АКТУЕЛНО

ЗАБРАЊЕНИ ЕКОНОМИСТА: Драган Радовић – 22 корака до изласка из кризе без смањења плата и пензија


фото колаж: Инфо журнал.нет

Идеје економисте Драгана Радовића о изласку Србије из кризе у 23 корака неће прочитати у званичним медијима. Његове идеје би препородиле српску економију без смањења плата и пензија.

Економиста Драган Радовић сматра да би Србија сузбијањем сиве економије на првом месту значајно повећала буџетски приходе. Можда и најважније, смањили би се утајени приходи привредника и велике количине готовог новца који је у оптицају.

Смањењем готовог новца аутоматски се смањује потреба за корупцијом – када нема новца из сиве зоне привредници немају разлога за корупмпирање разних инспекцијиских органа, сматра Радовић.

– Пуне три године покушавам да објасним против које сиве економије се треба борити у Србији. То није она на картонских уличним тезгама, већ ова, перфидно сакривена која се обавља под плаштом легално основаних фирми. То је сива економија у којој утаје односе преко три милијарде евра буџетских прихода. Због тих утаја прети колапс ПИО фонду, здравствене услуге су на последњем месту у Европи, просветни и здравствени радници су омаловажени и понижени вредновањем њиховог рада. Нису у бољем положају ни припадници војске и полиције. Сви су незадовољни. Оправдано”, рекао је Радовић у тексту који је првобитно објављен на сајту Маркоекономија.орг.

Он још тврди да “новца за буџет има на сваком кораку, само га је потребно наплатити”.

Додаје да је сива економија највећи ресурс Србије за излазак из кризе, а да је “Пореска управа највећи кривац за катастрофално стање у буџету”.

– У Србији се утаји преко три милијарде евра буџетских прихода годишње, ПДВ милијарду евра, пореза и доприноса на зараде милијарду и по евра. Тренутно у Србији има преко 700 хиљада радника на црно, без пријаве. Преко десет милијарди евра износи нерегистровани промет роба и услуга, објашњава Радовић.

Он још додаје да је “сервирана велика заблуда да сива економија постоји због најсиромашнијих слојева становништва који се боре за голи опстанак на улицним картонским тезгама”.

– Највећа сива економија у Србији обавља се под пластом легалне фирме, каже Радовић

Да би се стање поправило, буџет напунио, потребно је да се држава избори против утаја пореза у следећим браншама:

1. Аутобуски превоз путника

Преко 80 милиона евра су процењене утаје разних пореза и доприноса у аутобуском превозу путника. Највеће утаје су у нерегистровању промета и раду непријављених радника. Тако имамо фирме које имају вишеструко више аутобуса од броја возача, фирме које са више стотина возача праве промет од неколико десетина милиона динара и обрнуто, фирме са малим бројем радника које праве промет од висе стотина милиона динара.

2. Туризам

Агенције своје аранжмане продају у готовини, динарима и чврстој валути, без евидентирања промета. Тако имамо фирму из Београда која има шест аутобуса, само једним аутобусом за две недеље одвезе туристе у иностранство за 100 хиљада евра, а годишњи приход приказе мање од 100 хиљада евра. Ова агенција не прикаже цак и неколико милиона евра промета. Већина агенција које имају своје аутобусе имају исти систем рада, нико и никада их није контролисао. Сав кеш који добијају користе за плаћање иностраних аранжмана на руке, такође и домаће аранжмане плаћају на руке – значи дотичемо и наше хотелијере који у туристичким местима већином раде за готовину и без регистровања промета.

Све додатне услуге које агенције врше туристима у иностранству су потпуно нерегистроване.

Велики туристички центри су мека за прање новца и сиву економију.

Пре пар дана (2013. године прим аут) објављен податак да је каса у Врњачкој Бањи празна јер град од гостију није наплатио ни динара таксе – све су задржали грађани који издају собе и апартмане гостима а не пријављују промет. Преко лета у тој бањи дневно има и по 20 хиљада гостију.

Златибор, Соко Бања, као и многи туристички центри су водећи у утајама новца по више основа: нерегистровање промета гостију, неплаћање градске таксе, угоститељске и многе друге услуге се врсе без издавања рацуна.

3. Разне фирме за обезбеђење објеката које најчешће узимају и чишћење

Невероватно да радници у тим фирмама раде на неке уговоре од два месеца за плате од 16 до 17 хиљада динара, без пријаве за стаж, као нека обука – после добијају отказ. Тај новац иде на руке, без евидентирања. Кажу да има фирми које имају и по 500 радника под таквим уговорима, а неке најјаче и до две хиљаде радника. Нема пуно таквих фирми, врло лако би се идентификовале. Фирме за чишћење учествују на тендерима где нуде радника по цени од 25.000 месечно – такве фирме не пријављују раднике уопште, исплате првих месец, два, пар месеци не исплате плату и онда отпуштају раднике. Врло једноставно се провери свака фирма из ове бранше – провером склопљених уговора са наручиоцима посла.

