа да промене ову одлуку Претресног већа, да дозволи лечење у Русији. Посебно што у овом тренутку у Хагу технички уопште није потребно присуство Генерала Младића зато што су сви доказни поступци завршени и пише се одлука. За све ће сигурно бити боље да буде у болници и да би се спасао његов живот.“

Јелена Гускова, доктор историјских наука, члан САНУ и Сената Републике Српске, руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука (РАН), велики је борац за истину о Србима.

„Русија је урадила све да би Генерал Ратко Младић дошао на лечење у Москву. Дала је гаранције највишег нивоа. Гаранције је потписао председник Владимир Путин.
Русија је слала лекаре, наше најбоље лекаре, професоре у Хашки трибунал који су дали свој закључак о неопходности лечења у Москви. Цела Русија је сада забринута за здравље Генерала Младића.
Руске поступке води жеља хуманизма, хуманости, то је најважније што сада у Хагу нису схватили. Хаг фактички не види ни питање улоге Русије у међународним односима. Хаг се сада налази у врло тешкој ситуацији, јер његов рад зависи од Савета безбедности, где Русија има право гласа. Вероватно у Хагу не знају, не рачунају да можда могу бити затворени. То је врло важно. А рад Хашког трибунала је био више пута критикован од стране руског руководства, још ранијих година, не само за време министра Лаврова.
Трибунал у принципу полази од тога да су Срби у свим ратовима били агресори, и да су у великој већини они починили ратне злочине, а да су се други бранили…“

Гускова је обратила пажњу јавности да се „суд вечитих оптужби Срба“ формирао давне 1991.године, и да се стварао дуго, темељно и упорно, да су у томе учествовале и многе међународне организације.

„Тад је све урађено да се формира код Срба комплекс кривице за све што се дешавало на Балкану деведесетих година. Генерал је у Трибуналу да стави тачку на оптужбе Срба и то ми сви знамо, разумемо. То руководство наше земље узнемирује и оно неће тако лако оставити тај контраст.
Надамо се да ће наше, хумано поступање Русије, бити подржано од стране српског руководства. Такође се надамо да ће следеће, Жалбено веће одлучити праведно, а не као ово претходно, које је сада судило Генералу Ратку Младићу.“

Љиљана Булатовић Медић, члан руског Комитета за заштиту Генерала Ратка Младића, књижевник и новинар, члан удружења књижевника Русије и писац више књига о Генералу, казала је присутнима да прво има обавезу према Међународном покрету за подршку Генералу Младићу, основаном у Армавиру у Русији, који је настао као свеопшти покрет у свету, да каже неколико речи. Она је пренела поруку „велике подршке и њихове забринутости за стање Генерала Младића“. Захвалила је члановима тима одбране на исцрпном извештају о здравственом стању Генерала.

„Бескрајно смо захвални председнику Путину што даје подршку и стоји иза свих руских покрета. Оно што нас забрињава јесте што не видимо такву подршку и такав ангажман ни од власти Републике Српске, ни од власти Србије.“

Казала је да су је позвали многи Генералови саборци кад су чули вест да се одржава конференција и замолили да каже:
„Ако је Генерал Ратко Младић био једини ратни командант, ако је једини победио ту страшну војску, ако због тога тамо тамнује и не знамо шта ће на крају бити, питамо се да ли је већа улога била Биљане Плавшић, иза које је стало руководство Републике Српске свом снагом, истовремено и Републике Србије. И ја бих волела, и очекивали смо, да данас овде буде неко из Министарства правосуђа Србије, да осим борачких организација буде и неко од државних институција… Можда не знамо све, али ово до сада што се дешавало, вама би много лакше било, да функционишете, а и Генерал би се осећао боље када би чуо неке гласове, са ове стране…“
Поменула је поздраве за све из тима одбране, породицу и Генерала, и пренела забринутост свих поштоваоца Генерала из Армавира, Краснодара, Сочија, Донбаса…
На првом спрату, док је долазила на конференцију видела је „гужву од колега новинара и обрадовала се да су дошли истим поводом, али је онда схватила да је присутан „уобичајен број препознатљивих људи, као одраз односа друштва“ према овој теми.
„Хоћу да кажем још, у прилог овој нашој широј ангажованости, оно што јесте – да ову нашу конференцију све време преноси један сјајан Фејсбук репортер, УЖИВО, тако да смо све време у прилици да нас прате, па одатле и ове реакције…“

***

ГАРАНЦИЈЕ

На новинарско питање да ли је ова одлука оваква због тога што је гаранцију дала Русија, или би такав одговор био да је било која друга држава била у питању, Дарко Младић је одговорио:

„Ми о томе сада можемо само да нагађамо. Нама је одлука била велико изненађење с обзиром на то да је Русија стална чланица Савета безбедности, и уопште нисмо очекивали да је могуће да један помоћни орган СБ игнорише став свог оснивача. То изазива чуђење и руско Министарство иностраних послова, је заиста тако прво и реаговало, а као што је и госпођа Гускова рекла, чини ми се да на томе неће остати. И можда су нам у овоме свему учинили услугу својим таквим арогантним ставом. Остаје да видимо шта ће време да покаже по том питању. У сваком случају, најблаже речено то је некоректно према Русији, с обзиром на то да је уважила све потребне процедуралне услове да би се појавила тамо.“

На ово је Драган Иветић додао и пример у правосуђу Трибунала:

