АКТУЕЛНО

Дучићева песма посвећена Цару Душану – као да је писана за наше време


car-dusan-pjesma-ducic

Песма српског песника Јована Дучића „На царев Аранђеловдан“ посвећена је српском цару Душану Силном, а по први пут објављена је у Америчком Србобрану 30. децембра 1942. године.

За твоју Славу, светли Царе,
Што и сад владаш у нама,
Који чувамо славе старе
У молитви и на струнама!
Али је црно доба за нас
Откад је ово кољено:
Све је на пазар пошло данас,
Све слављено и вољено.

За твоју Славу, светли Царе,
Нека свак пехар попије —
Јер су спопале путе старе
Змије и љуте шкорпије…
Куда су прошли сви трофеји
С војскама твојим смелима,
Сад стоје слуге и лакеји
Сви с обореним челима.

За твоју Славу, светли Царе,
Царе над трима морима!
Зли жреци данас причест кваре;
Губа је у свим торима…
Над твојим царством мрак се шири,
Ветрови црни дувају:
Сад нашу савест бране жбири,
Лупежи благо чувају.

 

Извор: Trebinje Live, Расен

———-

14.7.2016. МАГАЦИН, за ФБР приредила Биљана Диковић

4 replies »

  1. Оно што је наш Свети Николај рекао у Небеској литургији,Јован Дучић,Милан Ракић у својим песмама,као и Арчибалд Рајс у књизи „Чувајте се Срби…„праве су одлике,врлине и мане нашега народа,а никако да извучемо поуке и угледамо се на највеће Србе свих времена почев од Светога Саве па надаље.

    Свиђа ми се

  2. ГОСПОДАРИ И СЛУГЕ

    Голубица не сме у гнездо своје,
    Свуда су страшила са шлемовима,
    Речи су им пуцњи – очи без боје,
    Срушили гнезда а иде зима.

    Не сме у Гнездо врлетни Соко,
    Некрсти сажегли Гнездо и Птиће,
    Шиптари рафалом Свевидеће око,
    Над Косовом крвава зора свиће.

    Наши изроди у јагњећој кожи,
    На две столице удобно седе,
    Плашљивим овцама Вуци строжи,
    Кад очњак виде од страха бледе.

    Нишчи духом – разбољеног ума,
    Прадедово продадоше гробље,
    За сребреник издадоше кума,
    А свој народ у европско робље.

    С Проклетија муње не престају,
    Успавана савест још не слути,
    Да косовски јунаци устају,
    Соко кликће неће да ућути,

    Не помажу панцирна одела,
    Ни челичне аждаје ни жице,
    Са неба се јави светлост бела,
    У том сјају Лазарево лице.

    Запад Србе спремио за жетву,
    Бранковићи под земљу се рове,
    Ал не чују Лазареву клетву,
    Верно служе господаре нове.

    По Србији пала густа магла,
    Сви путеви зарасли до неба,
    Србија се пред некрстом сагла,
    Са екрана лаж уместо хлеба.

    На срамоту много издајника
    Српској земљи срце комадају,
    И скрнаве светињама лика,
    Као пашчад на свој народ лају.

    Миодраг Томић Стублински

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s