АКТУЕЛНО

МИГРАНТИ И АЗИЛАНТИ: Балканска рута још прети Европи


Обишао војнике: Министар Доскоцил на српско-мађарској граници

Годину и по дана од затварања Западнобалканске руте установљен је заједнички, договорени, кризни план који треба да побољша сарадњу погођених земаља, рекао је министар унутрашњих послова Аустрије Волфганг Соботка. Он је у изјави аустријском радију Ое1 казао да најпре треба да се изради анализа ситуације на терену.

Иако је мирно дуж балканске руте, намера је да се интензивира и аутоматизује сарадња уз укључење војске, како би се спречили догађаји какви су били 2015. и 2016, кад је стотине хиљаде избеглица преко Турске и Грчке доспело у Аустрију, Немачку и Шведску.

Тада је, како истиче Соботка, био проблем доспети до надлежних установа.

Рампа остаје спуштена

Кризним планом су утврђени јасни параметри који описују кризу пошто је у прошлости било различитих тумачења. У оквиру сарадње планиране су и редовне заједничке вежбе. Главни циљ је да балканска рута остане и даље затворена. До краја године, како је Соботка објаснио, заједнички Акциони план ће бити потписан.

Министар одбране Аустрије Ханс Петер Доскоцил сматра да Западнобалканска рута још није у потпуности затворена и да је талас избеглица преко ње само постао мањи, због чега је важно наставити обезбеђивање границе. То је рекао приликом обиласка аустријских војника на мађарско-српској граници.

Око 60 аустријских војника од новембра прошле године стационирано је на простору Hodmezovasarheli, у близини Сегедина, и помаже мађарским властима у оквиру хуманитарне мисије. Ова мисије је од огромног значаја и то „сада и у будућности“, оценио је Доскоцил.

Ефикасна контрола

Доскоцил је у изјави новинарима рекао да је број пристиглих миграната преко балканске руте значајно опао.

– То смањење има везе са ефикасним обезбеђивањем границе.

Он је казао да се, међутим, не може бити задовољан ситуацијом указујући на активности кријумчара. Подсетио је на медитеранску руту указујући да се на њој понављају догађаји од прошле године и да ЕУ мора да делује и позвао Брисел да предузме одговарајуће мере дуж те руте.

Цвета кријумчарење

У Аустрији је до краја маја, према подацима Министарства одбране, ухваћено око 12.000 особа које су илегално ушле у земљу, од чега две трећине преко Балканске руте, а од њих је око 8.100 поднело захтев за азил. Процењује се да и даље преко Балканске руте иде око 50 особа, који користе „услуге“ кријумчара. Из Министарства указују да је тренутно између 7.000 и 10.000 миграната у Србији, који желе да наставе пут ка централној Европи.

– Мање је него раније покушаја миграната да илегално пређу границу Србије и сада то дневно покуша десетак миграната на граници ка Бугарској, Македонији и Црној Гори – рекао је портпарол Министарства одбране Србије. Капетан корвете Јован Кривокапић изјавио је за Радио-телевизију Србије да је данас „ситуација знатно боља него претходне године“. Рекао је да су заједничке снаге војске и полиције за годину дана ухватиле 145 кријумчара илегалних миграната, спречиле 125 покушаја кријумчарења и спасли од нехуманог транспорта 2.000 миграната.

– Приоритет је борба против кријумчара миграната, која се наставља. Прошло је годину дана од формирања заједничких снага војске и полиције. Ми смо спремни да испуњавамо своје задатке док год за то буде потребе – рекао је Кривокапић.

Србија на опрезу

Србија не би смела да се успава, каже за наш лист професор на Факултету безбедности у Београду Зоран Драгишић и истиче да је то важно због чињенице да је Балканска рута миграната ка Европи готово угашена, али упозорава да постоји објективна могућност да дође до новог таласа избеглица.

– У Турској се налази три милиона избеглица, такође, они су и у Грчкој, али се не покрећу. Због тога треба бити веома опрезан и пратити ситуацију на терену – каже Драгишић.

Своју бојазан темељи на уверењу да огроман талас избеглица ка Европи преко Балкана 2015. и 2016. године није био само последица ратних дешавања у Сирији и околним земљама.

– Та криза је, ту немам дилеме, била организована, а они који су били способни да то ураде тада, уверен сам да имају капацитете да то понове. Отуда је од кључне важности пратити ситуацију на терену и на основу тога и одговарајуће реаговати – наглашава наш саговорник.

Коментаришућу изјаве аустријских високих званичника да треба прецизирати јасан кризни план у случају да се понове 2015. и 2016. година, Драгишић наглашава да је Србија то већ учинила и да има припремљене планове за сваки могући сценарио.

-Уверен сам да наши државни органи имају већ спремљене планове за сваки сценарио и да ће Србија одлучно и истоветно одговорити на мигрантску кризу као прошле и претпрошле године. Не треба заборавити да је преко наше територије прошло готово милион избеглица, а да то ни на који начин није угрозило безбедност и суверенитет Србије – каже Драгишић.

Мигранти нису претња

Драгишић не види везу између драстичног смањења прилива миграната са све већим бројем терористичких акција по Европи.
– Неозбиљно је правити такву врсту паралеле. Уосталом, исламистичка терористичка мрежа по Европи је и без њих већ била довољно јака и добро испреплетена. Већи број терористичких напада понајвише зависи од пораза Исламске државе на терену. Наравно, не искључујем могућност да ће у будућности многи мигранти бити укључени у ове организације, али то је претња са којом ће се Европа суочити тек у будућности – оцењује Драгишић.

ИЗВОР: ВЕСТИ

————–

21.6.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s