„Рамуш Харадинај. Он је пуштен на слободу по истим правилима 2006.године, и у том случају није имао гаранцију ниједне државе, већ је имао гаранције УНМИК-а. Већина у Жалбеном већу, које су водиле судије Мерон и Покар, који су судије и у Жалбеном већу у нашем поступку, су сматрали да ипак, иако није држава, УНМИК може да пружи гаранције за пуштање на слободу. Иако се тужилац бунио и имало је разлога да се плаши за сведоке, зато што је господин Харадинај имао право да се бави медијима и политиком док је био на слободи. Већина Жалбеног већа у тој одлуци, у параграфу 88., је рекла – С обзиром на то да је УНМИК продужена рука СБ, његове гаранције су валидне и да немају разлога да не прихвате те гаранције.
У овом случају имамо сталног члана Савета безбедности – Русију, и очекујемо од ових судија, да подрже иста права и донесу исту одлуку – као што су донели када је било питање у поступку Рамуша Харадинаја и гаранција УНМИК-а.
Само да буде јасно, господин Харадинај није пуштен на слободу због неког ургентног медицинског разлога, као што је код нас случај.“

*

ЗДРАВЉЕ

Дарко Младић је дао одговор и на питање какво је здравствено стање Генерала било раније, пре доласка у Хашки трибунал да би добио гаранције да иде на лечење у Русију:

„Генерал је пре доласка у Трибунал имао два мождана и један срчани удар. Од децембра је имао једну епизоду коју су лекари тамо у Хагу игнорисали, а који су наши лекари оценили као транзиторни мождани удар. То је мождани удар који је трајао краће од пет минута и десио му се изгледа у сну. После тога су почела погоршања осталих његових… функција десне стране му све слабије ради, све већи је замор код њега присутан, повремено добија и одређене епизоде губитка памћења, које се после враћа. Значи, то је само један мањи опис симптома за које су вештаци проценили да је значајно погоршање стања. Такође су рекли да је у питању била срећа, да је то могло да траје и који минут дуже, и онда се вероватно не би ни пробудио. Након тога ми смо добили одговор од тих тамо поступајућих лекара да болови које од тада константно трпи, због којих не може ни да спава а за које добија парацетамол,  да су они последица грчева у мишићима, да му треба масажа и алтернативни третмани, алтернативним методама… Ми сматрамо да је то недопустиво низак ниво здравствене заштите, ако могу тако да се изразим.
Лекари су нам скренули пажњу да, с обзиром на ризик у коме се налази, који је установљен од стране њихових лекара по пријему тамо, и који је већ шест година потврђен од стране њихових лекара, да је њему питање, може да буде лутрија, да сваки дан може то да му се деси.
А да је могуће поправити то стање, али у условима клиничког лечења, које тамо њему није обезбеђено.“

Драган Иветић је подсетио да постоје међународни прописи у медицини за такво лечење, а за које су их лекари одмах обавестили, да такав начин лечења није постојао у притворској јединици Трибунала, ни у болници, и нагласио је да су то „значајни пропусти у лечењу који су Генерала довели у ову сада ситуацију“.

Бранко Лукић је рекао да су имали шест година да Генерала Ратка Младића „правилно лече“.

„И нису га правилно лечили, а кажу не треба нигде друго да га пошаљу. Дакле, нећемо правилно да га лечимо, али нећемо нигде да га шаљемо. То је холандске медицине“.

*

ПОДРШКА

На новинарско питање да ли је могуће урадити ширу акцију подршке широм Србије, Русије, Републике Српске, широм света, и да ли се о томе размишљало, одговорио је Дарко Младић.

„Да, постоји та могућност и ми је активно разматрамо. У овом тренутку одлучили смо се за овај вид обраћања јавности, али постоји велико интересовање и многи људи нас питају зашто тако нешто већ нисмо урадили. И уколико ситуација буде захтевала, веома је вероватно да ћемо покушати и ту врсту подршке да упутимо Генералу Младићу“.

*

МОЛИТВА

„Сваког четвртка, у осам сати увече у свим православним црквама у Руској Федерацији држе се молитве за Генерала Младића“, рекла је Љиљана Булатовић Медић.

*

МЕДИЈИ

На новинарско питање да ли има неког од медија са националном фреквенцијом у сали одговорено је да „не могу на то питање да одговоре зато што нису видели списак“, а и „нико није дигао руку у сали“, што је конкретан доказ да нико није ни био, јер нема разлога да се не јави да је присутан…

*************

Конференцију је за СРБски ФБРепортер УЖИВО ПРЕНОСИО новинар Стево Мрђен, иначе новинар КМ новина и наш колега, сарадник.

—–

24.5.2017. за СРБски ФБРепортер транскрипт конференције урадила и приредила Биљана Диковић

3 replies »

  1. ГОСПОД ЋЕ ДА ПОБЕДИ ЂЕНЕРАЛЕ МЛАДИЋУ СВИ ЗАГОРАНИ СУ СА ТОБОМ ДА ПУТИН ХОЋЕ ТЗВ хашки суд БИ БИЈО ЗАТВОРЕН ТУ НИЈЕСУ ЧИСТА ПОСЛА И СВИ НАШИ БИ БИЛИ У ЗАПАДНОЈ СРБИЈИ РЕОУБЛИЦИ СРБСКОЈ АКО БОГ ДА ВИДОВДАНА ДА ГОСПИДИНА ЂЕНЕРАЛА ВИДИМО У КАЛИНОВИКУ АМИН БОЖЕ СССС

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s