4. Угоститељски објекти

Већ је познато колико не добијате рачуне у разним ресторанима, кафићима, пивницама, пицеријама. Или се добије рачун који у ствари уопште није рачун, на коме ситним словима пише: “молимо сачекајте рачун”. То су форе које су убацили програмери, врло лако се спречи утаја избацивањем такве опције из софтвера. Већ сам наводио примере да боље сендвичаре на ћошку, као и ресторани, дневно утаје од 100 па и висе стотина евра што на годишњем нивоу даје од 30 до 100 хиљада евра утаје ПДВ-а. Примери великих сала које се издају за свадбе, често буде 200 до 500 гостију, мени кошта од 20 до 40 евра по особи, цех буде од 4 хиљаде евра до 10 или цак и 20 хиљада евра промета, а утајени ПДВ иде од 1 до 3 или 4 хиљаде евра само за један дан у том објекту. Велике сале су најчешће сваки викенд заузете. Где су још непријављени конобари, храна која кетерингом стиже из Рашке или Новог Пазара, фотографи са више хиљада фотографија по папреној цени, музичари који су обично чисти дивљаци?

5. Продаја хране

Обзиром да се у Србији највише новца троши за храну логично је да су утаје и највеће у продаји хране. Враћамо се поново на сендвичаре, пекаре, као и све друге који продају храну – ретко када ћете добити рачун. Такође и пиљаре, где је већина робе продата на црно. Врло занимљиво да се у тим радњама роба набавља званично, прода на црно, у књигама се тренутно види несклад, али да има ко то да погледа.

О пијацама да и не говоримо, сва роба се набавља на кванташким пијацама од препродаваца, нико нема користи. Што је најгоре, убијају са ценама оне продавнице које су у близини и хтеле би да раде легално. Кванташи су легло препродаваца.

ПЕКАРЕ су посебна тема у оквиру продаје хране. Најсмесније је када пекари кажу да раде са губитком, а од килограма брашна најчешће наплате и до 500 динара од направљених погачица и осталих производа. Многе пекаре до прошле године нису биле у систему ПДВ-а, а промет од 4 милиона су остваривале месечно. Код пекара је све на црно, од набавке сировина па све до продаје. Најчешће су и радници без пријаве.

6. Бувљаци

Најчувенији је Панчевачки бувљак, где се продаје нова роба. Директор Пореске управе је почетком године обишао ту пијацу, констатовао да је “то страшно” и ништа није урадио по том питању. У преводу је подржао такву продају. Слично је и на Новом Београду, ОТЦ је легло сиве продаје где су највећу корист имали рекеташи тржишни инспектори.

7. Текстил – производња и продаја

На бувљаке се ослања највише продаја текстила. О кинеским текстилима, који доминирају сивом продајом, да не причамо. Ту су и разни домаћи произвођачи: Пазарци са тексасом, Ариљци са својим вешом, разни други прозвођачи рубља, постељина (ове робе на пијацама има у изобиљу, све на црно).

8. Царина као извор робе на црно

Милан Кнежевић, из Асоцијације малих и средњих предузећа, је на конференцији за новинаре рекао да вредност робе која уђе из иностранства на царину, изађе 4 милијарди евра мање вредности. Царина прокријумчари толико, податак који је изјавио пред директором Пореске управе Србије. О царини и њиховим системима се може причати до миле воље. Стручњаци из Пореске полиције су мишљења да треба упоредити све папире увозних роба који стижу у луке Пулу и Копар са папирима који се предају нашој царини (све увезене робе, највише из Кине)

9. Откупљивачи секундарних сировина, воћа и поврћа

Откуп секундарних сировина са пумпањем количина и цена служи за велика прања (откуп свих врста воћа: малина, купина, јагода, вишања, шипурака). Посебна прича су откупљивачи млека. Мање млекаре у унутрашњости које имају своју производњу качкаваља, меког сира, производе пласирају ресторанима или мањим пиљарама без регистровања промета.

10. Спорт

О великим прањима приликом продаје спортиста и не треба причати, све је већ познато. Спортски савези су генератори сиве економије, а клубови извршиоци. У клубовима је само кеш у оптицају: чланарина, плаћање закупа по разним салама, ангажовање тренера, стипендије играча и играчица. Сва плаћања када су такмичења: судије, делегати и друга званична лица, иду кеш на руке. Савези не дозвољавају почетак утакмице ако нису измирене судије, признаница је доказ.

