Анализа

Милован Бркић: Топло лето и врућа јесен на Балкану – ко је нови тутор Србије?


„Недавно истраживање је показало да је Вучић добио скоро 120 пута више медијских извештавања од своја три најистакнутија противника на председничким изборима. Његови оперативци су користили тактику чврсте руке да застраше опозиционе активисте“.

  • У дрском покушају да своје манијакалне манипулације и лажи наметне и у спољно-политичким односима, Александар Вучић је током досадашње владавине обећавао Арапима рај у Европи, Русима братство по оружју и вечно пријатељство, Американцима, Европи и НАТО пакту апсолутну оданост. А окренуо је све њих против Србије и њених грађана, а пре свега Срба, као најбројнијег и још увек стратешки најважнијег народа на овом делу Балкана. Кога ће нам његаова шизофрена политика довести за новог тутора? Има ли нам спаса?

Милован Бркић, Магазин Таблоид
КМ Новине, 21.7.2017.

Амерички председник Доналд Трамп срео се први пут са руским председником Владимиром Путином на маргинама састанка Г 20 у Хамбургу 7. јула. Разговор је личио као да је срдачан, таквим га оцењују и немачки медији, мада њих двојица у разговору, званично, нису постигли никакав договор о темама које су биле на дневном реду. Претходно су њихови саветници уприличили детаље разговора, као и могућих договора који су постигнути, далеко од очију јавности.

Сусрет господина Путина и Трампа значајан је и због грађана Србије, који очекују “да се нешто и са њима деси“.

Србија је у банкроту, који није објављен. Парализован је живот, производња, пољопривреда. Пропало је и Вучићево чедо, пројекат „Београд на води“. Два предузећа која изводе радове су у банкроту. Нико им за изведене радове не плаћа. Грађевинско предузеће Енергопројект, које је главни извођач радова, прешло је у руке тајкуна из Бијелог Поља Доброслава Бојовића, власника ГП Напред. Тако ће дуг према Енергопројекту платити неимари који ће остати без посла и без зарада које нису примили четири месеца радећи Вучићев Скадар на Бојани.

Вучићев картел контролише трговину нафтом, дуваном, оружјем, акцизном робом и акцизне маркице. Све је под шапом његовог брата Андреја, оца Анђелка и неколико бизнисмена из његовог окружења, који почињу да губе посао.

Опчињен сопственом величином коју о њему ствара Велика пропаганда лажи, коју предводе ТВ Пинк, ТВ Студио Б, Хепи и ТВ Б 92, као и Информер, Српски Телеграф, Новости, Ало и Политика, Вучић постаје све луђи и луђи.

Тако је Информер најавио да су руски депутати и амерички амбасадор Кајл Скот били на рапорту код Вучића. Лудило Вучићеве Велике пропаганде лажи је у прогресији! Коме то рапортира амерички амбасадор и руски посланик!

Све своје поразе и подастирања пред светским моћницима Вучићева Велика пропаганда лажи представља као величанствен успех овог шизофреног педера.

Авиони наручени од Москве никако да стигну, мада министар одбране тврди да су плаћени. Председница Владе Ана Брнабић, у припитом стању, саопштила је да ће се Србија, “…ако буде притиснута, између ЕУ и Русије определити за Унију“!

Москва је уздржано одговорила речима портпаролке Министарства спољних послова Марије Захарове да ће Москва поштовати сваку одлуку Србије, и тако ће се и односити, ако до тога дође..

Истог дана амерички дипломата Брајан Хојт Ји саопштио је да Србија у наредних три деценије неће постати чланица Уније, као ни друге земље Балкана!

У Бриселу је девастирана Федерика Могерини, за свој ћеф, окупила Тачија и Вучића, двојицу Албанаца од којих један, наводно, заступа Србију. О чему су разговарали, остаје њихова тајна, јер ни комесаре ЕУ не занимају приватни сусрети госпође Могерини са својим миљеницима. Питање Балкана, очигледно је, решавају други. А о каквој луди је реч, када је у питању госпођа Могерини, сведочи и њен позив који је недавно упутила америчком државном секретару Рексу Тилерсону, да се изјасни о чему је разговарао са руским колегом Лавровим! Није само Вучић шизофреник, таквих има и међу европским комесарима.

