АКТУЕЛНО

КЛАЛИ, ВЕШАЛИ И ГУШИЛИ: Масакр у Ледићима, у коме су убијане и бебе, и даље без оптужнице?!


СПОМЕНИК У ЛЕДИЋИМА

До 2001. године ископани су остаци 24 жртве. Костури су већином били непотпуни, а неке лобање пронађене су одвојене од тијела. Према извјештају Министарства унутрашњих послова Српске, становници Ледића убијени су на бруталан начин – клањем, вјешањем или гушењем

У селу Ледићи, код Трнова, у суботу, 3. јуна, биће обиљежено 25 година од крвавог пира муслиманских фаланги које су свирепо ликвидирале 24 српска цивила из овог села.

Припадници муслиманских снага су у јуну 1992. године мучки убили српске цивиле – најстарија жртва Иконија Васић имала је 92 године, а најмлађа Милун Тешановић само 18 мјесеци.

У злочиначком походу комшија, убијено је десет чланова породице Васић, цијела породица Тешановић, која је имала девет чланова, три члана породице Миовчић, те Саво Кењић и Слађана Секулић.

Начелник општине Трново Горан Вујичић истиче за Срну да ни за масакр над Србима у Ледићима нико од злочинаца до данас није одговарао.

„Ни Тужилаштво ни Суд БиХ нису покренули никакав процес иако сви добро знамо да су ту страдали невини и недужни српски цивили, једноставно, немоћни људи који су покушали да се склоне из Ледића, када су их напале муслиманске снаге“, наглашава Вујичић.

Породице жртава огорчене су понашањем правосудних органа у БиХ.

Општинска власт у Трнову настојаће да, у наредном периоду, путем институција Републике Српске скрене пажњу на овај ужасни злочин и отвори процес у вези са кажњавањем злочинаца.

Предсједник Удружења грађана „Моје огњиште“ из Трнова Славко Васић огорчен је и разочаран радом Тужилаштва и правосуђа БиХ, који не чине ништа у овом случају, али и понашањем неких представника власти у Републици Српској, јер није учињено скоро ништа на расвјетљавању овог злочина.

Према његовим ријечима, иако је у овом масакру остао без три члана најуже породице – оца, мајке и баке, никад нико из Тужилаштва БиХ није га контактирао у вези са расвјетљавањем злочина. Он напомиње да су злочинци у Ледићима убили чак 15 жена.

Ледићи су прије рата имали седамдесетак житеља, а убијени су старци, жене и дјеца.

Већина мјештана страдала је на кућном прагу, а они малобројни који су покушали да се сакрију по околним шумама пронађени су и убијени.

Село је, како је то обично бивало након муслиманских оружаних похода на српска насеља, опљачкано, попаљено и разорено до те мјере да се губи скоро сваки траг српског присуства на том простору.

Злочин, који је започео 3. јуна у вечерњим часовима, извршили су припадници такозване Армије БиХ, регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из сусједног села Дејчићи.

Окупација села, које је у међувремену претворено у својеврстан муслимански логор за Србе, трајала је до 10. јуна.

У том периоду, на веома суров начин, убијени су /углавном масакрирани/ сви мјештани српске националности који нису могли да на вријеме побјегну из својих кућа, али и они који су, накратко, успјели.

Истрага коју је 1994. године спровело Министарство унутрашњих послова Републике Српске показала је да су се становници Ледића приликом бијега подијелили у двије групе. Једна је кренула преко Трескавице ка Војковићима, насељу надомак Сарајева, а друга према Калиновику.

Према резултатима ове истраге, другу групу, која је ишла према Калиновику, пресреле су муслиманске снаге на локалитету Пољице и све их поубијале, осим једанаестогодишњег дјечака, који је повријеђен лежао међу тијелима убијених.

До 2001. године ископани су остаци 24 жртве. Костури су већином били непотпуни, а неке лобање пронађене су одвојене од тијела. Према извјештају Министарства унутрашњих послова Српске, становници Ледића убијени су на бруталан начин – клањем, вјешањем или гушењем.

Иако су власти Републике Српске предале налазе своје истраге и доказе Тужилаштву БиХ, још нико није оптужен за овај злочин.

У суботу, 3. јуна, окупљање свих оних који желе да посјете спомен-обиљежје у Ледићима предвиђено је за 11.00 часова у насељу Крупац, одакле ће аутомобилска колона кренути ка Ледићима, гдје је за 12.00 часова планиран парастос, полагање цвијећа и прислуживање свијећа у помен страдалима.

Извор: Огњен Беговић-СРНА/ЈАДОВНО

————

1.5.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. Роде мили, вјечнаја памјат.
    Све нас ране рода нашег боле.
    Не смемо да заборавимо ни једну српску жртву.
    Научимо се од Јевреја који знају за пострадале из свог народа и праве музеје сећања.
    Морамо знати за све пострадале; за многе од њих зверски убијене по логорима, јамама и на кућном прагу; за дечји логор у Јасеновцу и страдања њихова од људи-монструма.
    Трагајмо за Истином и Истина ће нас ослободити

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s