АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Драган Мраовић: Гашо Кнежевић је увео Болоњу како би од српске деце направио кретене! (видео)


Радио Снага Народа, 3.6.2017.

У емисији на радију Снага Народа гост је био књижевник, професор, преводилац и геополитиколог Драган Мраовић, бивши дипломата у Италији.

СВИ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ, УМЕТНИЦИ, НОВИНАРИ – ПАЛИ СУ НА ИСПИТУ

Дакле, комплетна та гарда пала је на испиту, не само ових двадесет година, него прилично још уназад. Али, то је један европски процес, који се такође догађа у Европи. Интелектуалци су, неки свесно неки несвесно, са мањим изузецима, постали у ствари апологете постојећег стања режима.
На пример…
Ако неки интелектуалац наш познати професор универзитета (Драгољуб Мићуновић), каже да није савршен овај демократски систем који се користи данас у свету, и који бисмо ми хтели да користимо, али да је то најбоље од свих могућих… тог тренутка је он апологета постојећег стања и непроменљивости. Јер, он значи не претпоставља алтернативу том режиму. Алтернатива не мора увек да буде лепша, али може да буде јача, боља.
Значи, они који то раде у ствари су у служби неолибералних идеја. Они на тај начин дозвољавају само хоризонтална померања, никако вертикална! То значи да они у ствари гарантују опстанак режимима, који су сви марионетски у Европи и код нас, зато што изнад тих режима стоје крупни капитал, светске банке, да не помињем сад и чувене „приче“ – Сорош, Рокфелер итд…

Они који маневришу светом, њима је битно да се ослоне на постојеће стање.

Дакле, наши интелектуалци су се уврстили у ту ствар која се тога тиче процеса, бар у Европи у време док сам тамо био и радио с њима – ћуте. Рецимо, један Умберто Еко ћути. Али, он не би имао шест хиљада евра плату, не би му се књиге продавале у милионским тиражима да он каже оно што стварно зна и мисли, политички. Дакле, он је апологета постојећег стања. Сви интелектуалци италијански, а познајем их пуно, који су се на одређени начин супроставили стању (не тренутним политичким владама – него постојећем стању), сви су они у запећку. Они могу само у неким самиздатима да се појаве, на неким локалним манифестацијама, они су једноставно прећутани.

Док је наш, некада стари режим хапсио интелектуалце, данашњи западни режими не хапсе, они чине много горе – тако организују око вас један зид, да ви више не постојите. Значи, сваки професор универзитета у Италији зна да ће изгубити радно место или неће добити унапређење ако каже да је Болоња пропала ствар. А сви ће вам у четири ока рећи да је то катастрофално…

НА ТЕМУ ПОРИЦАЊА КУЛТУРЕ, ТРАДИЦИЈЕ, АУТЕНТИЧНОГ НАЦИОНАЛНОГ БИЋА

Тај мазохизам и то самопорицање највише можете наћи у „кругу београдске двојке“, не баш тако у унутрашњости, али ти гласови не долазе овде. Ја се доста кређем међу обичним светом, са сељацима сам скоро сваки дан, не мисле они тако лоше о себи, они мисле лоше о власти. Једноставно је, ако ви мислите да је неко бољи од вас зато што смо ми овакви какви смо, онда се ви варате, у Србији имате и добрих и лоших људи, паметних, па криминалаца… Италијани често кажу – ми смо на европском нивоу, имамо и мафијаше, криминалце, проститутке, али имамо и највеће светске интелектуалце и уметнике.
То је само једно наметање споља. Погледајте ко нама намеће то самопорицање. Па то су ове ЗВО, ви их погрешно зовете НВО, Зависне Невладине Организације –ЗВО, јер ако Влада финансира макар у једном делу те организације каква је онда то невладина организација?

Од тога морамо да раздвојимо шта је уметник. Ми имамо у Србији изврсне уметнике. Верујте ми, толико времена сам провео на западу, немају наши уметници по својим капацитетима, по стваралаштву, ништа устукну пред било којим светским уметником. Али њихове могућности су наравно материјалне и неке другачије, па на крају крајева – ако један вајар овде направи једну лепу, велику бисту, о томе неће писати Пари Мач, па неће чак ни Политика ако он није на листи владајуће странке.
Имате другу ситуацију – имамо сјајне уметнике, али су они веома пасивни. Врло ретко су уметници ти који се ангажују и политички. Па Сартр није био само философ, он је говорио о ангажману интелектуалца. Шта вам вреди да ви седите у четири зида и то ваше што сте написали, ту песму, насликали ту слику, остане у та четири зида? Коме то служи? Али, ако сте насликали ту слику вероватно сте имали неку идеју коју можете проширити усмено…
Наши интелектуалци углавном ћуте и кад знају. Мали број се супротставља, а један добар део је „легао на руду“. Па погледајте ову сорошевску страшну причу са овим философом Бернаром Левијем, знате ли ви која је то битанга? То слободно могу да кажем. Он дугује Удружењу књижевника паре за авионску карту, још од осамдесет и неке године. Поздвали смо га, ја сам био против тога да се позове знао сам ко је он, платили смо му авионску карту, уплатили хотел у Београду, он је са аеродрома нашем човеку који га је сачекао рекао довиђења и отишао у хотел и није ушао у Удружење, а није вратио паре. Али, чему служи та врста интелектуалаца, да би неко снимио филмић?

Погледајте које су копродукције у филмовима данас код нас, са страним капиталом… све су антисрпске. И ту прича завршава.

