АКТУЕЛНО

Слободан Симић: Апел српског Устава


Слободан Симић

Поштовани грађани,

Ја вам се до сада никада нисам обраћао, мада је, реално, и у претходном периоду, било довољно добрих разлога. Али овог пута је, господо, превршила дара меру!

Па шта сам вам ја опет крив?!

За вас који сте мало заборавили, ја сам вама, уважени грађани, највиши правни акт у земљи, и ја вам, драги моји, уређујем рад државних органа и права грађана у Републици Србији. Значи, упрошћено речено, ја у ствари штитим баш вас, грађане Србије.

Да вас подсетим, сви ви славите Дан државности, 15. фебруар, када сам се ја родио у Кнежевини Србији, те далеке 1835. године. Тада су ми дали име „Сретењски устав“. Али само што сам се родио, нешто вам се нисам свидео. Укинут сам за само месец дана! Тадашњем владару, то се данас зове председник, ја се уопште нисам свидео, нити му се свидела сама идеја коју ја представљам, а чак је и мог писца и творца одмах отпустио из државне службе. Тако да ми ни до данас није јасно шта се у ствари у Србији слави као Дан државности: то што сам донет или то што сам одмах укинут?!

А како је почело тако се и наставило. 1838, 1869, 1888, 1901, 1903, 1947, 1963, 1974, 1990. и последње мењање и преправљање 2006. године, кад сте чак и ви, драги моји грађани, морали да излазите на референдум и својим гласовима потпомогнете моју промену. Укидање и мењање је моја судбина од постанка.

Поређења ради, мој уважени колега, амерички Устав, рођен је далеке 1787. године и, уз извесне мање дораде и допуне, никад суштински није мењан. Стар је 230 година и преживео је 45 америчких председника. А ја, за ових 180 година, мењан сам до сада десет пута! Сваки нови српски владар обавезно се окоми на мене.

И најновији Председник је, као што сте можда имали прилике да видите, управо положио председничку заклетву на мени. И није ми сметало што ме је цимао, гњечио, стискао, притискао и знојио се по мени. Мислим да је све то нормално и спада у опис посла Устава. Није ми сметало ни што је испод мене потурио некакву црквену књигу, као да ја нисам довољан. Нема везе, нисам ја сујетан. Ко сам ја да коментаришем понашање демократски изабраног председника.

Али одмах после заклетве, прва изјава новог Председника била је да треба да се мења Устав!

Од толико разноразних великих озбиљних и неодложних послова које чекају новоизабраног српског Председника, њему је најхитније да мења мене!

Зато вам се овог пута обраћам, поштовани грађани, са само једном молбом.

Можете ли мало да ми се скинете с програма?!

Ваш Устав

Слободан Симић

ИЗВОР: ДАНАС

————

8.6.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. Ja bih da kazem i da pitam nesto!
    Ja volim svoju zemlju i uvek cu je voleti,bila ona bogata ili siromasna.Mnogo mi je tesko kao i mnogim gradjanima sto nas gaze sa svih strana,pogotovo sa juga,da li smo to zasluzili,ili nismo to ne znam,al ne znam ni zasto cutimo dok to rade?Zanima me dal ce u ovoj zemlji biti ikada bolje,dal da stvaramo porodice,potomke?pogotovo mi sa sela.Kakvo li ce njih vreme da zadesi kad je nas zadesilo ovo?Zamolio bih vas kao ugledno lice da mi odgovorite bar na neko pitanje ako ne mozete na sve.HVALA !

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s