АКТУЕЛНО

СУВАЈА – МЈЕСТО усташког покоља Срба 1941. КОЈЕ НЕ СМИЈЕМО ЗАБОРАВИТИ


Усташки покољ, 01. јула 1941. над становништвом села Доња Суваја, смјештеном између Срба и Доњег Лапца (данашња Хрватска), представља најмасовнији усташки злочин над становништвом котара Доњи Лапац прије устанка српског народа у борби за опстанак.[1] О размјерама овог злочина, али и злочина уско везаних за овај догађај, тј. покоља у мјестима Лички Осредци и Бубањ, говоре и подаци о укупном броју жртава. 

Према подацима историчара др Ђуре Затезала из Карловца, усташе су тог дана „убиле и ножем усмртиле 243 српска цивила од којих 118 дјеце, 75 жена и 50 мушкараца“[2]  По неким другим изворима, тј. поименичним списковима жртава, у поменутим селима Суваја, Осредци и Бубањ, у прва три дана мјесеца јула, било је 279 убијених, претежно жена, дјеце и стараца, и једва десетак мушкараца у доби способних за војску.[3]

Срез Доњи Лапац (села Бубањ, Небљуси, Мељиновац, Лички Осредци…) укупно је у том кратком размаку, у мјесецима након оснивања НДХ, изгубио око 1000 становника српске националности.[4]  У извештају заповједника 3. усташке сатније 1. походног батаљона стоји: „Данас сам био у селу Осредци Лички које је спаљено. На све стране леже љешеви народа. Од убијених 2. и 3. српња ширио се страшан задах. Пси и свиње нагризају љешеве, а усташе не дозвољавају сахрану. Они што су побјегли од куће, тамо умиру од глади.“[5]

Ови злочини представљају типичан примјер геноцида који је спроведен над српским становништвом широм НДХ, у првим мјесецима након  њеног формирања. Приликом покоља становништва Суваје, посебно су страдале породица Кеча из које је убијено 45 чланова и породица Ћопић која је изгубила 22 члана.

За истраживање контекста геноцида и улоге починиоца битно је нагласити да је покоље предводио лично Макс Лубурић.  У овом масовном уништавању српског народа у Суваји учествовало је око 300 усташа и домобрана, који су дошли из Госпића. „Усташе су правдале овај масовни злочин појавом четника. У изјави усташког равнатеља редарства при Великој Жупи за Гацку и Лику каже се: »Бандити су опалили неколико набоја из пушака на аутомобиле у којима су се налазили домобрани из Госпића, као и помоћни усташки одред из Бихаћа.“[6] Осим учешћа ових јединица у злочину у Суваји помињу се и муслиманске јединице из Кулен Вакуфа.[7] О Лубурићевом учешћу у овим и другим злочинима Славко Голдштајн наводи: „У ноћи 9/10. свибња 1941. особно је хладним оружјем убијао над јамом у Хрватском Благају, гдје је страдало око 400 Срба из сусједних села; предводећи “акцију чишћења” у југоисточној Лици 1, 2. и 3. српња 1941., под његовим непосредним водством у селима Суваја, Бубањ и Осредак први су пут масовно убијани старци, жене и дјеца, укупно најмање 279 поименично побројених душа, што је непосредно довело до опћег устанка у том дијелу Лике 27. српња 1941.[8]

За мјесто Суваја везана  је  прича о мученичкој смрти пароха Спасе Лаврње и његове породице.

„Лаврња је рођен 1912. године у Притоци код Бихаћа. Четири разреда гимназије је завршио у Бихаћу, а шесторазредну Богословију 1935. године на Цетињу. Рукоположен је 18. маја 1936. године. Служио је на парохијама у Великој Кладуши и Суваји.

Лаврња Спасо – фотографија из изложбе МОЈЕ ЈАДОВНО

Почетком јуна 1941. године отац Спасо се аутобусом враћао из Бихаћа. Усташе су га задржали у Доњем Лапцу. Ту је држан неколико дана. Терали су га да чисти улице, а у затвору су му чупали браду и стављали со у ране. Дана 19. јуна 1941. године одведен је са једном групом свештеника у Госпић. Одатле су, нешто касније, одведени на Велебит. Убијен је на Велебиту и бачен у неку од јама. (По досадашњим подацима Комплекс логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг садржао је, поред сабирних центара, најмање 33 крашке јаме које су служиле за убиства – примједба Л.П.) Усташе су 1. јула 1941. године, после хапшења оца Спасе, дошли у Сувају и одмах су почели са хапшењем. У парохијском дому су затекли супругу оца Спасе – Љубицу – која је била пред самим порођајем. Љубици су распорили утробу и извадили нерођено дете. Друго дете, синчића од четири године, ранили су из пушке, а потом су га заклали.

