АКТУЕЛНО

Иван Максимовић: Вукан, син господара Вучића


Вучићу се родио син. Занимало ме је само једно – које ће име новорођенче понети?

Име је печат родитеља који га одобравају… Пошто већ знамо да се Вучић „договара“ повицима „тишина, тамо“ онда ће тај печат, кроз име, утиснути он сам. Име са даје са назначењем, а сваки отац жели да га син надмаши у свему ономе у чему је он успешан или би желео да то јесте.

Син се зове – Вукан, како Вучић каже, по најстаријем сину Стефана Немање.

О Вукановој краткотрајној владавини врло мало се зна па чуди, откуда онда узор да се понесе његово име? Ипак, и оно што се зна сасвим је довољно јер према писању Стефана Првовенчаног Вукан, жељан власти, „би преступник. Јер изведе иноплеменике на отачаство своје, и одузе ми земље и опустоши их”.

Наиме, у савезу са Вуканом иноверни Мађари 1202. године уђоше у Србију и „опустише је“.

Да подсетим, прошле године Вучић је, школу која је носила име Вукановог брата Светог Саве, без устезања заменио именом шеика Халифа бин Заједа. У то исто време Вучић се јавно одрекао било какве „сличности“ у вођењу државе са српским најсветлијим кнезом, Лазарем, и усхићено себе поистоветио са Султаном Муратом, владарем који је нанео немерљиво зло, патњу и страдање управо српском, православном народу.

Морам да признам, да сам унапред знао и које ће име понети новорођенче и то тако што је Свети владика Николај Велимировић на ову тему писао пре нешто мање од једног века па ћу га овде само цитирати:

„У историји српској забележена су имена три издајника, сва тројица са именом – Вук.

Када је Свети Сава уређивао власт у српском народу, Вукан се јавља као издајник. Кад се Лазар борио на Косову, Вук се јавља као издајник. Кад је Карађорђе водио устаничку борбу, Вујица се јавља као издајник. У одсудним часовима сви ови вукови су се показали као лисице.

Но сви пресудни догађаји у историји света имали су своје издајнике. Прототип свима њима јесте онај Јуда који је Бога издао. Не може ни бити неко издајник свога народа и правих народних вођа, ко најпре није постао издајник Бога. Вук Бранковић је претрпео пораз на Косову а не кнез Лазар. И тела издајника су изгубљена после Косова као што су душе њихове изгубљене на Косову. Не зна се за гроб Вуков. Да ли је велики господин Вук на Косову издао свесно или несвесно, то је безразлично. Без сваке сумње, пре него што је издао свету војску Косовску, он је морао издати народне идеале у души својој. Морао је избацити из своје душе народне идеале, и на место тих, светих и небеских идеала, испунити душу своју земљом.

Ја не верујем да у нашој земљи има данас свесних издајника. Али се бојим да их има несвесних. То су они који теже да Косовску идеологију одбаце, Косовску књигу поцепају, Косовску науку погазе. То су они који без страха Божијега стварају раздор у народу, да би се они истакли као судије међу завађеним, ради труле славе и труле добити. То су они који личе на великаше пред косовском битком, на великаше који су дробили царство на комаде и отимали се о власт и част док је азијски Султан стајао на граници са својом фанатичном војском“₁ открио је ову тајну за нас Свети владика Николај Велимировић.

Паралеле и само симболике ради поменућу да су Вучићу, како преноси Блиц, међу првима честитали шеик Мухамед бин Зајед, наследник Халифа бин Заједа на позицији председника УАЕ (…), затим Ангела Меркел – фанатична заговорница не само отцепљења Косова и Метохије већ и трајног уништења читаве државе Србије.

Међу домаћим личностима истакли су се баш Љубиша Прелетачевић Бели (да не улазим у симболику његовог имена и његово ћутање на моје питање као председничком кандидату – какав је његов став о Косову и Метохији али и све друге околности које га прецизно постављају на колосек великих издајника модерне српске историје) као и Борислав Стефановић први преговарач са албанским сепаратистима у Бриселу током отпочињања процеса који је готово у потпуности угасио државу Србију на Косову и Метохији.

Нисам изненађен, ни мало „јер се оскврни земља наша безакоњима нашим и би убијена крвима, и падосмо у плен иноплеменикâ. Непријатељи наши поругали би нам се, да се није умилосрдио на нас Владика Господ наш Исус Христос, и пречиста његова мати, и молитвама овога Светога и тебе, Пречасни, сабрао нас од народв и руку иноплеменикв, и избавио нас од противникв, заштићујући нас од свакога ђавољег дела.“

Име не мора нужно да назначи и личност тек рођеног Вукана, који је своје име добио по првом познатом издајнику у српској историји, али без икакве сумње много говори о ономе ко је то име свом сину дао – свесно баш по тој личности.

  1. Часопис „Слово“, број 18, стр. 49, Никшић, 2008.
  2. Стефан Првовенчани: Сабрани списи – Живот Светог Симеона

***


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.
По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.

Рођен је и живи на Косову и Метохији.

ИЗВОР: КМ Новине
—————-
12.6.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. МАКСИМОВИЋУ ВУК БРАНКОВИЋ НИЈЕ ИЗДАО НА КОСОВУ 6897 ДА ЈЕ ИЗДАО НЕ БИ УМРО ПОСЛЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ У турском затвору А ЊЕГОВИ ПРЕЦИ БИ БИЛИ СРБСКИ ВЛАДАРИ ДЕСПОТ ЂУРАДЂ БРАНКОВИЋ ТО ЈЕ ватикан ИЗМИСЛИЈО ОН ЈЕ РАЗБИЈО турке НА ЛЕВОМ КРИЛУ СССС

    Свиђа ми се

  2. ГОСПОДАРИ И СЛУГЕ

    Голубица не сме у гнездо своје,
    Свуда су страшила са шлемовима,
    Речи су им пуцњи – очи без боје,
    Срушили гнезда а иде зима.

    Не сме у Гнездо врлетни Соко,
    Некрсти сажегли Гнездо и Птиће,
    Шиптари рафалом Свевидеће око,
    Над Косовом крвава зора свиће.

    Наши изроди у јагњећој кожи,
    На две столице удобно седе,
    Плашљивим овцама Вуци строжи,
    Кад очњак виде од страха бледе.

    Нишчи духом – разбољеног ума,
    Прадедово продадоше гробље,
    За сребреник издадоше кума,
    А свој народ у европско робље.

    С Проклетија муње не престају,
    Успавана савест још не слути,
    Да косовски јунаци устају,
    Соко кликће неће да ућути,

    Не помажу панцирна одела,
    Ни челичне аждаје ни жице,
    Са неба се јави светлост бела,
    У том сјају Лазарево лице.

    Запад Србе спремио за жетву,
    Бранковићи под земљу се рове,
    Ал не чују Лазареву клетву,
    Верно служе господаре нове.

    По Србији пала густа магла,
    Сви путеви зарасли до неба,
    Србија се пред некрстом сагла,
    Са екрана лаж уместо хлеба.

    На срамоту много издајника
    Српској земљи срце комадају,
    И скрнаве светињама лика,
    Као пашчад на свој народ лају.

    Миодраг Томић СТУБЛИНСКИ

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s