ВЕРА

Прослава Видовдана у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву


О Видовдану Епископ Артемије благовести:

„Видовдан и Косово су синоними. Они су у историји српској вододелница и мерило, било да се помену заједно или појединачно. Они деле судбину Срба као и нашу историју на догађаје „пре Косова“ и на догађаје „после Косова“. Овде реч „КОСОВО“ није географија, већ идеологија и идеал. Идеал постављен пред српски народ у целини и пред сваког Србина понаособ на Видовдан још оне давне 1389. године. Тада је Видовдан постао наша „духовна вертикала“, онтолошки најзначајнији датум у српској историји, догађај у коме је кулминирала сва наша историја од доласка на ову балканску ветрометину, с једне стране, и камен темељац на коме се градила сва наша историја од Косовске Битке па све до данас, с друге стране.

Видовдан је постао сочиво које сабира у себи све што је светло, свето и честито било у нашем народу пре Косова, и које из себе шири и расипа светлоносне, светоносне и честито-творне зраке на сав наш народ и на сву нашу историју после Косова.

Видовдан је зенит над нашим главама, али и темељ под нашим ногама.
 Видовдан је заиста Видов дан, када се јасно види и сагледава кроз векове „ко је вера, а ко је невера“. То је вечито СРПСКО ОГЛЕДАЛО. Не дакле само оног првог Видовдана, него српског Свагдана кроз сву нашу историју.

Видовдан је само друго име за целокупни ток наше историје, те је стога дан који непрекидно траје, дан без смираја сунца. Као што је и Косово појам за сваки бој што га бијемо на личном и опште-народном пољу, као и симбол сваког страдања српскога народа на правди Бога. Када сунце зађе том историјском ВИДОВДАНУ, заћи ће сунце и целом српском роду. И више нам се неће родити, јер неће бити Србина да би му се сунце наново родило.

Управо зато што је Видовдан опредељење за „Царство Небеско“ не само Кнеза Лазара, него читавог српског народа до Косова и после Косова.

Видовдан означава српску вечност у трајању. Без Видовдана нема нам „вида“ ни историјског ни духовног“.

Велики српски празник Видовдан свечано је и ове, 2017. године, прослављен у свим катакомбама епархије рашко-призренске у егзилу. Централна прослава Видовдана била је, по традицији, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву. Свечана прослава је започела у уторак, 14/27. јуна, празничним бденијем које је служио Његово Преосвештенство хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум. У поноћ истога дана најревноснији светосавци из свих крајева Србије и расејања, њих око 150 на броју, кренули су у традиционалну Видовданску литију, седму по реду.

Свечана Литија, од споменика кнезу Михајлу у центру Београда до манастира Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, трајала је седам сати (35 км). Учесници Литије су све време или појали духовне песме или једногласно изговарали Исусову молитву. Богољубиве и подвигољубиве учеснике Литије у раним јутарњим часовима дочекало је братство манастира на челу са настојатељем хорепископом Наумом. Поред свог архијерејског благослова, владика Наум је свим учесницима Литије поделио и пригодни поклон – дрвени крстић и икону Светог Саве и Светог Николаја Жичког.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Света Архијерејска Литургија на сам празник Видовдана почела је у 9.00 часова. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије уз саслужење хорепископа Николаја, хорепископа Максима, хорепископа Наума и 11 свештенослужитеља епархије. За певницом су појале сестре из манастира Светог Николаја у Лозници код Чачка. Литургији је присуствовало бројно монаштво епархије и око 700 верника из свих крајева Србије и расејања. Многи од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.

Окупљеним светосавцима се веома надахнутом беседом обратио хорепископ Максим:

„Празник Видовдан је својеврсна српска голгота и српско васкрсење. Празник Видовдан, дан на који је свети кнез Лазар, као глава српског народа, усмерио и исправио нашу отаџбину ка небесима, представља дан наше голготе, јер је тог дана свети кнез Лазар са својом војском, са тадашњом српском младошћу, српским витезовима, пострадао на бојном пољу, положио свој живот за своју веру, за свој православни народ. Али, управо та њихова јуначка, витешка и мученичка кончина која је праћена тим свесним опредељењем за Царство Небеско представља и својеврсно духовно васкрсење српског народа. У свој нашој историји после Косовског боја ми видимо да је то тако.

