АКТУЕЛНО

Документ ОЗНА-е мења историју: „Побити свештенике, сељаке, трговце, богаташе…“


ПРЕДСТАВЉАМО ДОКУМЕНТ КОЈИ ДОКАЗУЈЕ ПЛАНИРАНУ ЛИКВИДАЦИЈУ “НАРОДНИХ НЕПРИЈАТЕЉА” ОД СТРАНЕ ТАЈНИХ КОМУНИСТИЧКИХ СЛУЖБИ

Документ је наредба Службе безбедности у Словенији из 1943. године, а добили су га „добротом“ једног словеначког историчара.

***

Комплетан спис ускоро ће бити објављен у цијелости.

“Чим буде дан сигнал за узбуну, у акцију морају ступити све УХЗ. Дужност заповједника је да ангажирају све своје чланове. Сви морају имати спремно оружје. (У недостатку ватреног оружја може се употријебити друго као што су ножеви, сјекире, крампови, чекићи и слично)

Напад на станове оних који ће бити ликвидирани мора бити брз, одлучан и темељит. Сватко предомишљање и оклијевање схватит ће се као издаја …

Групе које су на попису ликвидирају се у потпуности тј. све до задњега. Скупина која у свом саставу има макар само једнога изразитог антикомуниста се такођер у цијелости ликвидира.

Беспоговорно се морају ликвидирати сљедеће скупине:

1) Познате вође антикомунистичког покрета, вође националних организација, Сокола, Четника, бивших орјунаша, чланова стрељачких друштава и слични. За то је одабран посебан одјел чији је први задатак уништити те скупине ….

2) Сви свећеници, чланови разних католичких редова као и њихови најближи сурадници. Ако се из тактичких разлога неки свећеници не ликвидирају треба пазити да их се стави на мјесто које им је примјерено.

3) Мора бити ликвидирана сва интелигенција која није 100% везана за КПС (Комунистичку партију Словеније) и која није у њу учлањена. Ту се не смије толерирати и само платонско симпатизерство ОФ (Освободилне фронте). Толерирање таквих неодлучних елемената имало би за посљедицу да се у новој совјетској држави код њих међу првима јави незадовољство.

4) Ликвидирати све припаднике буржоазије, као и трговце, крупније занатлије, ситне подузетнике

5) Подразумијева се да сви морају бити ликвидирани; сви рентијери, богаташи и индустријалци.

6) Коначно морају бити ликвидирани сви ситни представници владајуће класе, нпр. официри, дочасници, војници, полицајци, чиновници финанција, итд. Изузимају се само они који су прави чланови КПС који су у редовима војске. Не мора бити самилости за те и ако је мањи број тих људи члан родољубивих националних организација.

7) поубијати све богате земљопосједнике, тзв. кулаке и њихове обитељи.

Што се тиче оних богаташа, трговаца и индустријалаца који су новчано подржавали ОФ према њима провести исто начело горе наведено. Они су тиме хтјели само спасити само своју кожу ….. “

М. Марковић/фото: архив

 

Извор: maxportal.hr, Борба за веру/МАГАЦИН

————–

31.7.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

10 replies »

  1. Имајући у виду да су за време Брозове великохрватске, интермаријумске, фабијанско-бољшевичке владавине вршена масовна стрељања извесних србских родољуба, као извесних срПских комуниста-интернационалиста, који су таксирани као монархисти и информбировци. Међутим, шта смо могли и очекивати од Јосипа Броза Тита, самопроглашеног „маршала“, папиног хаџије, пилигринског фратра, малтешког витеза, каноника цркве св. Јеронима у Риму, аустро-угарског фелдвебела из хрватског села Клањца, који сада труне у фараонској могили у извиканој „кући цвећа“ у Београду-Јосипграду, у Србији, где му се и данас клањају „срПски“ ренегати и полтрони на срамоту осакаћеног, обесправљеног, потлаченог и пониженог несрећног србског народа.

    Што се тиче односа Броза и Ватикана у хрватском тједнику „Даница“ објављен је чланак под насловом „Католичка црква у Југославији“, где између осталог, стоји:

    “Но то још није све! Папа, у духу екуменизма и мирољубиве коегзистенције, са жељом да нормализира односе Католичке цркве у Југославији, именова је друшкана Тита – ‘ПOЧАСНИМ КАНОНИКОМ’ – цркве с. Јеронима у Риму. Тиме му је подјелио привилегије, које је уживао аустријски цар над Хрватском…“ (Види: Katolicka crkva u Jugoslaviji, hrvatski tjednik “Danica”, od 29. rujna/septembra 1971, Chicago, Ilinois, U.S.A.; Ante Jeric, “Svica”, broj 135, Dalmatian publishing company, New York, U.S.A., 1971; Урош Зоњић, Под командом војводе Павла Ђуришића, Windsor, Ont., Canada, 1990, стр. 99 ).

    У дипломатском акту из резолуције Информбироа који је објављен под насловом „Југословенска компартија под влашћу убица и шпијуна“ дословно стоји:

    „Прелаз Титове клике ка фашизму није случајан, он је извршен по заповести њених господара – англоамеричких империјалиста, чији је најамник та клика већ одавно, како се то показало…“ (Види: Из резолуција Информбироа „ Југословенска компартија под влашћу убица и шпијуна“, „Напред“, Орган југословенских комуниста полит-емиграната у НР Бугарској, Бр. 12 (28) од 15. јула 1950).

