АКТУЕЛНО

Злочиначка операција Чагаљ 1992. – етничко чишћење српског становништва у долини ријеке Неретве


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Херцеговина

ЧАГАЉ 1992.

Злочиначка операција Чагаљ је назив за етничко чишћење српског становништва у долини ријеке Неретве од стране хрватских ратних јединица у Босни и Херцеговини (ХВО, ХОС…), као и регуларних војних јединица Републике Хрватске. Овом акцијом прогона српског становништва је комадновао хрватски генерал Јанко Бобетко (комадант тзв. Јужног бојишта) и учествовало је преко 6.000 хрватских војника. С тим да је учествовала и једна јединица муслиманских добровољаца.

Овом злочиначком акцијом је око 45.000 Срба прогнано из свог завичаја. Уништене су православне светиње, као што су манастир Житомислић, саборна црква Свете Тројице у Мостару, црква са спомен-костурницом у Пребиловцима, гдје су биле кости  пребиловачких мученика из 1941. године.

Тужилаштво Босне и Херцеговине, као и тужилаштва Републике Хрватске и Хашког Трибунала никада нису процесуирале злочинце који су учествовали у овом етничком чишћењу долине Неретве.

ПРЕТХОДНИЦА

 СФР Југославија је била федеративна држава састављена од 6 република(СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И Југославија и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живели у СФРЈ . Друштвено-економско уређење СФРЈ је био социјализам. Устав Југославије од 1974. године донео је децентрализацију СФРЈ , која је касније омогућила сепаратистичким снагама у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији СФРЈ , а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат. Крајем 1989. године, Скупштина СФРЈ доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замењује вишепартијски систем. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Крајем јануара 1990. године долази до распада Савеза Комуниста Југославије, на чувеном 14. конгресу СКЈ у Београду, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе СФРЈ. Словеначка делегација напушта заседање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен з питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је после 45 година прекинута владавина комуниста у СФРЈ.

Ситуација у Босни и Херцеговини 

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живели муслимани, Срби и Хрвати, заједно са националним мањинама. 18. новембра 1990. године одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше. Али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, они је био само мамац муслиманским бирачима на изборима. Тако је предсједник председништва БиХ постао Алија Изетбеговић, предратни робијаш и аутор чувене шовинистичке „Исламске декларације“. Предсједник Скупштине БиХ постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер СР БиХ. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања у БиХ, априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и верски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани исламску републику. Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене претње српском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, усташке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац (Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес).

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Октобра 1991. почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације „Зелене беретке“ и „Патриотске Лиге БиХ“. У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Они су крајем марта 1992. повучени у Ужице (Србија).

1. марта 1992. године организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност. Дан касније у Сарајеву су припадници „Зелених беретки“, које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на српске сватове на Башчаршији и убили старог свата Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави босанско-херцеговачки рат 1990-их, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полиција у Сарајеву. Након тога, усљедилили су бројни напади на српска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла…). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.

Ситуација у долини Неретве 

Неретва је ријека која протиче кроз Херцеговину и Далмацију. Извире код планине Зеленгоре, према граници са Црном Гором и улива се у Јадранско море, код Метковића. На свом путу ка ушћу Неретва протиче кроз Коњиц, Јабланицу, Мостар, Чапљину, Почитељ, Метковић и Опузен. Највећи град на Неретви је Мостар.

На Неретви је изграђено више хидроцентрала.

Највеће притоке Неретве су Рама, Требижат, Буна и Брегава. Дужина: 225 км (од чега 203 у Херцеговини). Неретва тече кроз Динариде. Последњих 30 км ове реке се претварају у алувијалну делту, пре него што се улије у Јадранско море.

Српско становништво на овом подручију је домицилно, односно обитава више стољећа.

На ријеци Неретви у току Другог свјетског рата дошло је до великих сукоба партизанских јединица које су биле окружењу усташа, италијанских и немачких ратних јединица у пролеће 1943. године.

Још у јесен 1991. када су се јединице ЈНА почеле повлачити из СР Словеније и СР Хрватске, у којој се водио жестоки рат крајишких Срба и хрватских паравојних снага, неке од тих јединица дошле су у Мостар и околна мјеста. Већ тада је хрватско становништво у долини Неретве, као и у читавој западној Херцеговини било наоружано са лаким пјешадијским наоружањем, које су илегално добијали преко странке ХДЗ.

