АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Комнен Коља Сератлић: ОРГАНИЗАЦИЈА  УЈЕДИЊЕНИХ  НАЦИЈА (8)


Комнен Коља Сератлић

Кoмнен Коља Сератлић*
Траг у времену из црног шешира

Претходни делови фељтона:
Комнен Коља Сератлић: ОРГАНИЗАЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА (1)
Комнен Коља Сератлић: ОРГАНИЗАЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА (2)
Комнен Коља Сератлић: ОРГАНИЗАЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА (3)
Комнен Коља Сератлић: ОРГАНИЗАЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА (4)
Комнен Коља Сератлић: ОРГАНИЗАЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА (5)
Комнен Коља Сератлић: ОРГАНИЗАЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА (6)
Комнен Коља Сератлић: ОРГАНИЗАЦИЈА  УЈЕДИЊЕНИХ  НАЦИЈА (7)

*

Може се приговорити да је о Организацији уједињених нација (ОУН) све написано, да су велика светска и домаћа научна пера све промислили, осмислили и домислили. Дакле, шта има ново да се каже?

Не ради се о неком открићу, ради се о једном другом погледу на настанак, посебно на лоше стање у коме се данaс налази ОУН. Такође, чак иако није приступ нов, данас нико или мало ко чита те, неоспорно велике анализе, томове књига, резултате са стотине и стотине заседања (редовних и ванредних) Генералне скупштине (ГС), органа ОУН, посебно Савета безбедности (СБ). У једну реч, наслов би могао бити „Још мало о ОУН“, или „Трансформација ОУН у савременим политичким односима“, или „Да ли ће ОУН доживети судбину Свете Алијансе и Друштва народа“, итд.

***

ОРГАНИЗАЦИЈА  УЈЕДИЊЕНИХ  НАЦИЈА (8)

Совјетски савез је био практично преварен, јер  као савезник до тог момента није знао за постојање једне такве бомбе. Експлозија атомске бмобе над Хирошимом променила је равнотежу снага. Од тада, пожељно је поновити, почиње трка у наоружању која траје и до данас, иако је један од главних  задатака ОУН смањење наоружања, посебно нуклеарног. О том проблему одржано је безброј састанака, водиле су се расправе у СБ, доносиле резолуције, расправљало се на редовним заседањеима ГС ОУН, заседала је стална комисија у Женеви. Међутим, то „није  криза оружја, то је криза у односима два супротстављена блока“. ОУН је пала и на том испиту.

Цели тај период  од Подсдама до рушења Берлинског зида неко је назвао „Хладни рат“ (сада се поново употребљава та синтагма, као „обновљен је хладни рат“). То је био сукоб између две велике силе, а не некакав „хладни“ или „топли“ рат. Дакле, не постоји „хладни рат“, постојао је и настављен је сукоб, пре свега, између две велике силе.

На дневном реду разних заседања (свих органа ОУН) у ОУН врло мало је било питања која нису била предмет сукоба два блока, односно велике дискусије у ОУН претвориле су се у полемике две велике силе које су врло често имале бруталан карактер.

Примера ради, поларизација снага у ОУН и прве такве полемике појавиле су се 1946. године због присуства совјетске армије у Ирану, као и француских и британских снага у Сирији и Либану (дакако, разоружање је било увек камен спотицања). Кулминација подвојености дошла је до изражаја због рата у Кореји. Тада је први пут рад ОУН био практино паралисан. Западни блок  је захтевао да се то питање пребаци у ГС (због гласачке машине, са америчког континента у ОУН су биле 22 земље), јер је рад СБ због непостизања једногласности (члан 27 Повеље) био паралисан. Када је у Кореји дошло до отвореног сукоба 1950. године, СССР је напустио СБ због присуства представника коминташке групе. Представник СССР-а Малик је изјавио да неће присуствовати седницама СБ, нити СССР признаје његове одлуке. Мимо присуства СССР-а у Кореји нису интервенисале снаге ОУН, јер је америчким снагама дата застава ОУН. Познато је како је завршио корејски сукоб, али ОУН је одступила од слова Повеље, јер одлуке СБ нису биле пуноважне због неприсуствовања једног сталног члана. По питању пријема нових чланова, наступала је, такође, криза у ОУН. Против оних земаља за које би гласао СССР у СБ, биле су САД и неке западне земље, и обрнуто.

Навели смо намерно почетне примере паралисања рада ОУН. Од тада до данашњих дана немогуће је набројати колико је пута био паралисан рад ОУН, односно СБ, у коме није било једногласности.

Скоро цели свет, посебно велике западне земље, уверавале су да када нестане социјалистички блок (комунизам), који је, како су наглашавале, „подстицао разне револуционарне покрете у Азији, Африци, ЛА, да ће нестати и сукоби два блока“. Напротив, након распада СССР-а, Варшавског пакта и СЕВ-а, Запад, са САД на челу, кренуо је према Русији, посебно земљама које су биле у тзв. Источном блоку, буквално у нова империјална освајања. ОУН није имала ту снагу да заустави ширење НАТО-а, да заустави разне владајуће гарнитуре у САД у лику Клинтонових, Олбрајтове и других, чије су руке до лакат у крви.

На свим састанцима, конференцијама, у свим повељама (цитираним у овом Фељтону), основна порука је била  да се створи такав свет гдје ће сви бити једнаки, и мали и велики, свет где ће бити  „слобода кретања људи, роба и капитала“. То је зацртано и у Атлантској повељи још 1941. године, где се, између осталог каже да све државе, велике и мале, победнице или побеђене, имају под једнаким условима приступ трговини и сировинама света, потребним за њихово привредно благостање, да се постигне најпотпунија сарадњу међу свим народима на привредном  плану, како би се за све обезбедили бољи услови рада, привредни напредак и социјално осигурање. Посебно се наглашава  да ће се, након уништења нацистичке тираније, успоставити мир који ће омогућити свим народима да живе безбедно у својим границама (…) да све земље напусте употребу силе.  Такође, уз свим  повељама, декларацијама се говори о томе да се  ниједна земља не сме мешати у унутрашње ствари друге земље, других земаља. Нажалост, од оснивања ОУН велике силе се нису придржавале тог принципа, посебно САД, које су бомбардовале више од 40 земаља,  водиле више од 100 локалних ратова, смењивале владе, иницирале и вршиле пучеве, од Кореје и Виjетнама (само у вијетнамском рату САД су убиле два милиона Вијтнамаца) до Либије, Ирака, Египта убиле милионе људи. Сви ти ратови, убијања су  у супротности са Повељом ОУН и свим документима те Организације.

Нажалост све се то показало као утопија. То се може назвати Бабефизмом. Идеолог утопијског социјализма Г. Бабеуф (1760-1797)  је говорио „да су потребе свих  људи једнаке“. Велике силе, сталне чланице СБ, ту прокламовану једнакост нису поштовале. У периоду од 70 година газиле су принцип једногласности и САД  (78 пута) и В. Британија (35 пута) и СССР, касније Русија (126 пута) и Француска (20 пута) у Кина  (9 пута). Када се саберу сва та, условно речено вета, односно одступања од принципа једногласности, на коме почива рад СБ, онда се може закључити да је рад СБ парализован  више од 250 пута.

(наставиће се)

_______________________

* Комнен Коља Сератлић је дугогодишњи дипломата, члан УНС-а

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s