АКТУЕЛНО

ЗАБОРАВИЛИ СМО СРПСКЕ ЈУНАКЕ: Херој с Кошара коси дворишта да прехрани децу!


фото: КУРИР

Официр, отац троје малолетне деце, инвалид. Човек који је најзаслужнији што су се сви војници из легендарне јединице „Џокер“, после крваве одбране карауле Кошаре, живи вратили својим кућама. Ратни херој Војислав Перовић (45) данас коси траву у туђим двориштима и дресира псе. Тако преживљава.

На трибини одржаној пре три дана на Правном факултету у Београду поводом навршавања 17 година од завршетка битке на Кошарама, најчешће се могло чути име Војислава Перовића.

Јуначка јединица

Златко Солунац, припадник 5. батаљона 125. моторизоване бригаде Војске Србије, и најмлађи херој с Кошара Војислав Вукашиновић прекидали су свечане говоре да би за живот захвалили једном човеку – управо поручнику Перовићу.
– Сузе су ми саме кренуле кад сам их видео овде и кад сам чуо како ми захваљују. Њихове речи су највеће признање које сам могао да добијем у животу. Срце ми је пуно кад их видим после 17 година све живе и здраве. Добро, не баш најздравије, али бар смо живи – кроз горак смех прича за Курир Перовић, који је рат 1999. године завршио као инвалид четврте категорије.

Тада, те 1999. године са 28 година, на обронцима Проклетија недалеко од Ђаковице и Дечана, у најжешћим ударима НАТО бомбардовања на тадашњу Југославију, командовао је легендарном јединицом „Џокер“ у оквиру 125. моторизоване бригаде ВС.
– Јуначка је то била јединица! Нико није погинуо, али то је божја заслуга. Од мојих само сам ја теже повређен пошто сам рањен минобацачем 1. маја у планинама. Следећег дана су ме однели у пећку болницу. Имам ожиљке по целом телу, левом рамену, руци, оштећен ми је и слух, 80 одсто сам инвалид. Ипак, борци с Кошара су живи доказ да се све може преживети – каже Перовић.

Мизерна пензија

Данас овај ратни војни инвалид живи у Београду од инвалидске пензије са супругом и троје малолетне деце. Ипак, пензија није довољна.
– Супруга не ради, чува децу. Имам две ћерке од по 16 и 14 и сина од 12 година. Радим те повремене послове, када их има… Шишам траву, дресирам псе… И чекам моју Србију да ме позове ако јој икада поново затребам – прича овај заборављени херој.

На Велики петак 9. априла 1999. у три сата после поноћи почела је масовна артиљеријска паљба из правца Албаније на караулу Кошаре, уз пешадијско учешће ОВК ради копненог продора у Србију. Битка је завршена 14. јуна потписивањем Кумановског споразума и повлачењем ВЈ.

Пакао карауле – ИЗВЛАЧИО ЛЕШЕВЕ ПОГИНУЛИХ

Златко Солунац, припадник 5. батаљона 125. моторизоване бригаде, служио је војску у Косовској Митровици те 1999, када су га 11. априла, два дана после званичног почетка одбране Кошара, послали на паклену караулу – да извлачи лешеве преминулих сабораца.
– Тај терен је заиста био паклен – поток, планине, разрована земља, мраз. Често су нападали ноћу. Живот дугујем својим официрима. Била је то најбоља јединица у којој сам служио – присећа се пакла југословенско-албанске границе Солунац.

ИЗВОР: Курир/ИСКРА
—————
21.6.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

4 replies »

  1. захвалност отаџбине војницима, није само питање захвалности, награде па и пијетета.

    то је и гаранција будућим војницима и њиховим породицама да ће свако залагање у одбрани земље бити обештећено, тј награђено, или вредновано. у суштини ради се о гаранцији да ће и војници и породице војника (погинулих или повређених), имати дохотке са којима ће моћи пристојно да живи. пази сад!!!:

    у србији, земљи стално нападаној – непријатељ би највише волео да сви бранитељи подвију реп и побегну чувајући своју главу, убеђени да се њихова жртва неће исплатити.

    и баш такву политику воде ови морони на политичкој сцени. све могуће се чини да ветерани и војници проклињу дан када су отишли у рат, да би сада били заборављени.

    србљи – ми смо једина институција државе србије.

    жените се и удајите у породице ових људи. ово су синови солуна и кајмакчалана, ово су синови хајдук станка и косова. ово је лоза витеза и ратника.

    на свакој гозби нек су у горњем челу. на свакој свадби нек су кумови и стари сватови. на сваком послу нек се и за њих нађе запослење и плата.

    ко год лично познаје једог од ових људи, нека га представи десеторици који га не познају.

    ако их народ не позлати, држава ових протува на власти неће.

    до ослобођења!!!

    Свиђа ми се

  2. Историја се понавља,Србија је после 1918 године заборавила јунаке који су прошли Албанску голготу,Солунски фронт због југославије ево и сада и јунаке са Кошара зарад Европске уније и неког лажног суживота са осведоченим непријатељима као и онда понавља али са намером исту грешку.

    Liked by 1 person

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s