Такође, 18. новембра 1991. Хрвати у Босни и Херцеговини су прогласили хрватску републику Херцег-Босну, у чији састав су ушла и мјеста из долине Неретве. Циљ херцеговачких Хрвата је био етнички очистити српско станивништво из тих крајева, те уништити и све трагове вишевјеконог постојања Срба на том подручију. А касније и припајање Републици Хрватској, чиме би се остварио сан из Другог свјетског рата, а то је НДХ.

У Посушју 3. јануара 1992. године долази до формирања Главног штаба ХОС-а (Хрватских Ослободилачких Снага). Рат у Мостару званично почиње 3. априла 1992. након једне диверзије хрватских паравојника са цистерном нафте ЈНА  на аутобуском стајалишту, прекопута касарне ЈНА „Сјеверни логор“. Пар дана касније долази до отворених сукоба ХОС-а и ЈНА. Врло брзо дошло је и до формирања још једне паравојне формације босанско-херцеговачких Хрвата, а то је ХВО (Хрватско Вијеће Одбране), на иницијативу Мате Бобана, предсједника ХРХБ. Петар Зеленика је тако постао комадант „одбране“ Мостара.

ТОК ОПЕРАЦИЈЕ 

7. јуна 1992. хрватски генерал, Јанко Бобетко издаје наређење својим јединицама (око 6.000 војника) да нападну српске положаје, што је учињено пробојем фронта у Шеваш Пољу, а српске снаге се повлаче према Домановићима и Губавици. У сљедећем нелату хрватске снаге окупирају Пребиловце и Клепце, тако да је у селу Хотоњ дошло до спајања сјеверних и јужних јединица хрватских снага. А поред њих освојена су и села: Тасовчићи, Кулине, Грлићи, Лозница и др.

8. јуна 1992. хрватске снаге улазе у Чапљину и окупирају је. Док је први пут гранатирана православна саборна црква Свете Тројице у Мостару. Примирије је потрајало 3 дана, а већ 11. јуна 1992. крећу нове акције у којима хрватске снаге окупирају западне дијелове Мостара: Крушево, брдо Хум и Орловац. Затим је заузета касарна ЈНА „Јужни логор“, као и насеља Јасеница, Родоч и фабрика алуминијума. 12. и 13. јуна 1992. хрватске снаге настављају са напредовањем, тек у њихове руке пада подручије Стоца, а 4 дана касније и село Ошајнићи.

Читав Мостар пада под контролу ХОС-а 15. јуна, односно насеља Баглај и Буна. Тада је православна црква и запаљена изнутра од припадника ХОС-а. 21. јуна 1992. хрватске снаге су заробиле неколико официра ЈНА које су одвели у логоре. Наредна четири дана хрватске снаге су капитализовале освајањем Подвележја, Врапчића, Мерџан Главе, што је остало као граница између МХ Федерације и Републике Српске и после Дејтонског споразума.

РАТНИ ЗЛОЧИНИ 

Хрватске снаге (ХОС, ХВО и Војска Реп. Хрватске) су током ове операције Чагаљ починиле бројне злочине над српским становништвом у овом дијелу Херцеговине. Ту се прије свега мисли на убиства сљедећих лица:

Село Тасовчићи (7. јуна 1992):

  1. Милан Мисита звани Пота, 48 година.
  2. Илија Мисита звани Пундо, 64 године.
  3. Војко Иљачић звани Мајстор, 71 година.
  4. Ђурђа Рељић, 50 година.
  5. Вукашин Рељић, 18 година.
  6. Бранко Бекан, 50 година, убијен с леђа.
  7. Ђоко Ђонлага, 18 година, убијен с леђа.
  8. Даница Булут, убијена на шљункари.
  9. Стана Дошен,
  10. Цвија Драшко, 85 година.
  11. Сока Прело, 82 године.

 

Село Пребловци (7. јуна 1992):

  1. Госпава Драгић звана Гоша, 87, заклана у својој кући.
  2. Драгиња Медић звана Драга, 62, заклана у својој кући.

 

Село Ходбине (јуна 1992):

  1. Рајка Главаш, 45, силована па убијена.
  2. Која Главаш, 70, силована па убијена.

 

Село Габела (јуна 1992)

  1. Милан Вулић,
  2. Никола Вулић
  3. Недељка Голо, 61 година
  4. Зоран Николић,

 

Село Козице (јуна 1992)

  1. Савета Шакота, 71 година

 

Село Грабовина (јуна 1992)

  1. Милица Зуровац,
Село Клепци (7. јуна 1992):

  1. Симана Ћуктераш (р. Слијепчевић), 68 година.
    заклана у својој кући.

