Комнен Коља Сератлић

Комнен Коља Сератлић: ОРГАНИЗАЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА (2)


Кoмнен Коља Сератлић*
Траг у времену из црног шешира

Први део фељтона: Комнен Коља Сератлић: ОРГАНИЗАЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА (1)

Може се приговорити да је о Организацији уједињених нација (ОУН) све написано, да су велика светска и домаћа научна пера све промислили, осмислили и домислили. Дакле, шта има ново да се каже?

Не ради се о неком открићу, ради се о једном другом погледу на настанак, посебно на лоше стање у коме се данaс налази ОУН. Такође, чак иако није приступ нов, данас нико или мало ко чита те, неоспорно велике анализе, томове књига, резултате са стотине и стотине заседања (редовних и ванредних) Генералне скупштине (ГС), органа ОУН, посебно Савета безбедности (СБ). У једну реч, наслов би могао бити „Још мало о ОУН“, или „Трансформација ОУН у савременим политичким односима“, или „Да ли ће ОУН доживети судбину Свете Алијансе и Друштва народа“, итд.

***

У Средњем веку милитаризам је био један од општих појава решавања међународних односа. Међутим, управо у том Средњем веку настали су први планови за осигурање светског мира. Први покушај је био 1306. године када се Пјер Дибоа залагао за стварање концила кнезова  и сталног суда који би правилно решавали политичке проблеме. Познат је и покушај чешког краља Подјебратског, који је инсистирао на стварању конзисторија држава који би имао улогу арбитражног суда у решавању политичких сукоба.

Нажалост, сви средњевековни покушаји праведног решавања светских политичких проблема имају једну заједничк карактеристиоку: нису могли практично превладати огромну расцепканост феудалних кнежевина и њихових интереса.

Појава утопијског социјализма, још у раним периодима генезе капитализма, одразила је стремљења напредних људи и раса, усмерена против експлоатације и ратова. Но, да будемо ипак критични, утопијски социјализам имао је пре класне претензије него изразито политичке.

Настанком капитализма, идеја о једној светској организацији универзалне важности задобиће многе конкретније облике. Може се, такође, рећи да је и политика тог новог друштвено -политичког уређења задобила конкретније облике, а то значи да су разилажења у међудржавним однсима могла пре доћи до учесника у тим односима. Како год је капитализам доносио стварање нових нација и националне свести, тако је све више долазило до сукоба, односно разилажења на економском и политичком плану новостворених држава. За превласт на тржишту није се само борило средствима веште трговине, него и оружјем. Конкуренција (Laisser faire  – laisser passe) је отварала поље рата свих против свих (belum omnia contar omnes).

Међутим, у буржоаском друштву се од почетка јавља реаговање познатих (великих) људи.  Крај 17. и почетак 18. века доноси рађање једне нове философије, једног новог философско-политичког погледа на свет. Тај период је посебно значајан због настанка теорије природног права, теорије која у себи садржи темељне антрополошко-политичке принципе, које су истакли антички мислиоци. Иако на различите политичке начине, Спиноза, Лок, Русо и др. говорили су о тако уређеним заједницама које би осигурале мир и спокојство грађана.  Русо је имао велику жељу да створи једну врсту међународне конфедерације која би чувала вечити мир и грађанске слободе. Његове идеје имале су велики утицај на неке касније теоретичаре (и не само теоретичаре), као што су Кант, Фихте, Хегел.

Идеје космополитизма и политичке толеранције на светском плану, заступао је политичар и математичар Лајбниц. А, Кант је, задивљен Француском револуцијом и грађанским слободама, у земљи која је још имала потпуну феудалну и апсолутистичку структуру, земљи која је била расцјепкана, проповедао идеје космополитизма и светског мира. Његов политички хуманизам изражен је у делу „Ка вечном миру“ у коме се залаже за умно уређење светског поретка и гаранцију слободе.

