АКТУЕЛНО

Осврт ФБР уредника на скуп „Дан дијаспоре“ и маћехински однос државе према истој…


Корумпираном режиму на власти у Србији, који се зарад голог опстанка и лажног проспекта „евроунијске социјале“, одриче не само свог националног идентитета, већ и свих физичких и духовних националих ресурса наше отаџбине, и чији кадрови се, поред квази-национализма, одликују квази-ексепертизама, квази-дипломама- једном речју, режиму кога најбоље карактерише, до сада историјски незабележен политичко-легални фалсификат и плагијат; Таква добронамерна, истински образована и експертска, национално свесна, дијаспора, не само да не одговора, већ у њој вероватно види „смртног политичког непријатеља“.

Осврт ФБР уредника на скуп „Дан дијаспоре“ и маћехински однос државе према истој…

Пише Миодраг Новаковић

СРБски ФБРепортер, 8 јул 2017

 Незадовољство дијаспоре (манифестовано на управо завршеној трибини „Дан дијаспоре“ у Београду- наш чланак: Дијаспора у Београду: Никад није било горе ) односом матице према србском расејању је потпуно оправдано. Иако формално „члан дијаспоре“, до сада сам се лично суздржавао да се огласим по овим питањима, или активно укључим у рад неког од многобројних удружења дијаспоре. Разлози су били углавном личне природе, али и делимично фрустрација због непостојања „јединственог блока и програма“ дијаспоре.

Ипак, временом сам увидео да „разједињеност“ дијаспоре, није кривица наших људи који живе у расејању широм земљине кугле, већ пре свега маћехински, често и непријатељски, однос државе према њима- који се манифестује недостатком државног спонзорства и адекватног националног програма, и незаинтересованости угледних националних институција у отаџбини да се укључе у тај пројекат- са часним изузетком Српске Православне Цркве. Наравно ту је увек био присутан и оправдани изговор физичке немогућности за тако нешто, због раштрканости дијаспоре широм планете, и последичног регионалног удруживања исте.

Дакле, узимајући у обзир све те факторе, наша дијаспора се ипак организовала најбоље према својим могућностима, и у најбољем националном интересу. Такав одговорни однос дијаспоре, односно њених водећих угледних родољуба, и јесте био логичан и очекиван, ако се зна да је национална свест и брига за интересе отаџбине, често (може се рећи, и готово по правилу) много више изражена код наших националних  лидера из дијаспоре, него код „наших“ режимских квази-националних лидера, који последњих пар деценија, више служе туђим, него властитим, националним интересима.

Ја сам емигрирао у Канаду 1995 године, и прва ствар која ми је пала у очи је било то, да је на северно-америчком простору још увек постојала (споља наметнута) подела на „четничку и комунистичку“ дијаспору. Наравно та подела је била само делимично последица менталитета наших досељеника, који су у овим последњим таласима, на прелому миленијума, углавном спадали у категорију „економских миграната“, за разлику од послератних (од 1945), који су били жртве комунистичког прогона и ветерани отаџбинског рата, који су доласком на ове просторе просто спашавали главе од анти-србског Брозовог режима; Већ је била директна последица мешетарења комунистичке (социјалистичке) државе из које су долазили.

Оно што је мени било очигледно, велики број ових „миленијумских миграната“, је још увек био „инфициран“ комуно-југословенским вирусом, и последично несвестан, или постиђен (под утицајем снажне западне анти-србске пропаганде) свог националног идентитета. На срећу, та ситуација се последњих година, постепено али значајно променила, унутрашња идеолошка подела србске емиграције је скоро нестала, док је национална свест код србске дијаспоре, вероватно јача него икада….

…Истовремено, у отаџбини- којом и данас влада политичка елита, која вуче своје идеолошке (често и породичне) корене из Брозовог комунистичког естаблишмента, и која се дефакто, не само одрекла свог вишемилионског народа у расејању (што се најбоље види у третману повратника из дијаспоре, онемогућавању или ометању гласања у дијаспори, и на многе друге начине),  већ често чини све у својој моћи да спречи или обезвреди национални програм дијаспоре- Србска национална свест и национални идентитет, под политичко-умомоболним евроунијским (евроатлантским) фанатизмом Вучићевог режима, у самој Србији данас постају политички некоректни и неподобни, док западно спонзорисан и оркестриран духовно-културни геноцид над србским народом, улази у последњу фазу.

