АКТУЕЛНО

НОВА КЊИГА: Душан Нонковић Теодоровић – ТРАГОМ СРБА


„АРХЕОЛОШКИ И НЕОБОРИВИ ДОКАЗИ ДА СЕ СРБИ НИСУ ДОСЕЛИЛИ НА БАЛКАН ВЕЋ ТУ УВЕК БИЛИ!“ – каже аутор књиге „Трагом Срба“ Душан Нонковић Теодоровић.

Преносимо кратак УВОД књиге „ТРАГОМ СРБА“ 

***

Срп нађен у Месопотамији, стар неколико хиљада година, проглашен је најстаријим српом цивилизације, само зато што је старији српски срп проглашен кривим ножем!

Зар српски срп није срп, већ мора бити криви нож само зато што је српски !?

Хиљаду пута поновљена лаж постаје истина, зато морамо хиљадама пута понављати праву истину да би је повратили и себе спасили!

Најопаснија лаж од које треба поћи, која угрожава не само Србе, већ и све народе Балкана, је тврдња да су се Срби однекуд доселили – што у преводу значи да их се сме и протеривати, све по потреби страног фактора, владара из сенке, методом „завади, па владај“!

Најстарија Богиња Сербона од печене глине стара три до четири хиљада година, украшена ћириличним словом нађена је на подручју Подунавља недалеко од Винче. Уместо да се обележи то културно благо као благо народа који је тада живео на тим просторима, који живи и данас ту како то потврђују и археолошки налази, поготово античка ћирилица коју српски народ миленијумима користи у континуитету, од тадашњих 27 ћириличних слова још увек 22. Уместо те истине „научна“ интернационална необјективна “елита” назива то благо, благо винчанске па подунавске културе и ако је култура производ народа а не места. Зашто ако не зато да би те квази елите избегле рећи истину да су те претече светске цивилизације у ствари, по археолошким налазима, претече српске културе и српског народа на тим просторима који и данас од 27 тадашњих античких слова ћирилице користи у свакодневној употреби 22 а писма држава такозване светске цивилизације четири до пет.

„Ако лаже коза не лаже рог“

Најстарија Богиња Сербона од печене глине стара три до четири хиљада година, украшена ћириличним словом нађена је на подручју Подунавља

То што нам раде са Маркалама, Сребреницом и Рачком то нам раде и са нашом изворном културом.

Чак су се дрзнули и на нашу Богињу Сербону, старију и од самог хришћанства, чија је хаљина украшена необоривим доказом, српским грбом, крстом са четири слова С, односно младим месецима, са грбом којег ми Срби као и слово С (створено по узору на млади месец) у континуитету користимо миленијумима до данашњег дана, који се сматра најстаријим грбом Европе а вероватно и светске цивилизације. Називајући нашу Богињу подунавским а не српским археолошким благом, одвајају је на тај начин од Срба и српске културе а Србе од извора светске цивилизације.

Археологија је изнела на површину доказе да се народ Балкана миленијумима прије нове ере служио ћирилицом а да се Срби, од тих тадашњих 27 слова, још увек служе са 22 док други народи имају највише 4 до 5 таквих слова што убедљиво доказује да су Срби наследници те античке културе.

Ова књига се бави доказима систематског затирања српске културе и то у континиутету од више миленијума. Зашто је то тако може се само претпостављати да су то последице распада велике, огромне, империје на коју се окомило окружење из геостратешких разлога. А да је то тако доказује ова књига конкретним, поред већ наведених материјалних доказа и другим археолошким доказима и многим другим конкретним примерима умањивања и утајивања, преиначавања па и крађе српске културе доказане археолошким налазима на просторима данашње Србије.

Поред наведених примера веома је битно и знати да су наши преци са наших простора први топили металну руду и то 800 год. прије икога на свету. Треба имати на уму да су превазишли камено доба 2000 год. прије народа средње Европе. Док су наши преци правили оруђе од метала становници средње Европе су их правили од камена. Као најстарији металурзи света који су први знали за технику топљења метала, обрађивали бакар и бронзу, би било логично да су и први топили гвоздену руду а с тим и обележили настанак гвозденог доба што никог не интересује. Као што се прећуткује најстарији српски мач нађен на подручју Србије бележећи у стручној литератури место налаза, југоисточним делом Балкана тако се и прећуткује комплетно гвоздено доба. У стручној литератури се избегава рећи; на подручју Србије или барем; на подручју данашње Србије и ако је тај доказано српски мач из времена Маричке и Косовске битке пронађен на територији Србије. Напротив, постоје докази да се њиме касније китила Венецијанска гарда називајући га славенским мачем (само не српским) који је доспео до њих путем албанских и хрватских трговаца.

***

О АУТОРУ

Душан Нонковић Теодоровић, фото: лична архива

Душан Нонковић Теодоровић је почасни члан Удружења писаца РС и дијаспоре Приједор. Указом број ½-01-0004/2005-22 од 22. јуна 2005. године одликован је високим државним одликовањем, великом медаљом човекољубља државе Србије и Црне Горе за несебичну помоћ и доброчинство, организовања и допреме помоћи болницама, домовима и гереонтолошким центрима прије свега у лековима, болесничким креветима, обући и др. у време блокаде, како је то образложено повељом.

Аутор је познат широј јавности као главни и одговорни уредник и власник интернет портала ГЛАС ДИЈАСПОРЕ. То је место које на интернету постоји већ десет година, за двосмерне информације из земље матице у дијаспору и обратно, са наглашеним родољубивим ставом.  
Нонковић је до сада објавио две збирке песама „Сан и љубав вечна“ и „Звезде хоризонта“, и једну књигу есеја „Рај нам је на дохвату руке а градимо пакао – Зашто“. „Трагом Срба“ је његова четврта књига. 

„Ова књига је настала веома брзо, јер сам нешто од садржаја већ објављивао на Гласу Дијаспоре. Интересантно је то да ми је приликом објављивања чланака на ту тему, уочљиво, запало за око колико ту има наводних случајности, па сам почео све те податке да упоређујем и дошао сам до закључка да то нису случајности, нити може бити у толикој мери случајност против нас, наше културе и историје. Када сам сложио све те чланке није ми преостало ништа друго осим да прегледам енциклопедије и проверим те наводне случајности. На моју радост, дошао сам до невероватних открића, односно сазнања која су просто вриштала да објавим књигу и ево, сада то реализујем…“ – рекао је о раду на својој новој књизи Душан Нонковић Теодоровић за СРБски ФБРепортер.

———-

1.7.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s