 

Село Поткоса (7. јуна 1992):

  1. Љачић Боса, 64 године, заклана у својој кући.

 

Село Речице (јуна 1992):

  1. Радославка Ждралић, 60, заклана у својој кући.
  2. Драгиња Мркић, убијена и спаљена у кући.
  3. Зорка Мркић, 92 године.
  4. Милева Шакота,

 

Село Домановићи (јуна 1992):

  1. Бранко Бекан, убијен на Муминовачи.
  2. Рајко Булитовић,
  3. Новица Рељић,

 

Град Чапљина (јуна 1992)

  1. Невенка Елезовић, убијена у свом стану.
  2. Славојка Елезовић, убијена на Кравици.
  3. Боро Ивковић,
  4. Предраг Митровић,
  5. Дивна Пудар, 31 година.
  6. Драженко Трипић,
  7. Сретен Трипић,

 

Село Опилчићи (јуна 1992)

  1. Драго Иљачић,
  2. Невенка Иљачић,

***

НАЛОГОДАВЦИ И ОРГАНИЗАТОРИ

Злочиначку операцију Чагаљ („Липањске зоре“), испланирали су водећи официри хрватске војске у садејству са командантима паравојски херцеговачких Хрвата.

  1. Јанко Бобетко, генерал хрватске војске и командант „Јужног бојишта“.
  2. Слободан Праљак, начелник Генералштаба ХОС-а у Херцеговини.
  3. Петар Зеленика, командант „Одбране“ Мостара.
  4. Јасмин Јагањац, заменик Петра Зеленике
  5. Дамир Кристичевић, командант хрватске 4. гардијске бригаде „Тигрови“.
  6. Младен Налетилић – Тута, командант казнене бојне ХВО из Ширког Бријега.

ЗЛОЧИНЦИ

Хрватске ратне јединице које су учествовали у етничком чишћењу Неретве јуна 1992. године, током операције Чагаљ су сљедеће:

  1. 4. гaрдиjскa бригaдa хрватске војске „Тигрови“
  2.     156. бригaдa хрватске војске
  3.     Кaжњeнички батаљон ХВО-a,
  4.     „Поскок“ батаљон ХВО-a Широки Бриjeг
  5.    Дивeрзaнтски одрeд ХВО-a из Читлукa,
  6.     Бригaдa „Кнeз Домaгоj“ Чaпљинa
  7.     Добровољaчкa пуковниja Крaљ Томислaв
  8.     Батаљон ХВО-a: Столaц, Нeум, Љубушки и Читлук
  9.     Јединица ХВО-a Рaвно,
  10.     Батаљон хрватрске војске из Имотског
  11.     Батаљон и двeрзaнтски вод ХВО-a Грудe
  12.     1. батаљон мостaрског ХВО-a Биjeло Пољe
  13.     2. батаљон мостaрског ХВО-a Рудник
  14.     3. батаљон мостaрског ХВО-a Цим
  15.    Противоклопнa јединица 156. бригaдe ХВ-a.

Имена познатих извршиоца ових злочина су сљедећа:

  1. Миро Храстић, звани Царо, из Љубушког, командант Војне полиције ХОС-а у Чапљини
  2. Мирсад Н. Муминовић, звани Тадија, из села Струг, шеф полиције за цивилна питања у Чапљини
  3. Зденко Јакић, звани Пипа,
  4. Бошкаило Фикрет,
  5. Мирза Кудра,
  6. Кудра, звани „Угра“.
  7. Јозо Вегар,

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ 

Након рата и Дејтонског споразума 1995. године, сва села у овим подручјима око Мостара, Чапљине, Стоца… припала су МХ Федерацији. У њих се вратио јако мали број предратних становника. У Пребиловце се вратило само 30 породица. Разлог томе је пре свега велика несигурност, јер српске повратнике нападају „непозната лица“ и уништавају им имовину, а полиција се не труди да их пронађе, још мање да их изведе пред суд.

Удружење Срба из Херцеговине је покренуло иницијативу за обнову храма у Пребиловцима, као мјесто српског васкрсења.

СУЂЕЊА И ОПТУЖНИЦЕ 

Хрватско и босанско-херцеговачко, као и хашко тужилаштво никада нису процесуриали злочиначку операцију „Чагаљ“. као и друге бројне злочине над српским народом у Босни и Херцеговини 1990-их година, иако постоји обимана документација о томе. Често се наводи лицемеран разлог да „нема политичке воље“.

Да се не заборави и не понови!

ИЗВОР: zlocininadsrbima.com

————-

8.6.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s