У таквим околностима,  политичко и свако друго ангажовање, наше национално свесне, и за судбину отаџбине очигледно веома забринуте, србске дијаспоре, постаје императив. Наравно, такав ангажман јесге „двосмерна улица“, и да би се он остварио, мора да постоји спремност и адекватан политички програм (и законска регулатива) од стране србске државе. Нажалост, тако нешто, данас очигледно није случај-

Корумпираном режиму на власти у Србији, који се зарад голог опстанка и лажног проспекта „евроунијске социјале“, одриче не само свог националног идентитета, већ и свих физичких и духовних националих ресурса наше отаџбине, и чији кадрови се, поред квази-национализма, одликују квази-ексепертизама, квази-дипломама- једном речју, режиму кога најбоље карактерише, до сада историјски незабележен политичко-легални фалсификат и плагијат; Таква добронамерна, истински образована и експертска, национално свесна, дијаспора, не само да не одговора, већ у њој вероватно види „смртног политичког непријатеља“.

Другим речима, оваквом Вучићевом плагијаторском режиму никаква „спољна или унутрашња“ памет, или истинска национална свест, не одговора, и он је спреман да је по сваку цену држи изван свог политичког атара.

Наравно да не треба „идеализовати“ дијаспору, која је и сама суочена са својим проблемима, пре свега са текућим проблемом асимилације својих млађих генерација, и последичним губитком националног идентитета. Чињеница је да потомци наших исељеника, постепено али сигурно губе свој национални идентитет, заборављају свој језик и писмо, нажалост и историју- али управо то и јесте главни разлог, да се србска дијаспора што пре активно укључи у економски и национални опоравак отаџбине, и тако створи услове за масовни повратак исељеника (и њихових „асимилованих“ потомака) у земљу.

Такав (бар масовни) повратак, у постојећим условима- када Србија више личи на економску развалину, него на независну и организовану државу, и којом харају западне предаторске корпорације, исламски фундаменталисти а.к.а арабски шеици, хрватски тајкуни и многи други недобронамерни, и која је, дефакто и добровољно, постала евроунијски азилантски отпад, и коју, данас више него икад, национално разграђују анационални и морално-девијантни бриселски конзули, типа А. Брнабићке и А. Вучића- у овом тренутку није реалан.

То је све, по мени, разлог више, да се челни и угледни људи наше дијаспоре (да се одмах оградим- у њих не убрајам себе) организују на глобалном нивоу, и пожељно формирају нови политички покрет, који би се потом активно укључио у политички живот Србије, са циљем уклањања национално-атроцијског и вазалног политичког режима из Београда, и успостављања Владе националног спаса…

… Јер без тога нама Србима (и у отаџбини и у расејању) неће бити спаса. Само онда ћемо моћи да створимо услове за неки нови (по узору на израелски) србски егзодус, и то у правцу наше отаџбине. А кад се наша земља поново попуни народом, и кад на власт дођу национално свесни и истински образовани људи, онда Србија више неће бити отирач за туђинске цокуле, нити слободно ловиште за западне предаторске корпорације.

Да би се нешто тако остварило, потребна је огромна енергија и несебичност, пре свега наших водећих родољуба (и из отаџбине и дијаспоре), и тај пут ће сигурно бити веома трновит. Ипак верујем да је остварљив…

 

М. Новаковић

 

 

 

 

ПОВЕЗАНО:

Дијаспора у Београду: Никад није било горе

Сва отворена питања која оптерећују однос матице према српском расејању остала су иста, а временом су нека додатно продубљена. Овако би могао да се сажме став представника српске дијаспоре који су јуче говорили на Дану дијаспоре, организованом на Универзитету Сингидунум у Београду, већ трећи пут заредом.

4 replies »

  1. Влада националног спаса потребнија сада него икада,јер оне безбожно-идеолошке владе су поставиле темељ пропасти Србије,а ове вазалне спроводе завршну фазу издаје у свим сегментима.Заиста је време да сви Срби света национално свесни свих последица удруже и коначно свргнемо све ове погубне власти ,спасимо народ и Србију.Искорачите,часни,паметни ,способни и поштени Срби,избацимо себичност,кукавичлук,маловерје,сетимо се на часак најбољих и начаснијих Срба који су положили и живот за свој народ и државу.

    Свиђа ми се

  2. Зашто у Серији ништа не функционише? Зашто стале погибљене реформе?
    Државу воде заслепљени неписмени назови људи који никада ничим нису управљали. Једноставно не знају па се покривају галамом, самохвалисањем, злом, пропашћу. А народ изумире. Трпи тегобе, очеркујер још горе.
    Уместо да останемоовде и грсдило земљу – идемо у неку баба Европу која незна шта ће са собом.
    Новаковићу, има ли решења, докле да трпимо незналице?

    Свиђа ми се

  3. Све је кристално јасно објашњено.Освовно питање свих питања је шта је са народом који живи у Србији?Дали имју очи?Дали виде и чују?Имам ужасан осјећај да су сви у некаквом полу свјесном стању?Како другачије себи објаснити такво понашање.?Као да им је свеједно шта ће са свима нама бити.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s