АКТУЕЛНО

Александар Павић: Не против сваког дијалога, већ само Вучићевог


Александар Вучић би у свом најновијем „ауторском тексту“ за Блиц – намерно су стављени наводници, јер имена правих аутора вероватно нећемо никад сазнати – да као ратне хушкаче, кукавице, тиране, империјалисте, непријатеље будућих генерација и сл. означи све који су, наводно, против дијалога са Приштином, односно против његовог најављеног „унутрашњег дијалога о Косову“.

Наравно, то је замена теза какву је Вучић одавно усавршио, што захваљујући свом (не)карактеру, што захваљујући упутствима из „деливери јунита“ и повезаних структура чији је он верни извршилац.

Пре избора од 2012. док су Напредњаци још увек обећавали да се неће смирити док КиМ поново не буде у саставу Србије, и да ће поништити све штетне договоре које су направиле претходне власти, вероватно би се огромна већина народа и компетентних стручњака позитивно одредила према позиву на „унутрашњи дијалог“.

Али таквог позива тад није било, нити је он уследио пошто су СНС и СПС формирали владу у лето те године. Уместо тога, кренуло се са муњевитим озакоњењем тзв. Боркових споразума, од којих је вероватно најважнији, бар са симболичког становишта, био тај о „управљању прелазима“, односно о успостављању „тврде“ границе између КиМ и остатка Србије.

Не да није било дијалога, већ су игнорисани и последњи, по законима Републике Србије легално изабрани представници српског народа у четири општине на северу КиМ, и њихови многобројни апели/закључци. Игнорисани су захтеви, односно позиви на дијалог, са мирних демонстрација у Београду, одржаних 10. децембра 2012. (лажно етикетираних као „десничарских“) иако су претходно уредно предати на писарницама одговарајућих институција.

Још важније, игнорисано је, пре тога, и необјављено писмо Светог Архијерејског Синода СПЦ од 30. новембра 2012. упућено председнику Николићу. У том писму постављено је, између осталог, и следеће питање: „Да ли Влада Србије може и сме да прихвати ‘интегрисано’ или било какво друго постављање граница унутар Србије, чиме се гази Устав државе, и то без сагласности Скупштине, и угрожава целовитост једне чланице Уједињених нација, а тиме и негира Резолуција 1244 Савета безбедности?“ Као што се тражило и, у предизборној кампањи обећано, преиспитивање свих договора претходне Владе о „прелазима“ који нису потврђени од стране Скупштине.

Уместо тога, успостављена је граница и царина, и уведене „визе“ за многе земље, укључујући и Русију, што је резултирало, између осталог, и у прошлогодишњем привођењу и протеривању руских новинара Оксане Сазонове и Сергеја Белоуса од стране органа лажне државе. Тако нешто није могло да се деси пре Вучићевог доласка на власт.

Игнорисани су и каснији апели и протести против првог Бриселског споразума, од 19. априла 2013. укључујући и, овог пута објављено, Саопштење Св. Архијерејског Синода, у којем је о том споразуму, између осталог, константовано и следеће: „Неотклоњиви је утисак да се ради о потпуном повлачењу институционалног присуства Србије на територији њене јужне покрајине, о успостављању ограничене аутономије српске заједнице на простору северно од моста на Ибру у Косовској Митровици, у оквиру Тачијевог естаблишмента, и, самим тим, о посредном и прећутном, али ипак фактичком признавању постојања система државне власти на Косову и Метохији независног од постојећег државног устројства Србије.“

Легално изабрани представници народа на северу КиМ су потом брутално уклоњени, посредством „локалних избора“ које је расписала Атифете Јахјага за новембар 2013. а фактички спровеле, уз присилу, власти из Београда, које су, да би поништиле њихов успешан бојкот (једноцифрена излазност), организовале разбијање гласачких кутија у Северној Митровици како би се они поновили, овог пута под будним оком „српских“ полицајаца.

Укинуте су, затим, институције државе Србије – од судства до полиције до Цивилне заштите, да би север био „успешно интегрисан“ у (бес)поредак приштинских нарко-дилера и бивших(?) терориста. Толико о Вучићевом лажном позиву „да не допустимо себи да изгубимо, или некоме предамо оно што имамо“.

Вучић је, уз Дачићево лојално саучесништво, већ предао и оно што смо фактички имали у руци, све што је могао. Чак је „Косову“ дат и позивни број. Где су тад били позиви на „унутрашњи дијалог“?