Србија није ни на истоку ни на западу а ни у Европској Унији. Вучић мисли да може бескрајно да вара и Русе, и Немачку, САД-е, Кину и шеике!

Српски тиранин верује да ће огромном количином новца, којом располаже, моћи да и даље плаћа лобистичке групе да буде примљен у Белој кући, Бундестагу, у Кремљу, Пекингу и код Арапа.

Амерички сенатор Џон Мекејн, са којим се Александар Вучић састајао више пута, плативши те сусрете као лобистичку услугу коју је уговорио саветник СНС-а, бивши амерички амбасадор у Београду Вилијем Бил Монтгомери, друг Мекејна из вијетнамског рата, дао је интервју за Глас Америке 26. априла ове године. Вучић је увек био пресрећан због сусрета са господином Мекејном. Чак је и овај интервју његова Велика пропаганда лажи погрешно пренела само са једним цитатом, којим се Вучићу, наводно, пружа његова подршка.

Из поруке америчког сенатора види се да Сједињене Државе намеравају да српског диктатора науче памети, констатујући да је Америка направила велику грешку на Балкану промовишући диктаторе какав је Вучић.

Сенатор Мекејн је био велики заговорник бомбардовања Србије, али је за велике паре ипак пристао да разговара са Вучићем. Но, ни то му, као што се види, није помогло. Америка не жели да трпи мале балканске диктаторе.

Амерички утицајни медиј, попут Њујорк Тајмса, у уредничком тексту 10. априла ове године, закључио је да српски избори нарушавају демократију.

„…Са убедљивом победом премијера Александра Вучића на председничким изборима 2. априла, Србија се приближила аутократији. Иако је улога председника углавном церемонијална, господин Вучић сада може својеручно изабрати његовог наследника на месту премијера и консолидовати своју власт, јер парламент и судство су под потпуном контролом господина Вучића и Српске напредне странке.

Имајући у виду озбиљно смањену слободу штампе и маргинализовану политичку опозицију, његова концентрација моћи не слути ништа добро за српску демократију… То објашњава и цинизам многих Срба који су гласали за Луку Максимовића, 25-годишњег студента који је водио кампању, у почетку као шалу, под псеудонимом Љубиша „Бели“ Прелетачевић. То је име које алудира на неког ко се пребацује у разне политичке партије за личну добит. Освојио је 9 одсто гласова. Али, незадовољство Срба политичком ситуацијом је много дубље од цинизма.

Сваког дана, након избора, хиљаде демонстраната, углавном младих, излази на улице Београда, дувајући у пиштаљке и машући транспарентима са слоганима као што су ‘Доле са диктатуром!’ и ‘Вучићу, украо си изборе!’

Господин Вучић говори о чињеници да се влада није противила на протестима говорећи о томе као ‘доказу демократије’. С обзиром на одвратне репресије над учесницима јавних протеста у многим аутократским државама, он има право – или, можда, он једноставно не види звиждање студената као претњу, сада када су избори завршени.

У сваком случају, господин Вучић може да покаже посвећеност демократији враћањем слободе штампе, омогућавајући јавности право на различита мишљења и независне изворе информација, и нареди независну истрагу навода о застрашивању бирача уз обећање да ће виновници тога бити кажњени.

Европски лидери који виде у моћнику као што је господин Вучић, стуб стабилности – и који се надају да ће он одржати своје обећање да задржи Србију на путу прикључења Европској унији, под изговорим да утицај Русије на Балкану расте – не смеју подлећи искушењу да Вучићу и његовим следбеницима дају монопол, контролу над политичким институцијама у земљи и њеним медијима.

