АКТУЕЛНО

25 година од покоља Срба у невесињском селу Заборани: Радмила Караћ – КРВАВИ ВИДОВДАН


Радмила Телебак Караћ

„Данас је 25. годишњица покоља у невесињском селу Заборани, за који нико никада није одговарао иако се знају починитељи. У помен невиним жртвама, написала сам ове стихове“ – написала је на свом фејсбук профилу књижевник Радмила Караћ. 

***

КРВАВИ ВИДОВДАН

Некакав чудан вјетрић над селом игру игра.
Мајке несрећу слуте, призивају Бога и свеце.
Зјенице к’о барке на води, на бистрим сузама дрхте.
Село пуно избеглих – стараца и нејаке дјеце.

Страх се увук’о па вршља у селу Заборани,
Мјесту на које и Божја заборав паде тог дана.
Зашто се плаше празника, умјесто да их славе?
Зар није доста Србима крвавих Видовдана?

Крв се разлила пољаном! Дозива Никола сина.
Боро с осмјехом на лицу одшиље душу Богу,
У ропцу Видоје зове: држ’те се, дјецо моја!
Ја бих вам видао ране, али устати не могу.

Старина Милан сједи и спорим замахом цијепа
Дрва за ватру која њега гријати неће.
Махне момцима да сврате: Хајте на ракију, ђецо!
Ред је да позове сваког ко му се мимо његовог дома креће.

С ножем у срцу паде! Цјепало у крви плину.
Рука му клону нагло. Заврши Милан причу.
Срећа па не чу Марко, син му рођени, паде
Од исте проклете звијери која докрајчи чичу!

А бака Десанка срце крвавим рукама стеже!
Виче на дјецу: У шуму бјежите, убице иду ’вамо!
Искачу мајке са дјецом кроз прозор према гају,
На пут који их води ни сами не знају камо.

Видовдан дође и прође Туга не иде нигдје!
Тињају на свијећи и тамјану слике крвавог рата.
Судбином претекла крв кôла венама младих!
Гени створише сина истог к’о његов тата.

Зар нам не бијаше доста крвавих божурова,
Па нам и црвене булке, о Боже Иже Јеси,
Крвавом сузом сузē дајући помен Бору,
Драгану, Николи, Марку, Видоју, Милану, Деси…

Радмила Караћ

————

28.6.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић