Љиљана Булатовић-Медић

Љиљана Булатовић Медић: УЛОГА МАЈКЕ У ОДБРАНИ СЛАВЕНСКИХ ВРЕДНОСТИ ХРИШЋАНСКЕ БУДУЋНОСТИ СВЕТА


фото: ФБ страница Юбилейный всеславянский съезд 2017

Беседа на пленарном заседању Јубиларног Свесловенског конгреса у Москви, 2017. године

Ја, МАЈКА ПРАВОСЛАВНА, ЦРНОГОРСКА СРПКИЊА, мајка сина Дарка и бака унука Луке, којег је родила прелепа снаха Тамара. Ја, симболична мајка многих жена и мушкараца, мојих сабораца за истину и правду, за опстанак достојанства српског и уопште православног народа, рекла бих и читаве савремене цивилизације, одлучила сам, да у име милиона мени сличних ЖЕНА, подсетим на посебну вредност улоге МАЈКЕ у породичном, православном домаћем васпитању савременог младог нараштаја, зарад опстанка ПОРОДИЦЕ и РОДИТЕЉСТВА. Ради обнављања здравих будућих нараштаја.

Међу вама сам, пре свега као Лидер мира, носилац Међународног знака Сребрни голуб; као лауреат престижних награда руских патриотских институција, као што су Савез писаца Русије, Форума уметности Златни витез, редакције Совјетскаја Росија, али и као српски и руски козачки есаул. Радосна сам што смо се сабрали по историјском задатку да после 150 година од првог московског свесловенског сабора размотримо шта то јесмо и шта треба да будемо. Свесни савремених драматичних историјских околности. У којима се словенски православни народ, са својом вишевековном хришћанском цивилизацијом нашао под самртном претњом од вековних непријатеља. Разумела сам да овде треба да говоримо о томе како да се наши народи зближе и повежу у одбрани своје будућности. На наш, православни начин.

Подсетићу, зато, да се крајем прошлог века 19 моћних земаља света, удружило у геноцидни злочиначки савез, познатом као НАТО и да је без објаве рата, бомбардовањем остатка разваљене државе Југославије – започело отсудну завршну офанзиву трећег светског рата против хришћанске, православне цивилизације. Отровним уранијумским бомбама велике разорне моћи, гађали су Србију у само срце – Косово и Метохију – рушили и спаљивали нам највеће православне светиње. Немилосрдно убијали малена дечја срца. Гасили им прелепе дечије очи… Убијали мајке са нерођеном децом! Убијали нашу будућност.

Од тада њихов злочин некажњено траје широм планете. Они су убице и тужиоци. И врховни судије! Они су прогонитељи народа са територија које им требају за нове ратове. Уништавају језгра хришћанске цивилизације. Читаве породице протерују са огњишта. Колоне милиона миграната, састављени углавном од младих људи муслимана, Они тону по океанима и морима на избегличким бродовима и чамцима. Они који преживе где год стигну изазивају негодовање мирног становништва. Углавном са разлогом. У коментарима се не помињу главни кривци за прогон и страдање недужног становништва Европе. Посебно Србије. Недовољно моћни да нас бојевим оружјем униште, да нам темеље духовности спрже, такозвани глобалисти, ствараоци тзв новог светског поретка, успешно су се усредсредили на медијску разградњу темељних вредности православног ДРУШТВА! И дошли до последњег упоришта православне цивилизације: ПОРОДИЦЕ!

Ратовима сваке врсте, довели су већину народа до тешке беде и сиромаштва; дрога и много нових неизлечивих болести избезумили су милијарде људи на земљиној кугли. Рак хара као епидемија. Све учесталији рак дојке је још један мрачни симбол суштине владара са Запада. Свакодневно се популаришу и умножавају најстрашнији облици бестијалних злочина у породицама. У Србији се годишње разводи сваки пети брак. По абортусима смо у врху Европе. Инцести и убиства у породици, каква до сада нису били познати у православним породицама, умножавају се свакодневно. Заједничка породична самоубиства због безизлазне беде све су чешћа. Сви медији на сва звона оглашавају и до детаља готово садистички описују све чешће појаве како је отац силовао и подводио другима малолетну ћерку, или убио сина или брат сестру, како су унучад убила бабу и деду, како су деца раскомадала МАЈКУ или МАЈКА ДЕЦУ… Што до сада никада није било на нашим просторима, сада се готово одомаћило.

Чак су и тв игрице и играчке за децу смишљене за излуђивање деце, буквално их водећи до одлуке за самоубиством! И уз све то, уместо помоћи традиционалној породици, која вековима држи достојанство захваљујући МАЈЦИ, у друштвеном животу планете снажно је наметнута и подржана брига за права новостворених “брачних заједница“ особа истог пола! Чак су и у државним програмима, у државним институцијама преузеле бригу за њихово право да “рађају“ децу… Да у шареној одећи, све чешће и без одеће, под заштитом званичне државне полиције и под воћством западних амбасадора, улицама праве ПАРАДЕ ПОНОСА! То што је некад био циркус, што се одржавало под шатрама и деца им се смејала, постаје заштићена вредност Новог светског поретка. И узор младим нараштајима. У Србији је срећом пропао покушај Министарства за просвету, да се кроз тзв “сексуално васпитање“ у основним школама у Србији уведе популаризација “истополних“ бракова и односа…

фото: ФБ страница Юбилейный всеславянский съезд 2017, Tibor Eliot Rostas

Дакле, упозоравам: ако победи ова намера да се дојучерашњи толерантан поглед на хомосексуалце и лезбејке претвори у доминантан престижан статус у друштву – традиционална, природна породица изгубиће свој смисао и своју улогу темеља православне цивилизације. Ако то дозволимо, олакшаћемо изопаченим фашистима њихов деструктивни посао. Једино им се можемо супротставити поштовањем и неговањем духа МАЈКЕ: у школи, у васпитним дечјим установама, у политици, у култури, у стваралаштву, спорту…

“Када се каже реч МАЈКА, треба одмах устати, прекрстити се и мајци (жени) дубоко се поклонити!“, написао ми је 3.маја 2017. једини ратни командант победничке Војске Републике Српске, генерал Ратко Младић у писму из Швененингенског притвора, из хашког противправног и неправедног трибунала. Није знао да ћу ја о мајци беседити на овом племенитом сабору представника словенских народа. Него је то, иначе, његова животна тема. Нарочито је истицао непроцењиву вредност МАЈКЕ у васпитању бораца за одбрану части и слободе . У одбрамбеном рату у Босни, МАЈКЕ српских бораца, нарочито погинулих или рањених, имале су почасно место у свакој прилици. Командант је славио МАЈКЕ са захвалношћу. МАЈКЕ су му узвраћале поносом и родитељском љубављу.

Генерал ми пише да је збуњен што је по Библији Бог све створио за седам дана : земљу, ваздух, сунце, воду, што мисли да је догма, али “ако је то тачно по Библији и предању, онда се чудим зашто је прво створио жену-мајку-родницу, па мушкарца и од њих постадоше људи разних раса, уверења, религија, стремљења. Јер, код нас се каже да кућа стоји на жени (мајци) а не на земљи! А за мене је(свака) МАЈКА светица, родница!“

Познавала сам мајку Стану. Била је то мудра пожртвована заштитница своје породице и васпитач честитих и храбрих потомака Младића у најтежим ратним околностима, у суровим условима живота. Подизала је и чврсто васпитавала као удовица своју децу и децу брата њеног мужа. Од такве мајке, такав син настаје! У православним породицама уобичајено је било да једна матица окупи око себе сирочад читаве породице и подиже их као угледне, честите, добре људе. Из крила таквих мајки одлазили су вековима Срби у ратове да гину и да се жртвују за слободу своје земље, свога народа, своје породице.

“Мајка православна је БОГ. Када останеш без мајке, остао си без Бога… Али не и безбожник“, рече ми мој побратим, наш угледни глумац Михаило Јанкетић! Ратно сироче. Убили му фашисти и мајку и оца… Заједничко нам је што смо обоје исте ноћи, 1944.године остали без мајки. Убили су их зверским начином Хитлерови поданици. Ми болом препознајемо појам МАЈКА. И њихова жртва је наша заклетва да негујемо њихове идеале. Много је таквих мајки у нашој историји постојања и опстајања на Балкану. Опеване су у најбољим епским песмама из времена турског ропства, до данашњих дана.

Посебно је Мајка Владике Рада, црногорског и српског државника и песника Петра Петровића Његоша, Ивана Петровић oставила историји узор материнског поноса, херојства и мудрости, када је давне 1851 године – на гробу свога сина одржала посмртни говор. Што се није дешавало у православљу да жена говори над одром:
„Браћо Његуши, соколови црногорци! Није лијепо што чините, што кукате и плачете за Владиком. Нијесам ја њега родила нити за кукање нити за плакање, већ сам га родила о добру имена вашега и српскога… А за ваистину Божју ја, твоја мајка, за тобом никад нећу заплакати, јер кад би то учинила, ја не бих била твоја права мајка. Требају да плачу мајке које рађају издајнике и погани људске, а не ја. Проста ти сине материнска рана, просто ти српско млијеко којим сам те подојила…”.

Али, нису то примери само из наше предалеке историје, препуне ратовања и страдања. Из Другог светског рата остала је једна од најузвишенијих илустративних поема, СТОЈАНКА МАЈКА КНЕЖОПОЉКА, коју је написао песник Скендер Куленовић 1942.. Она је више болни позив на освету, веровање у слободу и живот, него јадиковка мајке што је изгубила сва три сина у непријатељској офанзиви. То је песникова визија победе , која извире из исконске вере човека у неуништивост живота, веру да ће недужном страдалом народу доћи у помоћ – осветом – прамајка Русија:

“…Освету, секо, освету!…
Чујеш ли једну хуку велику
од оне стране откуд сунце излази? …
Њу ми је Млађен често помињо:
„Ако погинем, мајко Стојанко,
мене ће окајат помајка Козара,
мене ће окајат прамајка Русија..!“

Најзад, пре 20 година, у Москви, у овој нашој прамајци Русији, на првом представљању моје књиге ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ, на руском језику, упознала сам Рускињу МАЈКУ ЉУДМИЛУ БОГОСЛОВСКУ, која је 1993.године у рат испратила свога 20-годишњег сина Константина да српском народу, браћи православној Срђану, Мрђану, Млађену сину Стојанке Кнежопољке – својим животом освети ране од исте врсте непријатеља! И заувек разумела да су МАЈКЕ темељ нашег јединства словенског у одбрани наше вере православне и нашег цивилизацијског нивоа културе и етике. Да су то жене са духом ратнице и заштитнице свога рода. Наравно да се временом мењају материјалне и духовне вредности и ми не знамо куда нас води ова еволуција данашња: ка самоуништењу или просветљењу.

Али, раскид те најсветије природне везе између МАЈКЕ и потомства делује застрашујуће.

На крају: Ако се слажете са мојим приступом овој теми, а волела бих да је тако, предлажем да се један славјански ход буде посвећен мајци православној. У славу одбране родитељства у природној породици!
Предлог је бурним аплаузом и акламацијом прихваћен!

фото: ФБ страница Юбилейный всеславянский съезд 2017

***

Излагање на завршној сесији Конгреса: Предлог будућих задатака и закључака

Поштовани браћо и сестре славени!

На крају овог драгоценог јубиларног СВЕСЛОВЕНСКОГ КОНГРЕСА, говорим као руководилац делегације, која је основана у Београду, а обухватила и представнике Срба из Костајнице и Сребренице – из Републике Српске . На жалост, Владимир Кршљнин, није могао због болести да учествује и предао ми је то почасно задужење. Захвална сам мојој Межународној организацији ЛИДЕРИ МИРА, која ме је позвала на овај историјски догађај.