Дозволити такву контролу (институција и медија) господину Вучићу, била би издаја од основних вредности Европске уније и многих Срба који гледају у Европску унију као светионик демократских права и слобода, у време када Источна Европа и европски лидери централне Европе окрећу леђа демократији…“ – закључује се у овом значајном тексту једног од најутицајнијих америчких медија.

И амерички дневник Хафингтон пост је 28. марта, ове године, посветио значајан текст у коме се Вучић описује као диктатор. Аутор текста је политички аналитичар Роберт Кример. Он тврди:

“…Широм Европе, нападнуте су демократске вредности. Генерално ови напади долазе из снага ауторитарне, националистичке деснице у Пољској, Мађарској, Русији, Чешкој, Немачкој, Холандији, па чак и из Британије и наравно из Француске. У другим случајевима напад је настао из добре старе клептократске аутократије, који траже потпуну контролу у земљи, и то без контроле и равнотеже, како би себе и себи лојалне још више обогатили. Такав је случај и у Републици Србији..

Садашњи премијер Србије, Александар Вучић, не тако давно претворио се у ‘демократске вредности’. У касним деведесетим годинама, био је министар за информисање Слободана Милошевића и водио је битку против слободе штампе. До пре неколико година, служио је као други човек ултранационалистичке Српске радикалне странке, чији је лидер провео више од деценије у притвору на Међународном суду за ратне злочине у Хагу.

Вучић сада ради на томе да буде председник Републике, у међувремену мењајући своју реторику, али његове методе остају суштински засноване на анти-демократским традицијама из 1990. године. Ако Вучић успе, он ће бити у прилици да изабере премијера по свом избору, контролише судство, као и изборни апарат – елиминишући све равнотеже у Влади Србије.

Као што је био случај док је био део Милошевићевог режима, Вучић опет потпуно доминира медијима преко државног апарата и контролише велика медијских средстава која, као олигарх дели својим савезницима. Недавно истраживање је показало да је Вучић добио скоро 120 пута више медијских извештавања од своја три најистакнутијих противника на председничким изборима. Његови оперативци су користили тактику чврсте руке да застраше опозиционе активисте. Дозволио је себи слободу и да искористи и владине пореске органе, како би покренуо истрагу против опозиционих личности.

Вучићев брат и наводно мултимилионер, Андреј, је његов најближи човек од поверења. Андреј је био укључен у неколико десетина контроверзи, укључујући и случај пребијања од стране елитних војника (Жандармерије, примедба редакције) који су потом били оптужени за пребијање њега и његових телохранитеља. Он је укључен у различите пословне подухвате, укључујући многе који имају везе са разним криминалним групама.

Немачке власти верују да Андреј Вучић контролише један од највећих нарко-картела на Балкану. Он је такође више пута оптужен и за контролу „црног тржишта“ нафте и цигарета.

У једном посебно дрском инциденту, објављено је да је Андреј искористио свој службени положај у Заводу за израду новчаница и кованог новца за штампање акцизних маркица које су штампане у вредности од милијарду евра, и продате за 600 милиона евра албанским кријумчарима марихуане.

Вучић и његов брат су повезани мрежом предузећа која им користе како би зарадили новац, а она заузврат добила заштиту од стране Вучићеве политичке моћи. Његови најближи сарадници имају користи од приватизације, трошења јавног новца, односно контроле у медијској индустрији. Андреј је такође оптужен да је користио његов однос са братом како би изнудио и разне друге пословне операције.

Браћа Вучић су посебно блиска са Николом Петровићем, предузетником који је познат по томе што је укључен у већину великих послова у енергетском сектору на Балкану. Петровић и Андреј Вучић су били укључени у градњу ветропарка у Србији. Дозвола је наводно одбијена јер су власници пројекта ветропарка одбио да плате ту цену…“.

Кример у тексту подсећа да је у октобру 2015. године, група од пет чланова америчког Конгреса, и то Еди Бернице Јонсон, Карлос Цурбело, Скот Пери Адам Кинзингер и Зое Лофгрен, написала писмо тадашњем подпредседнику Џозефу Бајдену, уочи Вучићеве посете Сједињеним Државама.