Ја замерам интелектуалцима, већина су и моћнији од мене, паметнији, имају већу ту познатост, популарност, замерам им што то не користе у сврху одбране бар свог статуса, а не овог понижавајућег који имамо у култури.

На пример… Када је усвојен нови Закон о култури, који је катастрофа, који је апсолутно доказ да је  могао само дегенерик да га напише и још, слични да га усвоје, да су устали значајни српски уметници и рекли НЕ МОЖЕ, не би прошло….

Погледајте видео прилог целе емисије – сваки минут је драгоцен!

 

1 reply »

  1. Годинама слушамо како не ваља овај и сви претходни системи школовања, па сваких неколико година експериментишемо са неким новим. И слушамо по телевизијама, читамо по новинама разна мишљења и анализе којекаквих великих “стручњака“ за питање образовања и науке уопште, аналитичаре, професоре, докторе и све остале самопозване да кажу нешто “паметно“. Толико је просеравања, да извините на изразу али морам тако да се изразим, задњих деценија да то више није нормално (ако је икада и било)! Да ли се неко икад запитао у чему је основни проблем саког школовања? Прво, проблем су они који би требали да преносе знање на нашу децу, јер успут на истој тој деци лече своје комплексе, фрустрације и вежбају сопствени его, част изузецима који су у мањини. Други проблем, много већи, је тај што децу на силу затрпавамо гомилом нетачних информација и података, а све то треба да чини и постаје темељ за касније учење и некакво академско знање. Буквално сваки дан сазнајемо да је већина ствари коју смо некада и сами учили најобичнија лаж. Да ли се мењају школски програми у складу са таквим чињеницама? Наравно да не, напротив, програми су све гори по својој бесмислености. Да не улазим сада у питања у вези са натурањем геј идеологије, као једног од стубова новог светског поретка. Чему нам то уче децу, осим да буду слепо послушна и да не постављају незгодна питања, у преводу да не размишљају својим главицама, ни случајно?! Али ко ће да се буни, који то родитељи и/или грађани, када је и већина нас послушна безоблична маса без кичме и самопоштовања?! Јадан од очигледнијих примера је да деца и дан данас уче о Хитлеру и бауку нацизма, а ником не пада на памет да већ једном у градиво историје стави одавно познате чињенице о пореклу новца којим је финансиран како други, тако и први светски рат. Јер ниједна идеологија, па ни нацистичка, не би имала никакве шансе без гомиле пара које штампају те исте приватне банке, на челу са Федералним резервама, које су све само не америчке! А ти исти финансијери и њихови банкарски картели и дан данас финансирају све ратове на планети. По налогу тих злочинаца је и наша држава разарана 1999-те, а разарање сваке врсте осим оног бомбама, траје и до данашњег дана и не показује тенденцију заустављања. То је суштина свега, деца у школским клупама су само колатерална штета, а све владе у Србији од 2000-те до данас су, више или мање, намесничке владе, које владају у име господара са запада! Зато ми је више мука од ових празних и јалових прича, сви ћутимо док нам од деце стварају послушно робље и будућу најјефтинију радну снагу, како то многи воле да рекламирају наше јадне раднике! Сметају нам “болоње“ и “шуварице“ и све између, а не смета нам што се људи бацају са мостова и зграда, јер немају за кору леба. Питам се само шта ће ускоро јести ти велики “интелектуалци“ и мислиоци, наравно под условом да нису у “партији“, онда су збринути до краја. Јел’ умеју они да сабирају и одузимају до 100, да ли знају да већина запослених једва од својих плата измирује рачуне који стижу сваки месец, да не причамо о неком нормалном живљењу од радничке плате, јер већина одузима у распону од 20-30 хиљада?! Залуђују нас истим причама већ скоро 30 година, еј бре народе, оћемо ли се пробудити из ове коме већ једном?!!! Хоћемо ли једном схватити да није битно на који начин се учи и како се врши оцењивање, већ да је суштина у томе ШТА СЕ УЧИ?!!! Што нико не каже да већину професора студенти и ђаци не занимају уопште, осим као средство да кроз “тезгарење“ зарађују паре на црно? То ником не смета, а? Погледајте мало шта задњих деценија стиже из САНУ, тог корумпираног опортунистичког легла, опет кажем част изузецима. Не чују се да су живи, осим када подржавају сулуде издајничке потезе наших марионетских влада у задње две деценије, тачније 17 година за оне који воле прецизност. Прича о систему школовања у Србији, сада у овом тренутку, је само један од стотину кракова хоботнице који дави све нас, под диригентском палицом србског барона Минхаузена, а под будним оком његових господара из Брисела, Вашингтона, Лондона и Рима, да не заборавимо и ону највећу вођину пријатељицу, ону спарушену бабускеру из седишта четвртог рајха. Можда људи који говоре нису његови, али теме јесу, све само да се скрене пажња са катастрофалних услова живота у којима смо заточени, против наше воље, али уз наше прећутно одобравање. Јер то је оно што радимо, ћутимо, трпимо и не боримо се за сопствене животе и будућност наше деце!!! Не пада нам на памет да кажемо да је доста било овог лудила, изгледа да већини одговара ово стање. Наставимо онда да се и даље бавимо неважним темама, полемишимо и даље да ли је наш “брод“ жуте, плаве или црвене боје, док сви заједно тонемо на дно. Да, да ли ће се испити полагати из делова или одједном, то је оно суштинско питање у овом тренутку и за убудуће. Само тако, браво!

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s