Италијански карабињери су оставили писано сведочанство о овом усташком злочину. Ту се каже: „…Дана 18. јуна усташе су присилили свештеника Спасу Лаврњу из Суваје да сиђе из поштанског аутомобила, а потом су га отерали у шуму и убили… …Дана 1. јула усташе су запалили село Сувају и у том пожару је изгорело 25 кућа. У селу су убијали жене, дјецу и људе у укупном броју од 300 лица од којих је 170 закопано у три јаме, а остали су спаљени. Такође, у Суваји се десило и ово, жени свештеника Спаса Лаврње, који је раније био убијен, усташе су распорили трбух, извукавши живо дете, које су убили.“ [9]

За мученичку смрт свештеничке породице Лаврња у Суваји везана је и изјава Дане Косића  из књиге Котар Доњи Лапац у НОР-у 1941-1945, у којој се, између осталог, наводи:

Љубица и Спасо Лаврња

Тужно је то изгледало каже Дане Косић: „Тек што сам ушао у село, чуо се дјечији глас. Неко дијете ме звало: Ћића Дане, ћића Дане! Дијете је мене познавало и ја сам му се одазвао. Убрзо дијете је пришло мени, све је било крваво и видјела се рана око врата како је ваљда ударено ножем или метком, па је рана јако крварила, тако да му је сва кошуљица била крвљу заливена. Био је то Бошко, син попа Спасе Лаврње. Питао сам га гдје му је мама. Мали ми рекао да је у кући. Узео сам Бошка за руку и повео га кући, али је у кући мртва лежала његова мајка Љубица, расјеченог стомака. Љубица је неколико дана била пред порођајем. Дијете извађено и ножем избодено лежало је поред мртве мајке. Идући даље наишао сам на кћерку од брата, Јеку, која се била склонила под јасле.

Тек неколико корака даље сусрео сам се са жандарима и неколико усташа. Питали су ме чије је то дијете. Рекао сам им да је попа Спасе. Узели су од мене малог и, ту у непосредној близини, и њега убили. Није ми пошло за руком да га спасим. „Добро сам и ја остао“ каже Дане. Спасио ме је жандар Марко Чуљат, изазвао ме и склонио од усташа. Тако сам избјегао сигурну смрт.“[10]

Захваљујући господину Петру Богуновићу из Лестера (УК) и његовим вишегодишњим истраживањима УГ Јадовно 1941. вам доноси поименични списак 256 жртава села Суваја из покоља 1941. године.

 