Према високо цењеном новинском интернет порталу Балкан Инсајт, они су тврдили да је група коју је предводио Андреј Вучић, Никола Петровић и Зоран Кораћ, „…концентрисала свој утицај и интерес у области енергетике, телекомуникација, инфраструктуре и свих већих предузећа у Србији.“ Такође стоји оптужба и да су: „…Медији стављени под директну контролу председника Владе, његове породице и његових блиских пословних сарадника“.

И све то док квалитет живота обичних Срба трпи.

“Када је премијер Вучић преузео дужност пре пет година – тврди Кример – обећао је да ће подићи плате обичних радних људи. И никада није рекао да ће смањити пензије. Обећао је побољшање квалитета и приступ образовним институцијама и универзитетима. Обећао је побољшање квалитета здравствене заштите…

Данас, плате су ниже у Србији него што су били пре пет година – и уместо да гради привреду која расте и улаже у послове будућности, он се концентрисао на удварање великим страним корпорацијама које желе да смање трошкове и искористе српске раднике са ниским плаћеним пословима.

Смањио је пензије. Квалитет српских образовних институција није побољшан, а уместо добре здравствене заштите, многи Срби сада морају да плаћају мито лекарима. Једина групација која је побољшала себи живот током последњих пет година је мало корумпирана, елита политичке класе.

Роберт Кример подсећа да и „…иако може изгледати далеко за Американце, и многе Европљане, свако ко проучава историју прошлог века зна да је све на коцки, кад је у питању демократија на Балкану. И, као што сви знамо, већина главних сукоба прошлог века и по, на неки начин је подразумевао битку између ауторитарности и демократских вредности. Још једна таква битка се водила 2. априла у селима и градовима Републике Србије…“

Очигледно је да се Брисел налази у нелагоди, јер Вучићева камарила, иако зна да за дуги период нема уласка Србије у чланство Уније, свакодневно вара грађане да је тај дан све ближи. У том заблудном стању он држи грађане једино из разлога да осигура своју деспотију и тиранију. И Русија и Сједињене Државе се, чини се, устежу да се јасно одреде према Србији. Социјални систем у Србији је сломљен, умрло је здравство, сатрвена пољопривреда, затворене су фабрике, рудници, преварени су пољоприведни произвођачи, сељаци, уништени комбинати.

Социјална експлозија је неизбежна. Вучићев картел нема пара да плати пензије, социјална давања, плате запосленима у јавном сектору. Буџети локалних самоуправа су празни и градови и општине су презадужене.

И Сједињене Државе и Москва знају да у Србији нема више мира и да ће спонтаност у побуни избацити и нове вође. Српска опозиција је јадна и чемерна, част ретким изузецима, корумпирана, којој одговара Вучићева тиранија, у којој они лепо живе.

Кремљ би радо волео да сачува Вучића. Његов начин владања, суровост, бруталност, пљачка државних ресурса, блиска је садашњој гарнитури у Кремљу. Кремљу не одговара демократска Србија, а то Москва скоро и да не крије, јер отворено подржава Вучићеву тиранију. Можда је закључак преоштар, јер Срби од Москве очекују спас од зла које их је снашло, а Кремљ нема кога да подржи, јер своју политику је до сада заснивао на немешању у унутрашње ствари других земаља.

Америчка администрација нема новца којим би могла помоћи гладној и разореној Србији. А америчке корпорације и бизнисмени, који су махом бивши политичари ове земље, који су учествовали у разарање Србије и Југославије, попут хијена пљачкали су српску привреду, буџет, остајући у свести грађана као лоши момци.

Очигледно је да ће након септембарских избора у Немачкој, доћи до покушаја решења “Балканског питања“, међу којима је Србија земља од приоритета. Да ли ће глад и претња од масовне смрти утицати на руску, америчку и европску елиту да учине напоре да гладном Балкану пошаљу помоћ, помогну да се створе институције и осигура слобода и независност медија и судства? Или ће се наставити битка ко ће гладним народима Балкана постати нови тутор и јахач?


1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s