ВЕРА

Миро Рајлић: Поводом нове књиге митрополита Порфирија „Загреб и ја волимо се јавно“


Борба за веру, 25 јун 2017

Не могу да шутим, не да ми црв српски и православни који ми је усађен у гене, црв који не трпи неправду и лаж, онај који ми је мајка са Тромеђе усадила и дјед Ђуро који је често знао рећи да су Латини старе варалице, да Рим и папа нису Вјера. А о Загребу? Сачувај ме Боже.

На сајту наше митрополије, митрополит Порфирије позива на промоцију своје књиге 29.6. која се зове „Загреб и ја се волимо јавно“.

Ко иоле позна српскохрватске односе а посебно генезу свега оног лошег кроз шта је прошла наша Црква и наш народ у Загребу и Хрватској у прошлом вијеку а и раније, ако ништа друго сам наслов књиге је застрашујући. Неко ко дође у неки град, у њему проживи 2 године и да књизи такав наслов није баш најнормалније да се заљуби тако брзо али кад епископ и члан Синода СПЦ дође у град који се зове Загреб и представља најомраженију институцију у том граду, тешко рањену и осакаћену и пише о узајамној љубави звучи помало саркастично.

Вољети се са неким јавно или тајно а не видјети зло које ми је “ вољени“ град направио је тужно и жалосно. Ако ништа жалосно је због хиљада српских домова зараслих у траву и коров од Воћина и Подравске Слатине до Обровца и Бенковца. И око стотине хиљада протјераних Срба са својих огњишта из цјеле Хрватске…

И ако митрополит није био активни свједок тих догађања, свједок је свакодневних присилних прелазака православних чланова свога „закланог народа“ на католицизам… свједок је догађања за која може у брк да укаже кардиналу Бозанићу акому већ децидирано не смију рећи у Комисији о Степинцу да је Степинац био активни члан једног геноцидно-кољачког режима који је убијао Србе због њихове Вјере. Својим чланством у тој Комисији је ствар око Степинца легализирана и он ће ионако бити хрватски мученик и светац јер њихову „истину“ нису успијели оспорити чак ни православни епископи. Класична латинска замка.

И неко ко дође у такав град  а заузима тако велико и значајно мјесто као што је мјесто Митрополита Загребачк-љубљанског и заљуби се на брзину у крвника (жалосно али истинито) док му дијелови тјела још крваре, можда има неко коме је то нормално. Мени није. И помало ми та „љубав“ а последично и свадба мирише као да јој је екумениста Вартоломеј  кум а лично Сорош стари сват. И зато није лоше поред модернистичке и глобалне литературе свако толико времена потсјетити се старе српске хајдучке пословице: треба знати стићи и утећи и на страшном мјесту постајати. Ја и Загреб се НЕ ВОЛИМО, ни јавно ни тајно.

Опрости ми Боже ако гријешим.

Миро Рајлић, Ново место

***

Најава на сајту СПЦ: у четвртак 29.6.2017 у Загребу ће се одржати промоција књиге митрополита Порфирија „Загреб и ја волимо се јавно“

 

2 replies »

  1. Не знам шта је страшније? Да ли то (а сада би се већ могло рећи да је то чињеница) што врх политичког и црквеног вођства у нас слиједи , тачније не скреће са пута , Ј. Броза и Ком. партије или то што народ као омађијан слиједи такво срПско вођство?
    Текст је одличан (по мени још увијек благ , можда и превише). Додати ћу и један коментар са сајта :

    http://frontal.rs/2014/07/18/sasvim-obicna-ratna-prica-iz-laktasa/

    и ову страшну причу о „љубави“ у истоме. Таквих прича има много. Доживјели смо их и ми остали СРБИ из градова у „лијепој а њиној“ , па и у самоме Загребу са којим се Порфирије страсно и јавно заволио. А прича гласи :

    BORISLAV R.
    19. јула 2014. у 10:50

    Морам изнијети лично или боље рећи породично искуство са Шешељевим четничким одредима и оним шта су чинили у рату. Видите, потичем из једне велике, велике породице прије рата распространјене ширим БиХ, Србије и Хрватске. Мој нерођени стриц је у Хрватској живио 15-ак километара удалјен од мене, иначе познат као миран и добродушан човјек који у животу ни мрава није згазио. Ваљда је као такав (миран) и изабран да се преко њега пошаље „порука“ остатку породице.

    Једне вечери у сам освит рата позвонио је неко на капији мог несрећног стрица и, кад је овај отворио, пресјекао га је рафал. Још увијек живог превезли су га у Хитну, а убрзо је завршио у болници у Загребу. Стрина је неколико дана покушавала да га види у болници, све док није брутално отјерана. Потом су јавили да је умро и послали „лимени сандук“. Оно најмонструозније у свему јесте прилично поуздана информација о разлозима због којих је превежен у загребачку болницу (да не би неко помислио да су се трудили спасити га). У Загребу су из њега повађени „употребљиви“ органи. Група усташа која је починила тај злочин (заједно са још неколико сличних убистава и преко 40 експлозивом разнесених кућа) суђена је у Хрватској преко 15 година (половина осумњичених је помрла или се поубијала у том периоду), колико ми је познато највећа казна која је изречена је срамотних годину и по затвора.

    Уколико је неко помислио како је ова породица доживјела трагедију – морам додати да је убрзо потом 17-огодишњи син опоравио се од смрти оца и кренуо у школу. Дочекан је од својих вршљака и премлаћен до изнемоглости (данас је инвалид пошто је у том батинању изгубио око). Нећу даље износити страдање ове породице, једноставно не могу, али постоји и трећи злочин – страшнији од оба наведена…

    И сад, због чега ово причам? Дио моје породице који је још 70-их одселио у Србију РЕДОМ се одазвао „ненаписаном позиву“ да бране српски народ. Ови активни официри и полицајци су ратовали и у Хрватској и у БиХ преко својих редовних јединица, но, љихова „цивилна браћа“ нису заостајала за њима и то су најчешће чинили преко одреда какве је формирала Радикална странка (мањим дијелом директним приступањем ВРС). Сад, могу којекакве „жентураче у црном“, Кандићка и сличне рећи да су сви они били залуђени Шешељовом политиком. Међутим, „залуђеност“ је била усљед страданја поменутог стрица, мог покојног оца и иних пострадалих… нас су у породици учили да требамо бранизи и помагати једни другима…

    И све то је

    Свиђа ми се

  2. Ништа лошег нема у томе, митрополит изказује своје лично осећање, народ не пита нико ништа. Поглавари су самозадостни, одрађују посао за оне што их плаћају и то је то. Мени се намеће питање шта ради митрополит у загребу, кад тамо нема Срба?

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s