АКТУЕЛНО

СРБСКИ СВЕТИОНИК: „Зов карауле“ у Београду 8. јуна 2017. (фото, видео)


Несвакидашња промоција књиге… Пробудила је код већине присутних најфинија осећања. Промоција о којој се прича, промоција на којој су сузе капале многима, промоција која никога није оставила равнодушним!

Тако би се укратко могло описати београдска промоција „Зов карауле“ у Дому Војске Србије, аутора Ненада Милкића. Тако се Београд поклонио херојима са Кошара.

ПРИПРЕМА

Још почетком ове године, питала је Ивана писца Ненада, када ће бити промоција његове књиге „Зов карауле“ у Београду… Он само слегне раменима и каже како нема нико озбиљан да се прихвати тог посла, јер то није ни мало наивно, ма како изгледало.

Питао сам га и ја исто када ће бити, јер сам хтео да доведем поред наших момака из Србског Светионика и остале пријатеље и родољубе на ту промоцију, која говори о караули Кошаре, на југославенско-албанској граници и агресији на нашу земљу 1998-1999, о младићима који су постали истински хероји.

Како се то превише отезало, речем најпосле Ненаду: „Дај више ако немаш кога озбиљног, да ми из СРБС-а то организујемо“. Он то на моје изненађење прихвати. Изабрали смо и датум… четвртак 8. јун. Паде ми напамет и сала Дома Војске, јер овде се ипак ради о војницима, али како је добити, како ступити у контакт са њима.

Брат Петар ми даде неке бројеве, па тако ја пронађох Катарину, која је задужена за односе са јавношћу испред Медија центра „Одбрана“. Било је са Ненадом говора, ко би са вокалним делом то увеличао и улепшао, а он ко из топа рече: „Косовски Божури“. Тако и би… Прихватила је то Ивана без размишљања, иако се после Ненад често шалио на ту тему, али нема везе.

Катарина нам је била од велике помоћи, око савета како и коме да се обратимо. Не спада ми у стандардни опис државног чиновника, који свој посао обављају траљаво једва чекајући лични доходак. Напротив, била је толико предусретљива да је права срећа што су нам њу доделили.

Поред њих, контактирао сам цуре из Удружења Личана Завичај. Оне већ имају искуства са оваквим промоцијама и било им је драго да сам их позвао.

Тако смо направили плакат и ширили по друштвеним мрежама, али и залепили смо га по центру града на пар места, за које смо веровали да посећују млади људи. Управо они треба да чују ову причу.

ПРОМОЦИЈА

На сам дан промоције девојке и момци из „Косовских Божура“ дошли су раније два сата како би имали пробу са момком, који је заменио Гавру Кујунџића, који није могао да дође… Дошао сам и ја са Ниџом, јер је требало да се покаче наше заставе иза говорника, али и да се купи пиће за госте после на коктелу.

Тако је мени Никола помогао око тих ствари и хвала на томе, јер ови остали момци су били још на послу па су малко и окаснили од договореног, али не мари.

Иначе ово није била само „београдска промоција“, већ су долазили људи из Крагујевца, Косовске Митровице, Шабца, Новог Сада, Ниша и др. што довољно говори о интересовању. Мада, и ја сам био већ на промоцији исте у Шабцу и Новом Саду прошле године.

Тек око пола седам отварају се капије Дома Војске, а испред је чекало неколико десетина људи. Млада девојка и бивша фолклорашица, а моја кумица Цока је имала ту част да дочека госте са погачом и сољу. Да виде људи да смо прави домаћини.

Продаја књига није била предвиђена пре саме промоције већ после. Да би и Ненадова супруга Драгана имала прилику да поприча са људима и ужива у промоцији.

Долазе на промоцију и знани и незнани: Милош, Бранко, Алимпије, Стево, Ратко, Татјана, Денис, Војислав… шабачка екипа, новосађани су мало и каснили, али нема везе јер су довели Синди, ћерку Крунослава Иванковића. Тако се велика сала брзо напунила, па су и додане столице убациване, али све то недовољно јер је двадесетак људи стајало.

Већ по договору за главни стол су поседали аутор, два борца са карауле Кошаре: „Цицбан“ и „Дража“ и Синди Иванковић… и новинар Михаило Меденица.

