АКТУЕЛНО

Небојша Малић: Ко то тамо пориче реалност, или један одговор A. Вучићу


Небојша Малић

Врховни Жутник, Olyksandr Vuchych лично, огласио се пре неки дан „ауторским текстом“ у атлантистичком Бљуц-у, позивајући „грађане“ Србије на „унутрашњи дијалог“ о Косову.

Пре него што прокоментаришем било шта што је у том тексту написано, морам да понудим контекст. Бљуц, олити Blic, гласило је у власништву Ringier Axel Springer AG, немачко-швајцарског конгломерата створеног да направи медијски „зид“ према Русији. Ако не верујете, ево вам њихове карте (на којој је, пази сад, Србија приказана у уставно признатим границама).

Земље у којима Рингијер група има медијско присуство (ringieraxelspringer.com)

Бљуц од самог почетка ради на таблоидном преумљавању Србије (и то све латиницом), док је касније за додатно прање мозгова ангажован НИН, некада поштовања вредан лист од које ама баш ништа сем имена није остало. Тај Рингијеров НИН је недавно објавио насловну страницу поредећи Србију са Аушвицом.

У њиховим новинама, дакле, Врховни Жутник позива на „дијалог“. И на то морам да ставим примедбу, јер кад год на Западу либерали кажу да желе дијалог о нечему, то у пракси значи „ми да говоримо, а ви да ћутите, слушате, и стидите се што сте живи“. Звучи познато?

Тако је и са овим текстом. Нема у њему никаквог дијалога, већ је све монолог Врховног Жутника (како лепо рече Никола Танасић) – односно његових страних господара и налогодаваца, од амбасадора до заменика помоћника секретара. Свака реч је опште место атлантске пропаганде којом се Србија засипа још од 1999 – далеко дуже, више и убитачније него бомбама и осиромашеним ураном. Свако слово капље презиром према народу којем је учињена стравична неправда, коју Он жели да прогласи за правду у име признавања реалности.

Vreme je da kao narod prestanemo kao noj da zabijamo glavu u pesak, da pokušamo da budemo realni, da ne dopustimo sebi da izgubimo ili nekome predamo ono što imamo, ali i da ne čekamo da će nam u ruke doći i ono što smo odavno izgubili.

Тако збори Vuchych, праћен громким аплаузом другосрбијанског квислиншког култа, невладника, и изасланика Империје.

Шта смо то „одавно изгубили“? И ко то забија главу у какав песак, кад Србију већ ево 17 година свакодневно квислинзи и медији не „суочавају“ са тобожњом стварношћу (створеном камом и камером) да је геноцидни агресор на сопственој земљи и да јој нема спаса док не нестане? Да Срби морају да престану да буду Срби како би постали људи по ЕУропској мери?

Kad je dete narkoman,ne prihvatate realnost.Menjate je.Inače bi agama šetali opanke,NDH bila u Sremu.Toliko o prihvatanju kosovske realnosti

— Sinisa Kovacevic (@SinisaKovacevi6) July 29, 2017

Цитира онда Шимона Переса и палестинско-изралески сукоб као пример саможртвовања за мир. Кад си толико пута разговарао са Пересом, Vuchychy, упита ли га кад шта би од тих преговора и тог мира?

Јер ево, баш ове недеље Палестинци и Израелци се потукоше око џамије у Јерусалиму. Значи, све трче да дијалогом и одсуством сукоба реше свој нерешиви проблем засвагда и „отворе луке мира на целом Медитерану,“ како Перес наводно рече Vuchychy.

Узима онда у уста спортисте, вели да ће одрицањем од својих митова Србија почети да побеђује као ватерполисти и кошаркаши. Само што то рече, ватерполисти изгубе од Хрвата на светском првенству – после не знам колико година неприкосновеног злата. Па сад ви гледајте колико то што Он говори има везе са животом.

Каже, неће он да позива на рат како би народ учио географију. Какав рат? Ко то данас призива рат – осим Шиптара? Чак и њихови западни спонзори ћуте, јер немају чиме да ратују, нити могу да се сложе како ће и где ће.

Уосталом, би рат 1999 и шта? Је ли то можда НАТО победио војску тадашње Југославије, тенковима ушао у Београд и издиктирао безусловну капитулацију? Или је, можда, агресорска алијанса, после потпуног неуспеха да војно порази земљу на папиру далеко слабију од себе, на превару „дијалогом“ отворила себи пут на Косово – а годину и кусур касније, првом обојеном револуцијом, и у Београд? Која је верзија историје стварна, а која не?

Плаше вас ратом, да би вас у миру мирно „убијали“..

— Стефан Високи (@Stefan_Visoki) July 29, 2017

За рат није потребно двоје, само неко ко се оружја није унапред одрекао.

И ту долазимо до још једног питања које Vuchych не поставља у свом монологу: да ли се рат мора избећи по сваку цену? Као, мора се мислити о будућности деце. Добро, али зашто се онда у демократски реформисаној Србији сваке године абортира више деце него што је Срба изгинуло у ратовима деведесетих? О чему онда причамо?

Одрицање од Косова није физичко убијање Српства (мада, шта су оних четврт милиона отуд истераних, Марсовци?) али јесте убијање у појам, обесмишљавање самог српског постојања. Није тај комад земље занимљив душманима због рудних богатстава, већ зато што је Косово срце и душа Српства било давно пре него што је настала Република Србија.

Ако Vuchych не предлаже одрицање од Косова, шта онда предлаже? Неће да каже отворено, али сваком реченицом наговештава. Каже, решење „ne leži ni u negiranju i odricanju od svih naših nacionalnih i državnih interesa.“ Обратите пажњу на једну малу али изузетно битну реч: „свих“. Значи, неких? Којих? Каквих?