Не, тај „унутрашњи дијалог“, како су већ приметили многи сјајни аутори (видети, између осталог, текстове Бранка ПавловићаДрагана МилашиновићаДушана ПророковићаДрагане ТрифковићТомислава КресовићаМарка Јакшића), је заправо начин да се сад сви помиримо са свршеним чином досадашњег кршења Устава Србије и Резолуције 1244, да се сви у блату придружимо првој власти у историји Србије која је добровољно, без испаљеног метка, укинула институције државе на територији КиМ и тиме дамо свој пристанак на досад учињено. Да сви постанемо саучесници у издаји.

Вучић је још раније рекао, најављујући „унутрашњи дијалог“, да већ има план, али да, тобоже, жели да чује и друге. Потребни су му други да би онда лакше легитимисао оно што је већ одавно обећао да би уопште и дошао на власт. Не, хвала. „Водити дијалог“ с неким ко свесно крши законе и Устав земље је саучесништво у тој кривичној работи.

Треба такође подсетити да је и досадашњи, назовимо га „спољни“ дијалог са Приштином који је Вучић водио био све само не то. То је био низ једностраних уступака, очигледно унапред обећаних. Тачи и компанија су добили укидање институција државе Србије, а да држава Србија није добила ништа заузврат. Кад би се Вучић, Дачић, Ђурић, Вулин и компанија оцењивали као дипломате, добили би чисту нулу (у уређенијим државама би већ били бар на доживотној робији). Прво су дали све, а онда, ево већ четири године, мољакају за нешто што је требало да се добије паралелно са горе поменутим уступцима – фамозну Заједницу српских општина. Која ће, ионако, како пише у „вешто испреговараном“ првом Бриселском споразуму, радити по законима тзв. Косова („У складу са надлежностима предвиђеним Европском повељом о локалној самоуправи и косовским прописима“ – тачка 4.)

На крају, какво је то „одрживо решење“ које наводно, по Вучићу – а и, разуме се, Дачићу – треба да постигнемо? Није ли стање на простору бивше Југославије већ само по себи доказ да се „мировни“ и сваки други споразуми третирају само као примирја, да би се онда рат наставио другим средствима? Је ли ико одустао од својих амбиција само зато што смо га признали или му дали „болне уступке“? Наравно да не: ни Хрвати, ни муслимани у БиХ, ни „Црногорци“. То је био само сигнал да се тражи још.

И онда неко очекује од косовских Арбанаса да ће да се другачије понашају. Другачије него што се понашају не последњих 140, већ преко 500 година, откако су се ставили у перманентну службу свих окупатора ових простора. Стварно? Да ли би данашња Шпанија уопште постојала да је „прихваћена реалност“ маварског освајања иберијског полуострва у другој деценији осмог века? Шта би било са Француском, Западном Европом? Ако су то заборавили они, ми не смемо.

Није Владика Петар II Петровић Његош олако написао „нека борба буде непрестана“. То није само позив на непрестану позорност и прегнуће, то је и правилно – и, језиком ЕУропејаца, једино реално сагледавање човековог земаљског живота. И једини начин да се из себе извуче максимум. Ми као народ не би данас ни постојали да се нисмо борили током свих ових векова, баш као што су се и наши противници борили и боре против нас. Управо непризнавање те основне животне чињенице, у најбољем случају, представља оно чувено забијање главе у песак за које Вучић оптужује своје противнике. А у најгорем – лудило. Или издају. Са становишта последица по државу, то му дође исто.