Наша делегација састављена је од признатих културних, научних, медијских, политичких посленика, са посебним акцентом на афирмацији подмлатка нашег покрета, тако неопходног у свременим драматичним политичким и ратним условима. У којима је српски народ посебно угрожен. Из те атмосфере и под утицајем кoнгресних хармоничних излагања, СВИ СРБИ из све три делегације прихватили су ЗАЈЕДНИЧКо саопштење, које је на завршној сесији Конгреса прихваћено као конгресна резолуција.

Дужност ми је и да вам пренесем поздраве делегације из Сребренице, из Републике Српске, и искрену жељу да на првом Словенском ходу буду домаћини, да браћа и сестре дођу и на лицу места спознају истину о томе ко је страдао и ко је уистину извршио геноцид. Овом приликом требало је да нам се придружи један млади човек СРБИН који је први пут после 20 година владавине муслимана изабран за начелника општине! У општини која припада Републици Српској и у којој живи готово једнак број Срба и Муслимана после рата.

Међутим, посебне друштвене околности спречиле су делегацију да нам се придружи. У њихово име и име свих Срба који смо овде, предлажем да се у завршној декларацији Конгреса нађе осуда хашког трибунала, као геноцидне Нато – америчке творевине, намењене сатанизацији српског народа. Јер, данас по тамницама труну највећи српски јунаци, зато што су одбранили част и слободу српског народа – у рату, на Косову и Метохији и у Босни и Херцеговини. У Хрватској је извршен прогон српског народа. У Македонији је занемарен српски народ, јер су под окупацијом НАТО, исто као у Црној гори. Зато, на основу ситуације и излагања чланова делегације предлажем посебну бригу за положај православних Срба на Балкану.

Преносим жељу значајног Удружења Ћирилица да буду активни учесници у будућим активностима. На заштити нашег језика и ЋИРИЛИЦЕ.

фото: ФБ страница Юбилейный всеславянский съезд 2017

Овде смо имали изузетан допринос разматрању тема о историји српског народа и положају културно-историјског наслеђа на Косову и Метохији. Али, једнако је угрожено и културно-историјско наслеђе и опстанак српског народ у Србији у Рашкој области, коју неосманлије и њихови покровитељи називају САНЏАК. Зато предлажем да обратимо повећану пажњу у нашим будућим пројекцијама на погубни по хришћанску цивилизацију исламистички окупациони пројекат – ЗЕЛЕНА ТРАНСВЕРЗАЛА! Никако не смемо да дозволимо да се неометано настави и доврши исламизација Балкана. Чему посебно доприноси и тзв. Мигрантски процес из исламских земаља.

Излагања чланова наше делегације укомпоновани су у поменуто САОПШТЕЊЕ, али, ја на крају желим да подвучем неопходност поштовања и истицања улоге мајке и породице у православном васпитању будућих генерација. На Секцији је прихваћен предлог да се у будућем програму та тема обради на одговарајући начин. Ако ми не подигнемо заједнички глас против изопачености и запуштености основних традициналних вредности породице, сносићемо историјску кривицу за пропаст будућности основног језгра хришћанске православне цивилизације.

Кроз то васпитање ћемо подстицати и пробуђено православно патриотско опредељење младих људи, које се одвија у све јачем међусобном повезивању. Говорим и о величанственим примерима жртвовања руских, грчких, бугарских, украјинских, српских – добровољаца у последњим и трајућим ратовима. У име поштовања овог традиционалног исказивања братске љубави и привржености, предлажем да у завршном документу изразимо подршку.
У складу са иступањима и ставовима чланова делегације и стањем духа у српском народу, уверена сам да би велика подршка овим процесима православне идеје на Балкану било одржавање радног Свесловенског конгреса у Србији.
Наша делегација ће, иначе, по повратку, заједно са осталима наставити са афирмацијом основних програмских постулата свесловенске идеје! Из тога ће засигурно израсти и нови облици окупљања српске интелигенције, која је замрла на овом плану. Утолико су драгоценији такви научници, као што су амбасадор Србије др историјских наука Славенко Терзић, др професор Радмило Маројевић, који су нас и на овом конгресу охрабрили својом подршком и научним тумачењем актуелне друштвене, политичке, националне и словенске свести.

