АКТУЕЛНО

Kisha D. Dorado: Поема „Балканско полуострво“ је, попут свега истински квалитетног и вредног, ванвременска, актуелна и свежа…


Јован Јовановић Змај (1833-1904)

На данашњи дан умро је наш велики песник и национални радник Јован Јовановић Змај. Имам комплет Змајевих песама који је штампан 1933. године – дакле у краљевини – издавач Геца Кон. У том комплету сам пронашла песме које нигде нисам пронашла, неке чак ни на интернету.
Поема „Балканско полуострво“ је, попут свега истински квалитетног и вредног, ванвременска, актуелна и свежа записала је на свом фејсбук профилу Kisha D. Dorado.

***

Балканско полуострво

Прошлост ти знамо
Од многих лета
Од многих века;
То и ти знадеш, –
Ал’ шта те чека?
Чека те душман,
Да се распудиш
Чека те пријан
Да му се нудиш.
Чека те ближник
Са скупи дари;
Чека те даљник
Да с тобом ћари;
Чекају т’шкаре
Што радо кроје:
Чека те свако
У замке своје.
Ал’ манимо се њи’
Шта чекаш ти?
Чекаш ли зар да
Црно забели,
Да хладни даси
Постану врели;
Да буде што се
Још никад збило
– Да јастреб крепи
Голубу крило?

Чекаш ли да те
Наџаком текну,
Ил’да те само
ЦИВИЛИЗВЕКНУ?
Па да ти ругом
Обложе ране,
Тепајући ти:
,,Цивили – звекане!“
Ил’можда ништа не чекаш више,
Већ што се снази несложној пише,
Да један уздах пеп’о распири,
А жртвеник нам опет замири
А један синак – ма који буди –
Да скупи жуди из наших груди
Да збере искре из наше крви
И здружен барјак подигне први,
Да чује, види, осети свак:
Пруће је ломно, ал’сноп је јак.
Ако то чекаш –
– Бог ти га дао.
Не буде л’ скоро, –
Онда је јао…

Јован Јовановић Змај

Споменик Чика Јови у Новом Саду

Јован Јовановић – Змај (Нови Сад, 6. децембар 1833 — Сремска Каменица, 14. јун 1904) је био један од највећих лиричара српског романтизма. По занимању био је лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Најзначајније Змајеве збирке песама су „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“, прва о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу. Сремска Каменица је некада носила име Змајева Каменица, у част Јована Јовановића Змаја.

Јован Јовановић Змај је изабран за првог потпредседника Српске књижевне задруге и израдио је њен амблем.

У прози је написао једну песничку легенду („Видосава Бранковић“) и један шаљиви позоришни комад („Шаран“). Прикупљао је грађу за Речник српског језика у каснијем издању САНУ.

Змај је и преводио, нарочито из мађарске књижевности. Најбољи су му преводи мађарског песника српског порекла Шандора Петефија. Поред осталих песама, од њега је превео спев „Витез Јован“. Из немачке поезије преводио је Гетеа („Херман и Доротеја“, „Ифигенија у Тавриди“) и с успехом подражавао Хајнеову љубавну лирику и епиграм и оријенталску поезију Фридриха Боденштета („Песме Мирца Схафије“). Од осталих превода из стране књижевности најпознатији су „Демон“ од Љермонтова и „Енох Арден“ од енглеског песника Тенисона. Поред 3маја, уређивао је сатиричне листове Жижу и Стармали. Од 1880. па до смрти издавао је дечји лист Невен, најбољи српски дечји лист тог времена.

————————

14.6.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s