Језик

РАЗОЧАРАЊЕ МЕЂУ УЧЕНИЦИМА У НОВОМ ПАЗАРУ: Ко је полагао на босанском лакше се уписује у гимназију


Новопазарска гимназија

МАЛА матура ове године први пут је полагана и на босанском језику, па су ученици у Рашкој тачне одговоре и „заокруживали“ и „заокругливали“, а у среду и данас су се први пут уписивали у средње школе на босанском језику. Распоред одељења разбеснео је многе мале матуранте и њихове родитеље у Новом Пазару, јер је последњи на листи за упис на општи смер гимназије на српском језику имао 97,75, а на босанском 78,78 бодова.

Разлика на овом смеру је, дакле, готово 19 бодова, а више од десет бодова разлике је и на осталим смеровима. Родитељи ученика који су желели да уче на српском незадовољни су и сматрају да су им деца оштећена.

– На општем, најатрактивнијем смеру отворена су два одељења на босанском, а само једно на српском и дошли смо у ситуацију да на босанском упише неко ко има скоро 20 бодова мање од последњег у одељењу на српском – каже родитељ једног малог матуранта из Новог Пазара. – Наравно, неки од одличних ђака, бошњачке деце, уписали су такође одељења на српском језику, јер желе да студирају у Београду, тако да за српску децу ове године уписна трка није била фер. Зар их држава тера да се уписују на босанском, да би ишли у жељену школу?

Незадовољни су и ученици Срби који су желели да се школују за медицинске сестре. Кажу, од шест одељења Медицинске школе у Новом Пазару, три су на босанском, а три на српском, али већи проблем је што одељења за медицинску сестру, педијатријску сестру и гинеколошку сестру постоје само на босанском. Деца која хоће да уче на српском не могу да се школују за медицинску сестру, већ за зубног техничара, фармацеутског техничара и физиотерапеутског техничара.

И није Нови Пазар једино изненађење овог уписног рока. За навелико најављивана ИТ одељења у гимназијама широм Србије, интересовање је било испод сваког очекивања, а и велики број ученика није успео да положи пријемни. Планиран је упис 300 ученика у 13 гимназија, пријемни је полагало 556, а успело да положи 280. Распоређено је свега 174, али ни толико неће моћи да се школује у овим одељењима, јер у многима нема довољног броја за формирање одељења. Свако одељење требало би да има 20 ученика, а на пример, у Осмој београдској гимназији пријављен је само један ђак, у Земунској гимназији троје, у Гимназији „Свети Сава“ петоро, двоје у Ужицу, троје у Сомбору… Ту одељења неће ни бити формирана, а деца ће бити преусмерена на друга одељења.

ФАРМАЦЕУТИ НЕЋЕ КАО „ЕНГЛЕЗИ“

ДВОЈЕЗИЧНО образовање у стручној школи ове године је први пут омогућено и то у Фармацеутско-физиотерапеутској школи, за фармацеутског техничара. Настава је осмишљена двојезично, на српском и енглеском језику. И док је за двојезична одељења гимназије потребно понегде и више од 100 бодова, овде није било довољно интересовања, па је уписано само 13 уместо 30 ученика, а последњи је имао 67,93 бода. За исти смер на српском требало је најмање 93,93 бода.

ИЗВОР: НОВОСТИ

***

ФБР КОМЕНТАР:

Пар речи о дискриминацији србског језика и писма у држави Србији.

фото: Magazin Plus

Члан Устава Србије о коришћењу језика и писма:

Нови Пазар је општина у држави Србији и тако сви органи и институције морају поштовати највиши правни акт државе Србије:

НАДАМО СЕ ДА ЋЕ ДРЖАВНИ ОРГАНИ РЕАГОВАТИ НА ОВО ФЛАГРАНТНО КРШЕЊЕ УСТАВА И ДИСКРИМИНАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА У НОВОМ ПАЗАРУ!

О постојању „босанског језика“

Пре неколико година др Александар Милановић, са Катедре за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду, изјавио је да је опасно то што је српска средњовековна баштина приписана босанској историји (међу документима који се помињу је и Повеља Кулина бана, босанчица није засебно писмо, већ само варијанта српске ћирилице…).

„Постоји много грешака, политичке тенденциозности и дилетантизма. Тако је и Јован Крститељ преведен у Повељи Кулина бана као Иван. Неке ствари су преписиване из туђих уџбеника и то лоше.
Ипак, најзначајнија и највећа грешка у свему овоме је што је држава Србија пристала на подвалу која се зове босански језик. Лингвистички, тај језик не постоји, али ако морамо да будемо политички коректни и ако политика побеђује науку, језик би морао да се зове по народу, а не по држави – бошњачки, а не босански. О томе је свој суд дао и Одбор за стандардизацију српског језика, који је најмеродавнији за ова питања.
Реч је о идеји да се наметне босански као назив, да би се подразумевало да је то језик Босне и да би њиме требало да говори сва три народа у БиХ, што нема додира са реалношћу. Јасно је зашто званична Босна форсира такву идеју, али не могу да разумем да је Србија пристала на такву подвалу.“

Да научно гледано „босански језик“ не постоји слаже се и шеф Катедре за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду, проф. др Вељко Брборић. Он, међутим, увођење овог језика у просветни систем Србије сматра непотребним и погрешним потезом државних власти. 
„Република Србија је дозволила да Муслимани у Србији свој језик назову босанским и тиме направила озбиљан пропуст. Последице могу бити несагледиве…“

2013 – СРБски ФБРепортер
————

6.7.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s