АКТУЕЛНО

Ратни војни инвалид Борко Ранђеловић (44): Марјане, можда ниси требао јавно да напишеш моју ситуацију, мене је срамота … Шта ће људи да мисле о мени?


Ратни војни инвалид Борко Ранђеловић, фото: globalmediaplanet.info

– Марјане, можда ниси требао јавно да напишеш моју ситуацију, мене је срамота да примам и узимам милостињу. Шта ће људи да мисле о мени? До сад сте ми ти и Невен били све и од вас ме није срамота да тражим и узимам, а сад сви знају да сам гладан…

Причу на коју ретко ко може да остане имун – о професионалном војнику Борку Ранђеловићу (44) са Карабурме, који је бранио државу у ратовима у Босни, Хрватској и на Косову, где је рањаван четири пута, да би напослетку остао и без десне ноге – поделио је на друштвеним мрежама његов пријатељ Марјан.

СМС садржине “Брате мој, знам да си и ти у проблемима али молим те ако можеш купи ми један хлеб и јогурт и донеси ми, већ други дан немам ни за хлеб, нити једем. Борко” стигао је на његов телефон. Са непознатог броја, јер Борко нема кредита. На позив у помоћ одмах је одговорио, да би затим написао исповест која је покренула ланац хуманости.
На сву срећу, Борко није сам и захваљујући пријатељима и хуманим грађанима добио је преко потребну помоћ.

– Данас сам му однео један пакет који је послала једна госпођа из Ужица, односно није послала већ је замолила неког свог рођака овде у БГ да направи пакет и донесе га. Човек ме је контактирао, ја сам га одвео директно код Борка. У пакету је било конзервиране хране и сапуна и шампона и у папирићу замотано 20 еура. Тако је она хтела – рекао је Марјан.

Поред тога, како је објаснио, Борка су контактирали из једне београдске адвокатске канцеларије и прегледали му папире и рекли да ће му све завршити бесплатно, урадиће му ревизију инвалиднине и покушати да некако издејствују максималну на коју има право, негде око 45.000 динара месечно.

Такође су му рекли да има право да подигне и новац са осигурања које му је уплаћивано. Јавили су се и неки људи из социјалног и данас је требао да иде код њих да види да ли могу да му помогну око туђе неге и осталог.

“Хвала свима који су поделили мој статус, помогли сте сви Борку и он је захвалан”.

Међутим, код Борка преовладава стид, уместо понос што је остао поштен и што се у животу никада није предавао.

– Марјане, можда ниси требао јавно да напишеш моју ситуацију, мене је срамота да примам и узимам милостињу. Шта ће људи да мисле о мени? До сад сте ми ти и Невен били све и од вас ме није срамота да тражим и узимам, а сад сви знају да сам гладан…

Од информација знамо да Борко живи на Карабурми у улици Хусинских рудара број 12…
„Већину времена проводи у библиотеци у Кнез Михајловој или у цркви на Карабурми помажући. За новац неће да чује, али се не буни кад му се однесе нешто хране и да се мало поприча са њим, ништа друго не тражи…“

 

Остатак текста прочитајте на globalmediaplanet.info

***

ПОВЕЗАНО:

Марјан Манић: Прича о Борку Ранђеловићу… Хероју који стиснутих зуба гладује…

Борко сам живи, рањаван 4 пута, без ноге у колицима. Поносан и храбар и племенит.

Испричах вам ову причу јутрос, чисто да вам кажем да у Србији живе и они чији су проблеми већи од наших.
Живе.

—————

6.6.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

 

5 replies »

  1. Ovo je zemlja koja velica tudje, kalja pravdu,hrabrost i pozrtvovanos. Mi koji smo bili na braniku otadzbine smo zaboravljeni. Nijedna drzava na svetu nema ovakvo ophodjenje prema bivsim vojnicima. SRAMOTA

    Свиђа ми се

  2. Има пара за “Фондацију Клинтонових“, за егзит, геј параду, за довршење
    храма Светог Саве, музичку водоског фонтану на Славији…, али за борце
    рата 1999-е – нема пара, јер то није прихватљиво за ЕУ и НАТО?!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  3. Боже Господе милостиви смилуј нам се ојађенима и унесрећенима макар ради имена Твојега светог, јер нисмо ничим милост заслужили!

    Свиђа ми се