Нешто после седам сати за говорницу стаје Ђурђица Поповић, широј јавности позната као „девојка из колоне“. Она је направила одличан увод, који је сама раније саставила, за који се и сам Ненад чудио одакле јој сви ти подаци. Заправо прочитала је доста са нашег, али и његовог портала.

Поздравила је све присутне и најавила Милицу Бараћ да отпева са „Косовским Божурима“ химну Републике Србије „Боже правде“. Тако сви присутни устају и слушамо свечану песму наше земље.

Нако тога, у име организатора обраћа се моја маленкост. Нисам желео да пуно „давим“, већ само пар речи о томе где смо све били и када смо основани, јер да сам причао све потанко отегло би се до поноћи, ако не и дуже, па би све изгубило смисао. Зато сам их упутио на портал Србског Светионика где могу све појединости да сазнају и бившим али и будућим активностима.

На крају говора, позвао сам све присутне на парастос за јунаке са карауле Кошаре и Паштрика, у цркви светог Марка, на Ташмајдану, који ће се одржати у суботу 10. јуна од 11 сати.

Уместо планиране песме „Виле са Кошара“, Милица Бараћ је отпевала песму „Јунаци са Кошара“, коју је написао Милутин Попадић. На моје велико задовољство он је са братом и другаром дошао у Београд, специјално на промоцију овог Милкићевог романа. Опет читава сала устаје и аплаудира Милици која је то стварно емотивно доживела.

Мирјана Бараћ је добила част да прочита један одломак из романа „Зов карауле“ који је говорио о суровости рата, о невероватној храбрости голобрадих момака на тој чувеној караули.

После тога се обратио „Цицибан“, борац СР Југославије, који је пре 18 година скупа са својим другарима, граничарима чувао границу. Пре него што је било шта рекао, читава сала устаје и одзвања громогласни аплауз. Причао је „Цицибан“ и потврђивао свако слово написано у књизи Ненада Милкића, позвавши на крају присутне на парастос.

„Косовски Божури“ изводе чувену песму Гоце Лазаревић „Видовдан“, јер сам празник Видовдан је симбол и крсна слава србских војника. Сви присутни устају и аплаудирају.

Присутнима се обратио још један борац: „Дража“. Он је на то караули смрти провео годину дана и био учесник најжешћих окршаја са агресорима. Верујем да му синоћ није било свеједно, јер оно је било далеко од обичне промоције књиге. И због њега читава сала устаје и громки аплауз.

Јелена Жигон, чита један одломак из књиге. Било је то о погибији војника „Шумара“. Он се и на смрт смејао својим џелатима.

Већ по ранијем договору, у име породица чији су најмилији остали подно Проклетија, обратила се старија ћерка Крунослава Иванковића – Синди. Причала је како памти свог оца као тату. Последњи пут га је видела када је имала само седам година. А он је погинуо као капетан 1. класе, не желећи да препусти терористима свог рањеног војника.

Песма „Звона звоне невера их слуша“ је једна од омињених песама Ненада Милкића, зато су „Косовски Божури извели трећу песму баш ту. Затим, по други пут Ивана Жигон чита одломак из Милкићевог романа.

Роман „Зов карауле“ јесте настао можда и највише због тога што је један лудо храбар Србин, новинар по професији Михаило Меденица отишао једног дана на Јуничке планине, где је желео да види караулу „Кошаре“… Како и сам рече, за већину Србаља, тамо нема ништа, сем зидова рушевине, али за њега ту има много.

Поред тога, он је прозвао да борци са Кошара из 1. реда устану и да их људи виде. Иако нису за главним столом, то не умањује њихову храброст нити дуг отаџбини.

На крају је Михаило закључио да су наши борци пре 18 година бранећи караулу Кошаре уствари бранили Србију, а сада морају Кошаре да бране у Србији… алузија на стање у друштву због јунака који су неосновано нападани ради своје оргомне пожртвованости.

Глумица Ивана Жигон одрецитовала је чувену песму Милана Ракића „На Газиместану“, са малом импровизацијом на крају прилагођену борцима са Кошаре.

Као круна свега присутнима се обраћа и Ненад Милкић, човек који је са својим књигама буквално пробудио духове на Балкану. За то херојство наших младића са Кошара питање да ли би се и знало, да он није написао ове две књиге. Поготово, што после 2000. године, су се почели јављати разни „хероји“ причајући како су они били доле и борили се, а све то зачињавајући са неким „рамбо сценама“.