Француска револуција не само да је преломна тачка у историји човечанства, она је значајна и по томе што су догађаји који су следили водили до стварања и реализације прве светске организације која ће да чува заједнички циљ. Након слома Наполеона по први пут у историји створена је 1815. године једна заједничка међународна организација са циљем да свет чува од евентуалних ратова и Наполеона. Организација је добила и један узвишен назив – Света алијанса. Међутим, убрзо је показала сву своју реакционарност, и од стварног чувара мира претворила се у жандарма Европе, у крви гушeћи све прогресивне покрете. Света алијанса  била је створена, пре свега, да очува постојеће стање доминантних класа и владара. Ова констатација је изузетно важна, јер неће бити превладана ни у каснијим  организацијама заснованим са истим циљевима (владавина великих сила). Иако је Света алијанса требало да сачува апсолутистички свет Европе од револуција, прогресивне буржоазије, она у томе није успела. Капитализам се генерално наметнуо својим окрутним  законима тржишта и конкуренције.

Прелаз између 19. и 20. века је у знаку монополистичког и империјалистичког ширења капитала који доводи до империјалистичких ратова и поделe света на оружане савезе. Такво стање је неминовно довело до Првог светског рата. Тај рат је погазио све мирољубиве снаге света и био нормалан крај жестоких економских и политичких сукоба великих сила.

У току рата савезничке вође храбриле су народе да издрже и као награду обећавали су да ће се након рата основати једна организација која ће гарантовати мир. Разна национална удружења, социјалистичке партије, познати хуманисти тога времена, захтевали су оснивање једне такве међународне организације. Било је и оних који су ту идеју сматрали утопистичком, односно били су против њеног оснивања, као што су Клеменсо, Лојд Ђорђ и др. На другој страни један број политичара, као Вудро Вислсон, су се свесрдно заложили и основали Друштво народа, организацију која ће чувати мир.

Може се рећи да је Вилсон ударио темеље Друштву народа. У својој последњој од четрнаест тачака каже: „Основаће се са нарочитим обавезама једно опште удружење народа које ће признати и малим и великим државама узајамну гаранцију за политичку независност  и територијални интегритет“.

Палата народа у Женеви, Швајцарска, саграђена између 1929. и 1938, представљала је седиште Друштва народа. Данас, служи као европско седиште Уједињених нација.

Потребно је одмах констатовати, што ће се показати у раду Друштва народа, да су велике силе играле главну улогу у њеном оснивању, створивши је да им осигура монопол владања у свету и да буде жандарм новог поретка. На такве ставове посебно је утицала појава СССР-а.

Амерички председник Вилсон је био и творац Пакта Друштва народа. Међутим, Америка није постала чланица јер су опозиција и амерички Конгрес били против, тако да та организација  није постала светска већ европска.

Осим  Америке, у Друштву народа нису биле Немачка (постаће 1926. године, да би након доласка Хитлера на власт иступила) и СССР. Јапан, такође, излази из Друштва народа, јер није прихватио правила понашања, као и Италија чим су се према њој покушале применити одређене санкције.

О Друштву народа би се могао, такође, написати фељтон, међутим још би само требало рећи да Друштво народа није имало демократски карактер: у структуралном погледу организација је била изграђена у духу једне класичне концепције, тј. по методу међународних конференција; начин гласања у Савету и Скупштини није имао демократски карактер; стварни политички догађаји тога времена ишли су мимо Друштва народа; земље, посебно велике силе, склапале су разне политичке и економске аранжмане мимо Друштва народа, а који су били у компетенцији те организације.

Све ове противуречности као и низ других, посебно појава фашизма који је, осим тежње за новом поделом света, покушао да влада светом, довеле су и поред напредних стремљења огромне већине човечанства, до Другог светског рата.

С обзиром на то да се међународни проблеми могу решавати само на мултилатералној и то перманентно мултилатералној основи, може се рећи да Друштво народа, иако је имало тужан крај, не представља негацију идеје о стварању међународне организације.

(наставиће се)

_______________________

* Комнен Коља Сератлић је дугогодишњи дипломата, члан УНС-а

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s