О томе какве је све интересе, националне и државне, Vuchych досад жртвовао у име додворавања Западу, већ је писао Александар Павић; обавезно прочитајте његов текст, немам шта да му додам или одузмем..

Председник се „не плаши никога и нипошто неће одустати од својих циљева“.
Чак и ако му у дијалогу изнесу убедљиве аргументе против њих?!

— Никола Танасић (@nikolatanasic) July 28, 2017

Свачега нечега можемо да се одрекнемо у име опстанка нације, али срца и душе не можемо и не смемо. Јер без тога, све што преостаје постаје бесмислено.

У први мах ми није било јасно зашто Vuchych отвара питање Косова – окупираног, етнички очишћеног, противправно отуђеног али никада „изгубљеног“ – баш сада, кад нема апсолутно никакве потребе. Мислим да знам. Паника да се ово питање отвори и једном заувек реши предајом је резултат паничног страха, а не тобожње жеље за бољом будућношту Србије и српске деце. Страха, јер се атлантистички систем (на чијем олтару је 1991 ритуално жртвована Југославија) сваким даном све више урушава, и постаје све јасније да су самопроглашени „крај историје“ и мултикултурална либерална демократија отприлике онолико неизбежни колико ономад тријумф марксистичког научног социјализма.

Веровање у атлантизам данас је попут убеђења да ће Велики Немачки Рајх трајати хиљаду година у месецима после Стаљинграда: порицање реалности.

 

ИЗВОР: СИВИ СОКО

————–

30.7.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

3 replies »

  1. ТАЈ ЈЕ БИЈО УБАЧЕН МЕДЂУ СРБЕ ДА МУ НЕ ПОМИЊЕМ ИМЕ шиптар фазлију муслију НИЈЕ ОН НИКАКАВ ТЗВ ав БРАТЕ ИЛИЋУ НИЈЕ ОН СРБИМА ПРЕДСЕДНИК НЕ ВЕРУЈЕМ ЈА У ТЕ ЊИХОВЕ ПРЕДСЕДНИКЕ ОНЕ У БЕОГРАДУ БОЉЕ ДА ВЕРУЈЕМО СВИ У ВОЖДА ЂОРДЂИЈА ПЕТРОВИЋА. КАРАДЂОРДЂА ДА МОЛИМО БОГА ДА НАМ ПОШАЉЕ НЕКОГ КА ШТО ВОЖД БЈЕШЕ ДА ПОТРГА БЕОГРАДСКЕ дахије САБЉОМ И КУБУРОМ И ДИГНЕ УСТАНАК ИЛИ НЕСТАНАК ТРЕЋЕГ НЕМА НЕ МОЖЕ ОН ДА ПОКЛАЊА КОСОВО МЕТОХИЈУ шиптарима ИЗБИЋЕ КРВ ДО КОЉЕЊА БРДЂАНИМА НЕ ТРЕБА МНОГО ДА КРЕНУ ЈЕДНА РЕЧ МОЛИМ ТИ СЕ БОЖЕ ДА НАМ ПОШАЉЕШ ВИТЕЗА КА ВОЖДА ШТО ИМАСМО КОЈИ ПОСЛЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ 6897 ДИЖЕ У ТОПОЛИ ПРВИ СРБСКИ УСТАНАК 1804 ТАКАВ СЕ НЕ РАДЂА ВИШЕ НА ЖАЛОСТ НЕКОМ САМ ЦРН А НЕКОМ САМ БЕО КОЈЕКУДЕ СРБИЈО ИДЕШ ? СССС

    Свиђа ми се

  2. Ако се председник не плаши Бога,и не стиди људи и својих дела и недела,ми ћемо као народ бити у великом проблему. Наћин на који је почео да решава Косметски проблем ,почевши од Бриселског споразума је катастрофалан,тако да ни завршница не обећава ништа добро по Србски народ и националне интересе. На народу је да каже своју реч како се будемо понели према Космету,таква ће нам и будућност бити,Божја казна или награда,треће нема.

    Свиђа ми се

  3. Aleksandar Vucic nema nikakvog prava da trguje nasom Svetom Srpskom zemljom Kosovom i Metohijom niti bilo ko drugi.
    Zatim kaze realnost Kosova ? Kakva bre realnost 70% katastarski je Srpsko a 30% Albansko zar u Americi nije privatna svojina najveca Svetinja tako da oni nema sta da traze. Sem toga da li Vucic zna da smo 600 Godina bili pod ropstvom Turaka da su nam cinili teske zulume silovali pljackali ubinali nam zene decu kopali deci oci :(((

    Ja sam rodjen na Kosovu i Metohiji preziveli smo pakao citavog zivota smo ziveli na ivici egzistencije svakodnevno se braneci od siptatskih napada zuluma otimacina otac i brat su mi stradali umrli od tuge sto smo ostali bez igde icega bez svoje Svete zemlje bez krova nad glavom jer su nam siptari sve zapalili srusili i opljackali kao sto su i svim ostalim Srbima..
    I Vucic se nadje taj koji ce da prizna nezavisnost taj koji ce da kaze realnost jer njih sada ima daleko vise na KiM e pa nece ni po cenu zivota!!!!

    Neka Vucic pokloni siptarima svoju kucuu Jajincima svoj stan u Belvilu i Beli Dvor na Dedinju i 9 firmi koje je prisvojio njegov bratAndej Vucic a nasu Svetu zemlju nas Zavet Bogu nasu kolevku cast obraz nece dati nikome !!!

    Zivim telima ce mo braniti nasu Svetu zemlju do poslednjeg daha.
    I Dabogda svakog ko izda ili pokusa da izda otudji Kosovo i Metohiju da ga stigne Lazareva kletva !!! Amin

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s