После Косовског боја Срби су запали у страшно турско ропство. Али, по речима светог Јустина Ћелијског, Српска Православна Црква, која је права мученица, утврдила је свој православни народ и нашу православну државност, и сачувала је и провела кроз то страшно турско ропство. А у чему је то Српска Православна Црква сачувала српски народ, српску нацију, српску државност? Управо у том духовном сасуду који се зове Косовски завет. Он се састоји управо у том опредељењу Светог кнеза Лазара за Царство Небеско. Свети кнез Лазар је на тај начин духовни кнез, духовна глава српског народа, и он се у име свог народа тада определио за Царство Небеско не за царство земаљско. Али, он се тада определио и у име свих оних који буду следили такав његов свети Косовски завет, свих оних који буду следили и држали његову Веру Православну, ону Веру за коју је он положио живот и његови косовски витезови. И зато је Видовдан толико значајан за нас православне Србе…

…Тако да је Видовдан уједно и празник једне од највећих духовних сеоба нашег народа. Пуно пута се кроз историју српски народ селио и бежао од немила до недрага, а Видовдан је сведочанство једне духовне сеобе када је српска војска на Косовском пољу вођена светим кнезом мучеником, са бојног поља, са земље прешла сва у Царство Небеско у небеску Србију. Зато је Косовски бој заправо победа и тријумф те небеске Србије. Зато је Видовдан највећа радост у небеској Србији али и у земаљској Србији“, – нагласио је владика Максим.

Након Свете Литургије одржан је парастос српским војсковођама и војницима који су животе положили на бојном пољу за Крст часни и слободу златну. Видовданско саборовање послужило је и као прилика да се добротворима манастира уруче захвалнице. Захвалнице су додељене: постхумно – Наташи Стеванчевић (кћи ктитора манастира у Барајеву Мирослава и Мире Стеванчевић) из Сиднеја и Драгану и Славици Журкић, такође из Сиднеја (зет и друга ћерка ктитора). Захвалнице су уручене због велике помоћи именованих у изградњи манастира. Уследило је пригодно послужење у манастирској порти за све присутне.

Око 12.00 часова започела је традиционална Видовданска академија. Програм Академије био је веома богат и садржајно разнолик. На Академији је уводну реч дао Епископ Артемије (транскрипт можете прочитати овде). На Академији су говорили: протосинђел Варсануфије (транскрипт можете прочитати овде), настојатељ манастира Светог Јована Крститеља у Љуљацима, и Саша Касаловић из Зубча код Косовске Митровице. Учесници програма били су и: монахиње ЕРП у егзилу, гуслар Богдан Мијушковић из Шапца, рецитатори: Драженка Гојић из Републике Српске и Никола Костић из Владичиног Хана. Својим предивним песмама са косовском тематиком посебну видовданско-узвишену ноту академији дао је женски хор „Преподобни Јустин Ћелијски“. У знак захвалности за подарене предивне духовне песме верном народу у светојустиновској обитељи, члан управе манастира Преподобног Јустина, протосинђел Иринеј (Ристић), поделио је, по завршетку академије, члановима хора пригодне поклоне. У току Академије Драгани Вуловић из Рипња уручени су икона Пресвете Богородице и комплет књига Светог Владике Николаја. Драгана је овај скромни поклон примила као признање за седморо рођене деце. Поклон је уручио председник месног одбора СНО Срби на окуп Слађан Арсић.

Након академије уследило је заједничко фотографисање са светосавским владикама. Видовданско саборовање окончано је трпезом љубави. Нахрањен духовном и телесном храном, светосавски народ је из манастира Преподобног Јустина кренуо својим домовима благодарећи Богу и Светом Кнезу Лазару на предивном благодатном Видовданском саборовању на коме је „све свето и честито било и миломе Богу приступачно“.

На крају рецимо и то да је Свети Кнез Лазар, поред духовног присуства, ове године у Барајеву био присутан и својим светим и прослављеним нетрулежним телом, честицом својих светих моштију. Честицу Светих моштију верни народ је са великом љубављу целивао просећи помоћ и благослов Светог Кнеза, предивног мученика Господњег, који је животом својим и својом мученичком смрћу прославио Тројединог Бога, Оца и Сина и Светога Духа, коме и од нас нека је свака слава, част и поклоњење сада и увек и кроза све векове.

Инфо служба

__________

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.

 

 

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s