Александар Павић

ИЗВОР: Фонд стратешке културе

——————-

27.7.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. morava
    Wednesday, July 26, 2017
    ВУЧИЋ У БЛАТУ ИЗДАЈЕ
    Вучићев позив за дијалог о Косову и Метохији(КиМ) јесте позив човека који је за мало славе, скочио у живо блато и, сада пошто му је блато дошло до уста, зове народ да га вади, пре но што га живо блато, заувек, не одвуче на дно. Живо блато је скупина његових „пријатеља“ са Запада који почињу агресивно да од њега траже оно због чега су му „помогли“ да се од радикала преобрати у напредњака, протестантске провинцијенције. „Пријатељи“ од њега траже убрзано признање КиМ или му неће дати руку да га из живог блата извуку и,ако то не учини, остаће у блату заувек. Надајмо се да „паметни“ Вучић добро разуме ову алегорију.
    Ма колико се Александру Вучићу(АВ) не допада , али дискусију о КиМ запечатио је Св.Цар Лазар и ту дискусију оверио својом крвљу и крвљу свих оних, који су изгинули и својом смрћу одлетели тамо, одакле их АВ никада скинути не може, у простор Небеске Србије.
    У сулудој идеји да Србима мења свест и укида митове АВ, као
    најцрњи комунистички
    идеолог, не схвата да сваки народ на свету дугује своје постојање митовима, који му помажу опстанак кроз историјско трајање.
    АВ не уме , својим преумљеним, Веберовским, умом да разуме истину Косовског боја, а још мање да схвати Небеску Србију. Он себе замишља као овлашћеног трговца Србском историјом.
    Није сасвим јасно да ли је ПРАВОСЛАВЉЕ АВ-у истинскко духовно опредељење или га он само користи да завара, недовољно вичне, да у њему препознају издајника и оданог слугу оних који су га Србији наметнули.
    АВ-а од када је у власти и на власт никада није занимало туђе мишљење о државним питањима, па тако његов позив да отпочне дебату о КиМ, провидан је маневар срачунат да Србе учини саучесницима његове издаје и издаје свих у ланцу пре њега, осим твораца Преамбуле ,последњег, устава Србије. Позив на дискусију о КиМ има и своју димензију у психологији АВ и зато је то само „напад демкратског пражњења“.
    Ако је АВ сада стало до дискусије о КиМ поставља се питање зашто нас није звао онда када је први пут, у Бриселу, легао да се ваља по поду, знајући да је то блато из кога никада неће лично изаћи, јер је прихватио Бриселски споразум, претворио административну границу у Царинске прелазе између суверених држава ,поклонио побуњеној страни телекомуникациону компанију, заузео немушти став о имовини на КиМ, гурнуо преостале Србе у институције лажне државе и много тога против Србских националних интереса и то без нашег мишљења и сагласности, већ уз аплаузе и признања „пријатеља“.
    АВ-у није могућа никаква расправа док се на КиМ налази Америчка војна база као потврда да је део Србије окупиран, па позивати на расправу под окупацијом је обично богохуљење. Оправдана је сумња да у условима окупације ти обавиш дикусију о КиМ само са тобом, на теби верним медијима и обавестиш нас да постоји потпуна сагласност народа и тебе да КиМ, сада и јавно, предаш Албанцима у свему што си већ договорио са Еди Рамом, једним од твојих „пријатеља“ кога си консултовао много пре но што нама, Србима, упути позив да о КиМ дискутујемо.
    Твој позив на дискусију показује твоје омаловажавање ,цинизам и надменост према Србском народу али и твој страх и анксиозност од онога што си већ учинио.
    Лично не сумњам да ћеш са твојом камарилом ,уз помоћ окупатора Србије и, укинутом слободом јавне критике попут КИМ ИЛ ЏОНГА, прогласити да је народ сагласан и да прихвата све оно што си већ потписао.
    А ако у твом циничном позиву да КиМ дискутујеш са народом има бар трунке Веберовске рационалности, слободан сам да ти упутим овај предлог: понуди Албанцима договор да ће Србија кроз 100 година организовати референдум о облику више аутономије за Албанску мањину.
    Твоја патетика да наша деца не гину због не решеног односа са Албанцима, јесте опасна порука и позив твојим „пријатељима“ да разматрају пацификацију Војводине Шумадије, Прешевске долине, Рашке области- Србије целе, јер ВАША деца неће гинути нити за било који део Србије.
    Што се тиче нас, Срба, обичних поданика драге нам Србије, ми живимо и умиремо онако како Јесењин рече: “ на овомсвету живети ново није, а ни умирати новије није“.
    Позивајући нас да аминујемо твоју и,издају оних који на издаји раде од 2000-те,а и далеко пре 2000-те, желимо да вас упозоримо да Клетва Цара Лазара важи за вечита времена. Ти , пошто си правник, немој да заборавиш да ни Забела није затворена.

    Живела, Небеска, Србија!!!

    mislitidrugacije.blogspot.com
    ВУУ
    max krans at 7:59 PM
    Share

    1 comment:

    OzrenacJuly 26, 2017 at 9:04 PM
    Bravo za autora ovog teksta.

    ReplyDelete

    Liked by 1 person

  2. Mislite li da bi Zapad tek tako propustio sansu da ga uceni za „100 za 1“?Ta njegova javna pretnja ,lako videom dokaziva u sred Skupstine, se moze uzeti kao naredba za svako streljanje ratnih zarobljenika.On je idejni tvorac.U najmanju ruku bi na robiji proveo isto koliko i Seselj.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s