/31.маја 2017./

фото: ФБ страница Юбилейный всеславянский съезд 2017

Сербская делегация – Сербия

ПРЕДЛОЖЕНИЕ БУДУщИХ ЗАДАЧ

На конце этого замечательного юбилейного свеславянского съезда, обращаюс Вам как руководитель делегации из Белграда в рамках которой нахожусь представители сербов из Косово и Метохии и из Республики Сербской.

Благодарю своей Международной общественной организации Серебряний голуб „Лидери мира“, которая мне пригласила на это историческое событие. По етому, в нашей делегации нахожусь известные деятели в областях культуры, науки, журналистике, политике, с особенной ставкой на молодёжь нашего движения. Так необходимого в сегодняшним драматическим политическим и военним условиям, когда сербский народ особенно увязвим. В таких обстоятельств и под влиянием гармонических докладов на Съезде, все сербы приняли соместное сообщение.
Передаю Вам братские приветствия из Сребреницы, из Республики Сербской, с искренным пожеланием чтобы на первом славянском ходе угощали Вас, чтобы славянские братья и сёстры прямо узнали про правде кто действительно пострадал и кто действительно починил геноцид.

В их имя и в имя всех сербов которые находятся здесь, предлагаю чтобы в итоговой декларации Съезда было отмечено обсужднение Гаггского трибунала, как геноцидного НАТО-американского учреждения, которое сатанизируеть сербскый православный народ. Сегодня в тюрмах сидит настоящие сербские герои которые сохраняли свободе и честь сербского народа – в войнах на Косове и Метохии и в Боснии и Герцеговины. Благодаря НАТО пакту сербский народ в большем количестве изгнан из Хорватии. В Македонии тоже замалчиваются права сербского православного народа. В Черногории даже запрещена кирилица хотя большинсто народа на референдуме высказалось что говорит сербским языком. Поэтому, исходя из докладов делегатов и ситуации, предлагаю особенное старание про положении православных сербов на Балканах.

Передаю пожелания значительного сербского сообщества КИРИЛИЦА чтобы они стали активными участниками в будущих мероприятиях на защите нашего языка и кирилице.

Здесь мы особенно освещали проблему истории сербского народа и угрозе сербскому культурному наследию на сербском Косово и Метохии. Што влияет и на ситуацию в регионе старой Сербии (которое ошибочно называется Санджаком) и если будет здесь осуществлён особенно опасный проект – так называемая мусульманская «Зелённая трансферзала» – сербы могут оказаться в положении курдов. Нельзя позволить свободную исламизацию на Балканах, которой сегодня помагаеть и процесс с мигрантами.

На конце хочу подчеркнут необходимость почитания роли матери и семьи в воспитании будущих генераций. На секции принят предлог чтобы эта тема обсуждалась должным образом. Если мы не будем поднимали голос, мы будем виновники упадка и будущности ядра христианской православной цивилизации.

Через воспитание возможно обнадеживать патриотическое воспитание молодёжи и развитие совместного взаимодействия. Говорью про величайшими примерами жертвенности русских, греческих, болгарских, сербских православных добровольцев. Во имя почитания этого традиционного выражения братской любьви и привязчивости, предлагаю в итоговом документе это подержат.

В соответствии с выступлениям членов делегации и душевным состоянием сербского православного народа, я уверена что большой подержкой этим процессам и сербскому православному народу, являлась бы организация рабочего Славянского съезда в Сербии.

Наша делегация по возвращении на родину будет продолжат афирмацию основных постулатов программы свеславянской идее, что би побуждало к действию молчаливу сербскую интелигенцию. Нам очень драгоценной оказалась поддержка таковых личностей как наш посоль в Москве др. Славекно Терзич и проф. др Радмило Мароевич, со своей подержкой и научным толкованием актуальных общественных, политических, национальных и славянских вопросов.

Лиляна Булатович Медич

фото: ФБ страница Юбилейный всеславянский съезд 2017 , Tibor Eliot Rostas‎

Љиљана Булатовић Медић

ПОВЕЗАНО:

*Обраћање Срба учесника Јубиларног свесловенског сабора 2017.

—–

30.6.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s