Било му је мало и непријатно, јер прво није очекивао толико пуну салу, а још мање да ће свакоме за главним столом па и њему читава сала устати и аплаудирати.

Као печат читаве промоције „Косовски Божури“ певају песму „Догодине на Косову“. Песма која такође мало кога оставила равнодушним. Тако је практично и промоција завршена.

Међутим, на бис „Косовски Божури“ певају чувену песму Љубе Манасијевића „Ој Косово, Косово“, где им се један део публике придружује, али заправо сви присутни у сали певају ову песму на глас.

По договору, већ наше цуре су отишле мало пре краја промоције до стола где су сипале сокове и воду, па смо тако и позвали присутне на коктел. Кренула је и навала на књиге, а Ненада су буквално опколили тражећи посвету аутора, а он је то са задовољством учинио.

ТРЕЋЕ ПОЛУВРЕМЕ

Већ по ранијем договору Ненада и мене, било је планирано дружење људи који су заслужни за ову промоцију. Тако смо отишли у резервну резиденцију СРБС-а, која је неким чудом била празна… планирано је 25 људи, а дошло је 35. Свеједно, нико није остао ни гладан ни жедан.

Повадили смо столове и столице, пиће, а клопа нам је стигла са малим закашњењем. Имао сам ту и помоћи од Митра, Момчила, Раде, Татјане, Иване и др. Свако ко је пожелео да нешто поједе имао је шведски стол поред.

Нисмо били гласни ни мало иако су около многи већ били у кревету. Мало се и песма повела на моју велику радост, али не задуго. Брат Богоје је имао свакакве шале на мој рачун и предлоге шта би могли да радимо… али се одустало.

Време ипак чини своје. Ситни сати ударају и мало по мало се расипа екипа. Остадосмо на крају Медени, Синди, Ненад, Драгана, Рада и ја. Питам Ненада за утиске, а он се задовољно смешка и вели: „Онако… и није нешто“, а срце му скаче од радости.

Рада није она која ме родила, али као да јесте. И без икаквих проблема помогла ми је да то све средимо, односно вратимо у првобитно стање… као да ничега није било.

ЗАКЉУЧАК

Ово је само један од сегмената нашег деловања. Нама је била част организовати овако нешто, на шта се и сам Станко чудио, кад ме питао у сали: „Откуд оволико људи човече?!“…

За разлику од неких ранијих трибина када је било далеко мање људи, овде смо погодили што кажу и време и место и тему. Мада искрено, овакве ствари заслужују Сава Центар у најмању руку.

Утисци верујем да још дуго неће бити сабрани, јер много њих је звало и мене и Ненада да честита и захвали се на тако прелепој емотивној вечери.

 

Хвала свима који су нас подржали у овоме!

Милан Чучковић
9.6.2017.

Још сам под утиском. Синоћ када смо се враћали баш смо сви коментарисали како је лепо било. Хвала за онако дивно вече!

Раде Јокић
9.6.2017.


Ух… Јако емотивно вече. Не може се описати.

Бојан Поповић
9.6.2016.


Хвала дивној публици и Србском Светионику на једној достојанственој вечери.

Била ми је велика част најављивати учеснике и то не само због херојства – о коме су говорили, већ због херојских дјела – којима су све нас задужили.

Ђурђица Поповић
9.6.2017.

Чaст ми je билa бити дио и овe причe, упознaти многe дивнe људe и прeживjeлe хeроje сa Кошaрa…. Хвaлa Србском Свeтионику и Нeнaду нa дивноj и jaко eмотивноj промоциjи коja сe нe можe описaти риjeчимa тaко нeшто сe морa доживjeти…

Рада Допуђ
9.6.2017


Могу ти рећи задао си задатак свима. Свака част на организацији.

Кад смо изашли мало напоље момак што ради у Дому војске био је тамо као у оној пријемници пришао ми и питао да ли би он могао да добије једну књигу 😊 и поклонила сам му књигу мислим да је рекао да се зове Саша 😊 Велико бравооо.

Бојана Јокић
10.6.2017.

Прелепи утисци. Много ми је драго да сам била. И велико хвала на обавештењу, иначе не бих ни знала.

Догађај за памћење без икаквог претеривања… Мени засузиле очи на крају када смо сви онако сложно, ко један певали о КосМету, усред Београдаа.

Милица Миладиновић
11.6.2017.

 

ИЗВОР: СРБСКИ СВЕТИОНИК

——————–

15.6.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s