Комнен Коља Сератлић

Комнен Коља Сератлић: ОРГАНИЗАЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА (3)


Кoмнен Коља Сератлић*
Траг у времену из црног шешира

Први део фељтона: Комнен Коља Сератлић: ОРГАНИЗАЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА (1)
Други део фељтона: Комнен Коља Сератлић: ОРГАНИЗАЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА (2)

Може се приговорити да је о Организацији уједињених нација (ОУН) све написано, да су велика светска и домаћа научна пера све промислили, осмислили и домислили. Дакле, шта има ново да се каже?

Не ради се о неком открићу, ради се о једном другом погледу на настанак, посебно на лоше стање у коме се данaс налази ОУН. Такође, чак иако није приступ нов, данас нико или мало ко чита те, неоспорно велике анализе, томове књига, резултате са стотине и стотине заседања (редовних и ванредних) Генералне скупштине (ГС), органа ОУН, посебно Савета безбедности (СБ). У једну реч, наслов би могао бити „Још мало о ОУН“, или „Трансформација ОУН у савременим политичким односима“, или „Да ли ће ОУН доживети судбину Свете Алијансе и Друштва народа“, итд.

***

Почетак Другог светског рата је поново подстакао стварање једне међународне, мултилатералне, универзалне организације. Тако су председници влада САД-а  и Велике Британије негде на Алантику, на броду Потомак, потписали Атлантску повељу у којој су изнели „начела државне политике својих земаља на којима оне заснивају наду за бољу будућност света“.

У Атлантској повељи се, између осталог, каже: „Оне ће, потпуно поштујући своје обавезе, настојати да допринесу да све државе, велике и мале, победнице или побеђене, имају под једнаким условима приступ трговини и сировинама света, потребним за њихово привредно благостање, оне желе постићи најпотпунију сарадњу међу свим народима на привредном плану, како би се за све обезбедили  бољи услови рада, привредни напредак и социјално осигурање, оне се надају да ће се, након уништења нацистичке тираније, успоставити мир који ће омогућити свим народима да живе безбедно у својим границама (…), да све земље напусте употребу силе“.  Ова Повеља је имала посебан значај јер су њене основне поставке ушле у Повељу ОУН.

Photo: US Navy – U.S. Naval Historical Center Photograph

Након Атлантске повеље, важан састанак је одржан у Лондону (24.09.1941) о приступању тој Повељи. Владе Белгије, Чехословачке, Југославије, Норвешке, Пољске, СССР-а, Холандије, Луксембурга, објавиле су да „приступају општим начелима политике изнете у тој Декларацији и да ће сарађивати како најбоље могу да се та начела остваре“.

Документ у коме је први пут употребљен назив Уједињене нације (приписује се Рузвелту) јесте  „Декларација Уједињених нација“ донета у Вашингтону 01.01.1942. године, коју је потписало 26 земаља. Ова Декларација  „има, пре свега, акциони значај и она, у ствари, организационо ствара антихитлеровску коалицију са САД, СССР-ом и Великом Британијом на челу“. У Декларацији се између осталог наводи: „Владе се обавезују да ће употребити сва своја средства, војна и привредна, против држава чланица Тројног пакта и оних које су му приступиле са којима се те владе налазе у рату“. Такође, владе су се обавезале „да неће потписивати сепаратно примирје или мир“.

Московска конференција од 19. до 30. октобра 1943. године је важна степеница у оснивању ОУН. На тој Конференцији представника САД, СССР-а, Велике Британије и Кине први пут се у тачки  4 говори о стварању ОУН. Представници тих земаља „увиђају потребу стварања, у што скорије могуће време, једне опште мећународне организације засноване на начелу суверене једнакости свих мирољубивих држава и отворене за пријем у чланство свим таквим државама, великим и малим, ради очувања међународног мира и безбедности“.  Овим је ударен темељ  ОУН. Све касније конференције су само разрађивале ову идеју.

На Техеранској конференцији највиших представника три велике силе, од 28. новембра до 1. децембра 1943. године донета је декларација у којој се каже: „Ми, председник Сједињених држава, министар председник Велике Британије, и председник Владе Совјетског савеза „(…) смо у потпуности свесни огромне одговорности која лежи на нама и на свим уједињеним нацијама за стварање таквог мира којег ће одобртити огромна већина народних маса света и који ће отклонити несреће и ужасе рата за многа покољења“.

Убрзо након  Московске и Техеренаске конференције, у Дамбертон Оксу одржана је конференција представника САД, СССР-а, Велике Британије и Кине на којој су ударени темељи будуће Повеље ОУН.

Kонференција у Сан Франциску, 8. мај 1945. (AP Photo)

Но, остало је низ нерешених питања међу којима питање гласања у Савету безбедности.  То најважније питање је договорено на Кримској конференцији од 4. до 10. фебруара 1945. године. На тој конференцији је утврђен и термин за сазивање оснивачке скупштине која је одржана у Сан Франциску од 25. априла до  26. јуна 1945. године. На скупштини је присуствовала 51 земља. Изгласан је коначни текст Повеље, а ступила је на снагу 24. октобра 1945. године, након што ју је ратификовао одговрајући број земаља.

(наставиће се)

_______________________

* Комнен Коља Сератлић је дугогодишњи дипломата, члан УНС-а

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s