11. Грађевинарство

Легло рада на црно, без пријаве радника. Још веће прање новца стеченог из свих претходних тачака. Врло лако се све открије. Најчешће се врши продаја станова и пословног простора плаћањем кешом, увек се приказује нижа цена од тржишне. Приликом вршења преноса, Пореска управа Србије, део за пренос апсолутних права, разрезује порез на пренос – једина корумпирана служба у Пореској управи (Пореска управа је, одговорно тврдим најнекорумпиранија служба у држави). На преносу службеници имају исту фору у свим градовима по Србији. У неком граду су поштени службеници: разрежу 50 до 100% већу основицу, онда оштећени увек нађе везу, части 100 до 200 евра, добије решење које је опет 30% јаче од реалног – држава више добила, порезник задовољан, купац мање платио .

12. Производња и продаја столарије

Производња ПВЦ столарије, дрвета, алуминијума, најчешће се ради у кућним радионицама. Веће фирме које се баве производњом столарије снабдевају тачку 11, све кеш и на руке.

13. Намештај од плочастих материјала

На тачку 11. се ослања и производња кухињског и собног намештаја по мери од плочастих материјала. Највећа је производња у
гаражама, подрумима, малим радионицама, а ретко ко купује у наменским продавницама са издатим рачуном.

14. Саобраћај, транспорт робе – домаћи и инострани

Мањи камиони и комби превоз скоро увек се обавља без регистровања промета. Разне су процене колико има транспортних возила, чак и преко 100 хиљада. Најчешће су возачи без пријаве на рад. Пријављеним радницима се скоро увек обрачунавају плате по минималној основици. Најизраженији пример је међународни транспорт где већина возача има зараду од 21 хиљаду динара. Званичне плате су од 500 до 1500 евра, односно, 10 до 15 % од уговорене туре коју возе. Власници им обрачунавају фиктивне дневнице за службени пут у иностранство, радник преда један обрачун са трошковима, власник прави други (фалсификат) са надуваним дневницама, изврши се уплата на текући рачун радника, власник већ има овлашћење и подигне новац. Тако се деси да на име радника буде и по 20 до 30 хиљада евра уплаћених дневница на текући рачун годишње, а да радник уопште и не зна да је преко његовог рачуна вршено велико прање новца. Тако ради већина фирми из ове бранше. ‘Ако би нам то укинули сви би престали да раде’, кажу власници.

15. Закуп стамбеног и пословног простора

Неке процене су да има преко 500 хиљада закуподаваца. Само у Београду има преко 200 хиљада станова који се издају и више десетина хиљада локала. Тренутно је порез на закуп 20% на основицу која је умањена за 25% .

16. Здравство

Већина доктора са разним специјализацијама ради додатно у приватним ординацијама. Разне ситне операције се наплаћују по хиљаду, две евра за сат, два посла, све то иде на руке. Катастрофално је то што је почетком године донет закон да су све ординације паушалци са лимитом од 6 милиона динара. Добићете докторе који имају и до 500 хиљада динара додатних месечних примања уз минимални плаћени порез.

17. Адвокати

Исти закон о паушалцима је донет и за адвокате, лимит до 6 милиона. Ове последње две тачке, посебно адвокати, користиће своје лимите за прање новца својим комитентима уз провизију од 10%.

18. Мењачнице

Мењачнице значајно учествују у прању новца. Све веће количине готовине које се подигну са рачуна фирми на разне начине мењају се за валуту и то супротно Закону о спречавању прања новца. Трансакције преко 15 хиљада евра се не региструју. Јавна је тајна да многи мењачи имају и по неколико стотина хиљада евра нерегистрованог готовог новца који им служи за обављање послова без регистровања промета.

19. Естрада

Треба појачати контроле продаје карата на свим већим концертима у Арени, већим градским халама. Посебно увести сталну проверу познатијих диско и ноћних клубова где наступају домаће “звезде”.

20. Акцизна роба

Нафтни деривати и дуванске прерађевине су већ идентификоване од стране државе као бранша где се утаји преко 300 милиона евра.

21. Просвета

На туризам се ослања и просвета са својим екскурзијама, рекреативним наставама. Наставници и учитељи су посебно плаћени за екскурзије и рекреативне наставе, скоро увек готовински и без обрачунавања пореза по одбитку. Врло је лако проверити све исплате преко провере туристичких агенција које су биле дужне да по уговору наплате целокупан уговорен износ и од тога уплате дневнице.

У просвети је изражена наплата “ђачког динара”. Перфидно се пласира да је то новац намењен обезбеђењу. Само 10 до 20% тог новца иде на обезбеђење, а остатак директори располажу по свом нахођењу без икакавог правдања било коме.

Честе су злоупотребе сала за фискултуру које се издају разним клубовима или групама грађана за рекреацију, или пак издавање терена на дужи рок где ће неко направити балон за издавање.

О продаји ужине или отварању неке пекарице у оквиру школе и да не причамо.

22. Приходи локалних самоуправа

Локалне самоуправе имају много ненаплаћених прихода. Велико је злоупотребљавање јавних површина најчешће од стране угоститељских објеката. У туристичким местима је огроман губитак буџетских прихода од ненаплаћене туристичке таксе.

 

ИЗВОР: Инфо журнал

———————–

6.7.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s