ПРЕЗИМЕ ИМЕ РОЂЕН ЗАКЛАН СТАР
АЛАВАЊА Ј. ДМИТАР 1915 1941 26
АЛАBАЊА Ј. ПЕТАР 1918 1941 23
БОГУНОВИЋ Н. СТАКА 1904 1941 37
БУЗДУМ Д. ЂУРО 1941 1941 0
БУЗДУМ Н. ДАНЕ 1864 1941 77
ВЈЕШТИЦА П. МАРИЈА 1937 1941 4
ВЈЕШТИЦА П. ДУШАНКА 1935 1941 6
ВЈЕШТИЦА И. МАНДА 1870 1941 71
ВЈЕШТИЦА Ђ. МИЋА 1870 1941 71
ВЈЕШТИЦА М. МИРКО 1918 1941 23
ВЈЕШТИЦА М. ПАЈО 1912 1941 29
ВЈЕШТИЦА П. СМИЉА 1933 1941 8
ВЈЕШТИЦА Ј. СОКА 1909 1941 32
ВЈЕШТИЦА П. СТЕВО 1939 1941 2
ВЈЕШТИЦА П. ГРОЗДА 1937 1941 4
ВЕКИЋ М. ЂУРО 1897 1941 44
ДУБАЈИЋ Н. ДАКО 1880 1941 61
ДУБАЈИЋ Н. ЂУРО 1898 1941 43
ДУБАЈИЋ К. ЂУРО 1920 1941 21
ДУБАЈИЋ Р. БОЈА 1878 1941 63
ДУБАЈИЋ С. ДАРА 1917 1941 24
ДУБАЈИЋ С. ДРАГАН 1936 1941 5
ДУБАЈИЋ Ђ. ГАЈО 1922 1941 19
ДУБАЈИЋ Ђ. КОЈО 1898 1941 43
ДУБАЈИЋ Ђ. МАРИЈА 1901 1941 40
ДУБАЈИЋ П. БОЈА 1902 1941 39
ДУБАЈИЋ С. МИЛЕ 1938 1941 3
ДУБАЈИЋ С. НИКИЦА 1937 1941 4
ДУБАЈИЋ К. НИКОЛА 1921 1941 20
ДУБАЈИЋ Ј. ПАЈО 1939 1941 2
ДУБАЈИЋ С. СМИЉА 1920 1941 21
ДУБАЈИЋ С. СМИЉА 1930 1941 11
ДУБАЈИЋ Ђ. ЗОРА 1929 1941 12
ДЕКИЋ М. ВАСО 1932 1941 9
ДЕКИЋ М. ВИДА 1929 1941 12
ДЕКИЋ Ј. САЈА 1929 1941 12
ДЕКИЋ М. МИКА 1904 1941 37
ДЕКИЋ М. СПАСО 1931 1941 10
ДЕКИЋ М. СОКА 1928 1941 13
ДЕКИЋ Ј. ПЕРО 1919 1941 22
ДЕКИЋ М. ДАНЕ 1930 1941 11
ДЕКИЋ Ј. ДАРА 1927 1941 14
ДЕКИЋ М. ДАРА 1929 1941 12
ДЕКИЋ М. ДУШАН 1937 1941 4
ДЕКИЋ М. ПЕРА 1939 1941 2
ДУКИЋ Ј. РАЈКО 1938 1941 3
ДУКИЋ М. БРАНКО 1933 1941 8
ДУКИЋ И. СТЕВО 1926 1941 15
ДРЧА Ј. ЈЕКА 1887 1941 54
ЂАКОВИЋ Ј. СОКА 1928 1941 13
ЂУКИЋ М. СОФИЈА 1933 1941 8
ЂУКИЋ М. МИРКО 1932 1941 9
ЂУКИЋ М. ЈЕЛКА 1929 1941 12
ЂУКИЋ М. ДУШАН 1920 1941 21
ЋОПИЋ С. НИКОЛА 1939 1941 2
ЋОПИЋ Н. ЈЕКА 1892 1941 49
ЋОПИЋ М. ЈЕКА 1937 1941 4
ЋОПИЋ Б. ЈЕЛКА 1939 1941 2
ЋОПИЋ П. ЈОВО 1938 1941 3
ЋОПИЋ М. МАРА 1938 1941 3
ЋОПИЋ М. НЕНА 1937 1941 4
ЋОПИЋ Б. ДАРА 1939 1941 2
ЋОПИЋ П. МИЛИЦА 1939 1941 2
ЋОПИЋ М. МИЛКА 1915 1941 26
ЋОПИЋ П. МИРЈАНА 1937 1941 4
ЋОПИЋ М. МАРА 1939 1941 2
ЋОПИЋ Б. ГОЈКО 1925 1941 16
ЋОПИЋ М. БОСА 1932 1941 9
ЋОПИЋ М. БОСИЉКА 1931 1941 10
ЋОПИЋ Б. ДАНИЦА 1937 1941 4
ЋОПИЋ М. НЕДЕЉКА 1937 1941 4
ЋОПИЋ Н. СОКА 1917 1941 24
ЋОПИЋ П. НИКОЛА 1941 1941 0
ЋОПИЋ Л. ПЕТАР 1914 1941 27
ЋОПИЋ М. САВКА 1939 1941 2
ЋОПИЋ П. САВКА 1939 1941 2
ЋОПИЋ Р. СОФИЈА 1875 1941 66
ЋОПИЋ М. ЗОРКА 1937 1941 4
ЋОПИЋ М. СМИЉА 1935 1941 6
ЋОПИЋ М. МИРКО 1928 1941 13
ЋОПИЋ Ј. МИЛЕ 1888 1941 53
ЧУЧКОВИЋ Д. БОСА 1931 1941 10
ЧУЧКОВИЋ Д. РАНКО 1937 1941 4
ЧУЧКОВИЋ Д. МИЛОРАД 1936 1941 5
