АКТУЕЛНО

Министарка: О подстицају рађања, сиромаштву, смањењу броја и исељавању становништва (видео)


Министарка без портфеља задужена за популациону политику Славица Ђукић Дејановић каже да Србија има изузетну стратегију за подстицање рађања још од 2008. године, али да је проблематична примена у пракси – да људи мало знају своја права и не користе могућност скраћеног радног времена. Али, за то, наводи, треба дати и бенефите послодавцима.

У последњих десет година број становника у Републици Србији смањен је за око 350.000 људи и то само на основу природног прираштаја. То су подаци Републичког завода за статистику за период од 2006. до 2016. године и то практично значи да је у Србији сваке године нестајала по једна општина величине Пријепоља, Бечеја или Савског венца.

Ипак, треба рећи и да се у првом кварталу ове године родило се више беба у односу на прва четири месеца прошле године.

Држава је до сада покушала да поправи ову статистику применом различитих мера, које нису до сада дале озбиљне или жељене резултате. Прошле године Србија је имала најмање новорођенчади од када се прати њихов број, а то је од 50-их година прошлог века.

Министарка Ђукић Дејановић каже да су последице тога – да смо стари и да је просек живота у Србији био до скоро 42,7, а сада је 42,9 и то говори о репродуктивном потенцијалу наше земље.

Она наводи да се у неким местима, на пример, у Црној Трави, дешавало да се за годину дана не роди ниједна беба. Наводи да се ради последњих десет месеци на пронаталитетним мерама, а да је важна улога и локалне заједнице, оснаживање породица и разговор са њима.

Прошла година је била најгора, од када се прати рађање беба, наводи. Ипак, како каже, охрабрује податак да је рођено 1480 беба више у овом периоду него прошле године.

Истакла је да јесте проблем наталитет, да јесмо старији као народ, али је додала да, с друге стране, живимо дуже.

На одлуку да се планира дете утиче сиромаштво, али оно није једини, ни најбитнији фактор, каже министарка додајући и да поједине скандинавске земље, са много бољим животним стандардом, имају сличне проблеме.

Ипак, веома важан фактор је финансијска ситуација. На констатацију да поједини делови земље остају празни, да се људи исељавају, каже: Не можете неком човеку забранити да се пресели из неког малог места, да нађе посао и школује дете, али може да се уради нешто на томе да има те услове и код своје куће.

Стратегија за подстицање рађања изузетна

Министарка Ђукић Дејановић наводи да Србија има изузетну стратегију за подстицање рађања још од 2008. године, али да је проблематична примена у пракси.

Људи који су запослени тешко се одлучују на друго дете, одлажу планирање првог детета, навела је.

Како додаје министарка, све касније се стварају брачне и ванбрачне заједнице које јесу предуслов за планирање породица, па према статистици, жене у њих улазе у 28, 29. години, а мушкарци у 32.

„Истраживање обављено међу 126.000 запослених нам је показало да је законска норматива коректна, али да је послодавци и радници не знају“, каже.

Министарка наводи да се не користе довољно законом омогућени некласични облици радног времена. „Имате могућност да не буде фиксно радно време, могу да бирају радно време, раде од куће, скраћено радно време – „парт тиме“… Те разне облике некласичног радног времена не користимо довољно, а то би родитељима дало могућност да усклади родитељску обавезу са радном“, додала је.

Послодавци се не интересује за ову тему, али и држава мора да буде интервентна, наводи. Ђукић Дејановић каже да су, у разговору с послодавцима, схватили да они од државе очекују неке бенефите, везане за порез, уколико пружају такве могућности родитељима.

Каже да жели да се норматива у тим оквирима регулише и да се разговара с послодавцима, што ће бити циљ њеног рада.

Опште је познато да у Србији труднице остају без посла ако раде „на одређено време“, чим послодавац сазна да су у другом стању. Једноставно им не продужи уговор и тиме не крши закон.

„Закон о забрани дискриминације је индиректно је прекршен, нема дискусије да се у реалности то не догађа, мораћемо да изнађемо начин да ситимулишемо послодавце који нису такви“, каже на то министарка, додајући да кажњавање неће дати неке резултате. Подразумева се, каже, да инспекције рада и неки други, надлежни органи раде свој посао.

Нежељене трудноће: Образовање затајило у школи и породици

На свака четири зачећа у Србији, три су абортуса. Од своје борбе против ове сурове статистике, министарка каже да не одустаје.

„Не одустајем, не само ја, него струка“, додаје. Истиче да смо у самом врху у Европи по броју прекида трудноћа код малолетница, и да то говори о образовању највише.

Образовање у школама и у породицама је ту затајило, каже министарка, наводећи да је често у породици „срамота о томе причати“.

Ове године од 5. разреда ће дечаци и девојчице имати сексуално образовање у оквиру физичког васпитања. „Мораћемо да кренемо раније да разговарамо о тим темама…“

Ако родитељи немају праве речи, добро је да узму „водиче“, да се поставетују у Дому здравља о свему томе, рекла је.

Последице нежељених трудноћа су нешто што у основној школи деца треба да знају, рекла је она.

Данска као пример

Као пример добре демографске политике, министарка је навела кампању у Данској „Учините то за Данску“, волите се за Данску.

Данци су то јако озбиљно схватили, они су дошли до сваког човека, у породици, у фирми, причало се о томе да Данској недостају бебе, да их то што их нема довољно доводи у катастрофу, вођена је огромна медијска кампања данске државе, навела је Ђукић Дејановић.

„Стопа природног прираштаја је -5,1 а била је -5,3… Али не зато што се рађа више беба, и даље се рађа 9,3 беба на 1000 становника, него зато што је смањена смртност“, каже.

Министарка каже да су са САНУ имали изванредан скуп о бољој демографској будућности. „Стручњаци различитих профила су давали сугестије, а ми у Влади, који се овим послом бавимо, сами смо себи обезбедили едукацију од тих стручњака, да бисмо правилно разумели које законе треба да донесемо зарад боље наталитетне будућности“.

Без економског развоја и већег упошљавања не можемо говорити да ће ови параметри бити бољи, ја се надам да ће то једно за другим ићи, навела.

Министарка је истакла као проблем и то што нам одлазе најамбициознији људи из земље.

Треба нешто да урадимо, не само да кукамо што нам се то догађа, него да правимо мостове са њима, са институцијама у којима они раде, то је у плану и морамо да видимо са управом за дијаспору да радимо на томе, јер се до сада веома мало радило, закључила је Ђукић Дејановић у Новом дану.

ИЗВОР: n1info

***

ПОВЕЗАНО:

*РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: Проф. др Мирјана Анђелковић Лукић – Специјални, ХЕМИЈСКИ и РАДИОЛОШКИ рат НАТО алијансе над Србима 1999. уништавањем здравља народа и природе хиљадама година унапред!

—————-

6.7.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Тешко је да ова министарка уради нешто за спас народа,када је како се провлачило кроз медије некада учествовала у чувеним аферама крађи беба 70-тих и 80-тих година прошлога века. Са оваквом владом и министрима,неће Србији сванути скоро лепо јутро и нада за боље дане,јер је питање колико ће још Србијом владати комунистичка деца,подржана од запада,која ће Србију свести и предати је глобалистима по жељеном рецепту.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s