АКТУЕЛНО

Подизање споменика усташком злочинцу: Главе партизана у зобницама


Усташки злочинац Јуре Францетић у априлу 1942.

Вест да је емигрантска (усташка) Хрватска академија знаноси и умјетности у дијаспори са седиштем у Базелу наумила да 1. јула у Оточцу постави спомен-плочу Јури Францетићу, усташком пуковнику и једном од најзлогласнијих хрватских ратних злочинаца, изазвала је огорчење и револт и међу црногорским антифашистима јер су и црногорски партизани добро запамтили злотворства Францетићеве Црне легије.

Причу о томе потписник ових редака је својевремено записао од Вукице Мићуновић, последње, прошле године преминуле црногорске хероине, легендарног јунака са Вилића гувна и Љубина гроба, која никад није волела да прича о себи и својим подвизима, већ увек о другима, посебно о онима који су остали на браницима слободе:

– Никад нећу заборавити наше борбе са усташама и Францетићевом Црном легијом у ливањском крају 1942. године – казивала ми је својевремено Вукица Мићуновић.

Незнани јунаци

– У селу Подгреда смо успели да се извучемо из њиховог обруча само захваљујући четворици младића из Далмације и Крајине, који су који дан раније дошли у нашу бригаду (реч је, наравно, о Четвртој пролетерској црногорској бригади, напомена Б. С) и нико им ни имена није запамтио. У кртичним тренуцима они су заузели један пресудно важан положај и пушкомитраљезом нам штитили одатле одступницу, али се потом, нажалост, нису успели и сами извући. Сутрадан, наш Други батаљон је на јуриш освојио села Подгреду и Поточане. На месту с кога су претходног дана дејствовали наши заштитници и спасиоци нашли смо четири трупа без глава! Мало потом, у једној кући у Поточанима, у којој је, изгледа, био смештен штаб усташке бојне, нашли смо и две торбе, зобнице из којих се коњи хране житом и у њима главе тих наших незнаних другова. Зобнице су биле обешене о веригама изнад огњишта, изнад котла у којем се кувао ручак за црнолегијаше. Трагедија наших неустрашивих другова, којима на велику жалост и моју и свих нас никада нисмо успели дознати имена, и бестијално иживљавање усташа и над њима мртвима толико су нас све потресли и мотивисали да смо једва чекали прилику да их осветимо, а прилика нам се убрзо пружила у борби за ослобођење Ливна – испричала је Вукица.

Грозоморна смрт

Недуго после жестоког пораза у Ливну, Францетић се 22. децембра 1942. године авионом запутио у Лику на нови борбени задатак који је добио од Павелића. Мотор летелице је отказао (до данас се шпекулише да је у питању била нека саботажа Италијана или партизана) и пилот је морао да се приземљи на територији коју су контролисали партизани.

И пилот и Францетић су остали неповређени, али на њихову несрећу пре партизана до њих су дотрчали мештани из околних села и масакрирали их вилама и рогљама тако да сви каснији покушаји хирурга у партизанској болници нису уродили плодом нису успели да спасу Францетића и размене га за стотине заточених Срба у Јасеновцу.

Тежак пораз Црне легије

Сви покушаји више партизанских јединица да изврше наредбу Врховног штаба и по сваку цену заузму Ливно у јесен 1942. године, остајали су безуспешни – моћна, утврђена и до зуба наоружана Францетићева Црна легија од око 1.500 љутих усташа није дала Ливно ни да се гледа, а камоли заузме.

Једне кишовите ноћи, Четврти батаљон Четврте пролетерске бригаде, којим је командовао Саво Дрљевић, успео је неопажено да се увуче у град и утврди у неколико кућа испод брда Башајковац. Кад је сутрадан Црна легија, која је сваког јутра са таламбасима и музиком парадирала по вароши да би прославила још једну победоносну ноћ и подигла морал народа, ништа не слутећи, наишла улицом испред утврђених и притајених бораца Четвртог батаљона, дочекала их је жестока ватра.

У тој великој победи, из строја Црне легије је избачено више од 400 бојовника и она се никада од тада до краја рата није више успела сасвим консолидовати, а жестоку цену су платили и партизани – за то прво ослобођење Ливна је пало 27 бораца.

Хитлерово одличје

Анте Павелић, очигледно тешко погођен смрћу Јуре Францетића, месецима је потом то скривао од својих присталица, а онда га је посмртно обасуо највишим одличјима. Францетићева смрт је погодила и самог Адолфа Хитлера па му је и он посмртно доделио своје највише одличје – Гвоздени крст.
Отеле усташки митраљез

Све до касно поподне трајали су у Ливну јуриши црнолегијаша и очајнички отпор партизана. У тренутку кад је изгледало да се партизани више не могу одупрети и кад им је понестало и муниције, појавила се усташка танкета и дошла тик испред виле др Душана Митровића (њега и његову супругу Ранку усташе су међу првима заклале још у јуну 1941. године), у којој је било утврђено гро партизана.

Док се танкета полако намештала да гранатама из лаког топа разори кућу и уништи партизанско гнездо, Душан Бановић, један од партизанских командира, из ранца је извукао припремљену флашу бензина са фитиљем, запалио га и са прозора бацио на танкету, која се зачас претворила у буктињу.

Двојицу усташа-тенкиста који су искочили из танкете, партизани су брзо смирили, а онда су из куће истрчале Драгица Ђурашковић и Вукица Мићуновић, ускочиле у оклопно возило, које се још димило и из њега извукле тешки митраљез и неколико сандука са око 10.000 пушчаних и митраљеских метака.

 

ИЗВОР: ВЕСТИ

***

ПОВЕЗАНО:
*НА ОВО НИ ЈЕДАН ЖИВИ СРБИН НЕМА ПРАВО ДА ЋУТИ: У Загребу постављају споменик највећем усташком кољачу Јури Францетићу

—————

1.7.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s