ЧУЧКОВИЋ Ђ. ЗОРА 1934 1941 7
ЧУЧКОВИЋ Д. ЈОВО 1933 1941 8
ЧУЧКОВИЋ М. ДРАГО 1905 1941 36
ЧУЧКОВИЋ М. ДУШАН 1905 1941 36
ЧУЧКОВИЋ Ђ. ЈЕЛА 1934 1941 7
ЧУЧКОВИЋ Ђ. ЈЕЛЕНА 1931 1941 10
ЧУЧКОВИЋ Д. ЈОЦО 1935 1941 6
ЧУЧКОВИЋ М. ЈОКА 1870 1941 71
ЧУЧКОВИЋ Ђ. ЈОВО 1927 1941 14
ЧУЧКОВИЋ Ђ. БОСА 1932 1941 9
ЧУЧКОВИЋ Р. МАША 1892 1941 49
ЧУЧКОВИЋ М. МАРА 1928 1941 13
ЧУЧКОВИЋ Д. МИЛЕ 1891 1941 50
ЧУЧКОВИЋ Ђ. МИЛКА 1926 1941 15
ЧУЧКОВИЋ Ђ. МИЛКА 1929 1941 12
ЧУЧКОВИЋ П. МИЛКА 1939 1941 2
ЧУЧКОВИЋ Ђ. ЈОВО 1926 1941 15
ЧУЧКОВИЋ Д. ДРАГАН 1938 1941 3
ЧУЧКОВИЋ Д. БРАНКО 1938 1941 3
ЧУЧКОВИЋ Д. ЂУРО 1890 1941 51
ЧУЧКОВИЋ Д. ЂУРО 1903 1941 38
ЧУЧКОВИЋ Ђ. БОЖО 1917 1941 24
ЧУЧКОВИЋ Ђ. БОЖО 1925 1941 16
ЖУТИЋ П. ЈАЊА 1908 1941 33
ЖУТИЋ Д. МИЛЕВА 1933 1941 8
ЖУТИЋ Н. МИЛИЦА 1880 1941 61
ЖУТИЋ Ј. СМИЉА 1920 1941 21
ЖУТИЋ Д. СОКА 1935 1941 6
МАЛБАША С. ДЕВА 1908 1941 33
МЕДИЋ Д. ДАВИД 1880 1941 61
ЛАВРЊА С. САВКА 1941 1941 0
ЛАВРЊА С. ДРАГАН 1928 1941 13
ЛАВРЊА С. СРПКО 1939 1941 2
ЛАВРЊА Н. ЉУБИЦА 1910 1941 31
ЈОBАНИЋ П. МАРА 1921 1941 20
ЈОBАНИЋ П. СТЕВО 1925 1941 16
ЈОBАНИЋ Д. ЂУРО 1900 1941 41
ЈОBАНИЋ Д. ЂУРО 1901 1941 40
ЈОBАНИЋ П. БОЈА 1923 1941 18
ЈЕЛАЧА Д. МИЛЕ 1881 1941 60
РАЂЕНОВИЋ М. НИКИЦА 1936 1941 5
РАЂЕНОВИЋ М. САВКА 1934 1941 7
РАЂЕНОВИЋ М. СМИЉА 1938 1941 3
РАЂЕНОВИЋ М. СПАСО 1939 1941 2
РАЂЕНОВИЋ М. ДАНИЦА 1932 1941 9
РАЂЕНОВИЋ П. МИЛКА 1911 1941 30
РАЂЕНОВИЋ М. МАРА 1934 1941 7
РАЂЕНОВИЋ М. БОЖО 1939 1941 2
КЕЧА Ђ. ДАРА 1906 1941 35
КЕЧА П. БОЖО 1919 1941 22
КЕЧА Ј. ЖАРКО 1934 1941 7
КЕЧА М. ЂУКА 1935 1941 6
КЕЧА Б. АНЂЕЛКА 1940 1941 1
КЕЧА С. АНКА 1934 1941 7
КЕЧА М. БОЖО 1936 1941 5
КЕЧА Н. БОГДАН 1910 1941 31
КЕЧА С. БОРКА 1914 1941 27
КЕЧА Ј. БОСА 1937 1941 4
КЕЧА М. БОСА 1937 1941 4
КЕЧА М. АНКА 1933 1941 8
КЕЧА Д. ДАРА 1937 1941 4
КЕЧА М. ДАНИЦА 1936 1941 5
КЕЧА Б. МИЛАН 1940 1941 1
КЕЧА П. МАНЕ 1904 1941 37
КЕЧА Ј. МАРА 1934 1941 7
КЕЧА М. МАРА 1935 1941 6
КЕЧА Б. МАРА 1939 1941 2
КЕЧА Ј. МАРА 1940 1941 1
КЕЧА М. МАРИЈА 1882 1941 59
КЕЧА Р. НИКОЛА 1934 1941 7
КЕЧА М. МИЛАН 1933 1941 8
КЕЧА М. ЈОВО 1937 1941 4
КЕЧА Б. МИЛКА 1911 1941 30
КЕЧА Ј. МИЛКА 1933 1941 8
КЕЧА Д. НЕЂА 1935 1941 6
КЕЧА М. НЕДЕЉКА 1938 1941 3
КЕЧА М. НИКИЦА 1938 1941 3
КЕЧА М. МИЛАН 1933 1941 8
КЕЧА М. ИЛИЈА 1939 1941 2
КЕЧА Н. ДАРА 1939 1941 2
КЕЧА Б. ДРАГАН 1927 1941 14
КЕЧА М. ДРАГАН 1936 1941 5
КЕЧА С. ДРАГИЦА 1940 1941 1
КЕЧА М. ДУШАНКА 1937 1941 4
КЕЧА Д. ДУШКО 1937 1941 4
КЕЧА Ј. МАНДА 1872 1941 69
КЕЧА П. ИЛИЈА 1896 1941 45
КЕЧА Р. ЈОВО 1937 1941 4
КЕЧА Р. ИЛИЈА 1939 1941 2
КЕЧА С. ЈАНДРИЈА 1936 1941 5
КЕЧА Д. ЈЕЛКА 1913 1941 28
КЕЧА П. ЈОКА 1921 1941 20
КЕЧА Р. ЈОКА 1941 1941 0
КЕЧА М. НИКОЛА 1938 1941 3
КЕЧА М. ДУШКО 1938 1941 3
КЕЧА М. ДАНЕ 1897 1941 44
КЕЧА Д. ВАСО 1936 1941 5
КЕЧА Р. ВИДА 1935 1941 6
КЕЧА Ј. ВЛАЈКО 1914 1941 27
КЕЧА М. ВУКА 1936 1941 5
КЕЧА М. ЗОРКА 1937 1941 4
КЕЧА-ЈЕЛАЧА Н.Н. СОФИЈА 1881 1941 60
КЕЧА Л НИКИЦА 1939 1941 2
КЕЧА Д. СОКА 1941 1941 0
КЕЧА Д. ЈАНДРИЈА 1900 1941 41
КЕЧА М. МАНДА 1907 1941 34
КЕЧА С. МАРА 1910 1941 31
КЕЧА Ј. САВА 1926 1941 15
КЕЧА С. СОКА 1902 1941 39
КЕЧА Ј. САВКА 1932 1941 9
КЕЧА М. НИКОЛА 1939 1941 2
КЕЧА Т. ОЛГА 1910 1941 31
КЕЧА Д. ПАЈО 1900 1941 41
КЕЧА М. ПАЈО 1935 1941 6
КЕЧА Ј. ПЕТАР 1880 1941 61
КЕЧА Р. ПЕТАР 1938 1941 3
КЕЧА Р. СПАСЕ 1936 1941 5
КЕЧА Ј. САВА 1933 1941 8
КЕЧА Р. СПАСО 1936 1941 5
КЕЧА Б. САВКА 1939 1941 2
КЕЧА Д. САВО 1904 1941 37
КЕЧА М. САВО 1940 1941 1
КЕЧА Л. СМИЉА 1888 1941 53
КЕЧА Д. СМИЉА 1915 1941 26
КЕЧА Р. СОКА 1940 1941 1
КЕЧА Д. СМИЉА 1928 1941 13
КЕЧА И. МИЛОШ 1906 1941 35
КЕЧА И. АНЂЕЛКА 1921 1941 20
КЕЧА Ђ. ЂУРАЂ 1892 1941 49
КЕРКЕЗ С. ЂУРАЂ 1894 1941 47
КЕРКEЗ М. АНКА 1896 1941 45
КОЛУНЏИЈА Г. ЈОВО 1886 1941 55
КУКИЋ П. СМИЉАНА 1898 1941 43
КУКИЋ Д. НИКОЛА 1940 1941 1
КУКИЋ И. МИЛАН 1928 1941 13
КУКИЋ Д. КАТА 1875 1941 66
КУКИЋ П. ЈОВО 1933 1941 8
КУКИЋ П. ДРАГАН 1932 1941 9
КУКИЋ Н. ДАНИЦА 1910 1941 31
КУКИЋ Ђ. ДАНЕ 1905 1941 36
КУКИЋ М. ЂУРАЂ 1870 1941 71
КОВАЧЕВИЋ М. ИЛИЈА 1877 1941 64
КОВАЧЕВИЋ Г. МИЛИЦА 1874 1941 67
КОВАЧЕВИЋ М. ПАЈО 1940 1941 1
КОВАЧЕВИЋ П. ЈОВАНКА 1908 1941 33
КОСИЋ Р. РАДЕ 1900 1941 41
КОСИЋ Р. НИКИЦА 1931 1941 10
КОСИЋ С. САВА 1898 1941 43
КОСИЋ Д. САВКА 1933 1941 8
КОСИЋ Р. САВО 1934 1941 7
КОСИЋ И. СТЕВО 1899 1941 42
КОСИЋ М. МИРА 1933 1941 8
КОСИЋ Д. АНЂЕЛКА 1935 1941 6
КОСИЋ М. ЗОРКА 1936 1941 5
КОСИЋ М. ЉУБИЦА 1902 1941 39
КОСИЋ М. ДАНЕ 1937 1941 4
КОСИЋ М. ДАНИЦА 1924 1941 17
КОСИЋ Т. ДРАГА 1907 1941 34
КОСИЋ Ђ. ДУШАН 1927 1941 14
КОСИЋ Ђ. ДУШАНКА 1929 1941 12
КОСИЋ Д. НЕНА 1934 1941 7
КОСИЋ М. ЉУБА 1935 1941 6
КОСИЋ М. НЕНА 1931 1941 10
КОСИЋ С. МАРА 1927 1941 14
КОСИЋ Д. МИЛАН 1938 1941 3
КОСИЋ С. МИЛЕ 1929 1941 12
КОСИЋ М. МИЛИЦА 1898 1941 43
КОСИЋ М. МИЛИЦА 1933 1941 8
КОСИЋ Д. МИЛИЦА 1937 1941 4
КОСИЋ М. ДУШАНКА 1935 1941 6
КОСИЋ Н.Н. АНЂЕЛКА 1900 1941 41
КОСИЋ И. ДАНЕ 1914 1941 27

 

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај,  да нас контактирају путем e-maila: udruzenje@jadovno.com, телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.


[1] Милан Р. Обрадовић, „Злочини у котару Доњи Лапац од 1941. до 1945.“, Котар Доњи Лапац у НОР-у 1941-1945, Карловац, 1985. стр. 832-841. и Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

[2]Исто стр. 355

[3]http://www.novossti.com/2011/07/ratovanje-na-pravoj-strani-s-izrazitim-antifasistickim-karakterom/ Приступљено 04.02.2014..

[4http://pravoslavlje.spc.rs/broj/978/tekst/bosanska-krajina-u-drugom-svetskom-ratu/print/lat Приступљено 23.01.2014.

[5]Исто

[6]Котар Доњи Лапац у НОР-у 1941-1945, Карловац, 1985. Стр 835

[7http://pravoslavlje.spc.rs/broj/978/tekst/bosanska-krajina-u-drugom-svetskom-ratu/print/lat Приступљено 23.01.2014.

[8]http://globus.jutarnji.hr/hrvatska/otvoreno-pismo-slavka-goldsteina-hebrangu Приступљено 03.02.2014.

[9]http://pravoslavlje.spc.rs/broj/978/tekst/bosanska-krajina-u-drugom-svetskom-ratu/print/lat Приступљено 23.01.2014

[10]Котар Доњи Лапац у НОР-у 1941-1945, Карловац, 1985. Стр 833

 

Пише: Предраг Лозо

 

ИЗВОР: ЈАДОВНО

—————-

2.7.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

3 replies »

  1. Истина о Вама и Злочинцима који то починише – остаје наша Вечна Обавеза. Нема Заборава нити опроштаја, док не признају, не покају се и не замоле за опроштај !!

    Свиђа ми се

  2. Деценијски мук о овим страхотама полако губи снагу пред свјетлом истине. Још има прокомунистичких снага који би да се то ућутка. Слагалица састављена од документованих догађања се попуњава.
    Ако се све то нађе окупљено на високо академском нивоу одговорних историчара остаје још неки корак да се учини: објављивањем у школским уџбеницима и сабирно објављивање у историјским антологијама србског страдања као основа за покретање резолуције о геноциду у 20. вијеку. А након тога промоције широм свијета.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s