    Сасвим је јасно да је УДБ-а била злочиначко удружење великохрватског наци-онал-социјалистичког фараона Јосипа Броза Тита и да је њен најважнији задатак био обрачун са извесним србским родољубима и „срПским“ комунистима, стаљинистима и интернационалистима. Броз је увео праксу својих узора Хитлера и Мусолинија. Стварао је концентрационе логоре у Титоленду, како се изразио о Југославији Винстон Черчил, осведочени ментор Јосипа Броза Тита. Брозова УДБ-е је инсценирала и њихова убиства под разним изговорима… (Види: Удба уводи милицију у своје крваве злочине, „Под заставом интернационализма“, Огран југословенских комуниста- политемиграната у НР Румунији, број 10, 1.Х.1949).

    Истини за вољу, иза УДБ-е се крила у ствари врло перфидна, закулисна и веома вешто камуфлирана и организована борба коју је водио великохрватски фараон Јосип Броз Тито поротив потлаченог, обесправљеног, пониженог, осакаћеног несрећног србског народа. Потврде и доказе за наше наводе можемо наћи у хиљадама примера.

    У београдско-јосипградским „Новостима“ објављен је чланак Б. Међедовића под насловом „Да ли је Славко Ђурић (85), из Избишта код Вршца био сведок погибије генерала Арса Јовановића? Опрез топи сећање“, где између осталог, стоји:

    „Према Ђурићевом казивању ‘Борби’, генерал Јовановић је 1948. доведен на југословенско-румунску границу и убијен после инсценираног бекства…
    НЕМА историје без сведока, ни догађаја без људи. Увек неко (пре)остане да и о највећим тајнама проговори. У овим бурним временима, када се наша новија исрторија мења из дана у дан, таквих је сведочења све више.

    Прошлог четвртка, ‘Борба’ је овбјавила причу осамдесетпетогодишњег Славка Ђурића, из села Избишта, код Вршца, који тврди да је био очевидац смрти генерала Арса Јовановића. Према његовој верзији, генерал Јовановић је, заправо, био доведен до границе ради ликвидације.

    Званична верзија из времена Информбироа казује како је генерал Јовановић погинуо приликом покушаја бекства преко југословенско-румунске границе, августа 1948. године. Према судским записницима, на њега је пуцао милиционар Владимир Ковачевић, а о догађају су сведочили Владо Дапчевић и Кађа Петричевић, који су били са Јовановићем, његов шофер, жена управника државног пољопривредног имања, сељак који је бегунце возио својим колима и други… Поодавно се, међутим, прича да је УДБ-а, заправо, ликвидирала генерала Јовановића, инсценирајући његово наводно бекство преко границе.

    ‘НИСИ ВИДЕО’

    НЕДАВНО је о својим сумњама у званичну верзију о смрти свога брата јавно проговорила и Миљуша Јовановић, која је због свог брата Арса прошла голооточку голготу. После њене изјаве, деда Славко Ђурић је, како пише ‘Борба’, одлучио да ‘скине енбарго са своје тајне коју чува четрдесет година’.
    Ево његове приче:

    – Једног јутра кренули смо фијакером у правцу Сечице, председник Среског одбора Бранко Јеремић и, чини ми се, секретар Комитета, мислим да се звао Раде. Мислио сам да идемо код Швабе, једног заосталог немца који је имао велике винограде и чувени подрум, па су се све буџе код њега проводиле. Ја мислим да су га само због тога гошћења и задржали, иначе су сви други Немци били протерани. Али, уместо код Швабе, упутили смо се на отворено поље, крај румунске границе, где у близини није било куће, ни живе душе… Убрзо је стигао један камион, покривен цирадом, са пет-шест цивила. Стадоше ту поред нас и поздравише се са среским руководиоцима. Поставише неке мале мердевине и, придржавајући га, спустише са каросерије једног свезаног човека. Како су га спустили на земљу, повикаше му: ‘Сад бежи!’. Онако везан, тај човек поче да трчи у правцу границе, а они повадише пиштоље и осуше паљбу на њега. Човек паде. Мени онда председник Среског одбора, Бранко Јеремић, рече: ‘Ово што си видео, ниси видео, јер овај што смо га убили, то је генерал Арса Јовановић’…“ (Види: Б. Међедовић, Да ли је Славко Ђурић (85), из Избишта код Вршца био сведок погибије генерала Арса Јовановића? Опрез топи сећање, „Новости“, Београд, 29. април 1990).

    Није ми намера да се свестраније и детаљније упуштам у опсежну библиографију и литературу у вези УДБ-е, Брозовог великохрватског злочиначког удружења. То најбоље сведоче извесна историска дела и ови наслови из појединих информбировских листова који су публиковани у Бугарској, Румунији, Мађарској, Пољској, бившем Совјетском Савезу и бившој Чехословачкој, који су данас врло тешко доступни.

    Ево тих наслова:

    1. П.К., СВЕ ВЕЋИ БРОЈ ОФИЦИРА, ПОДОФИЦИРА И ВОЈНИКА СТУПА У ИЛЕГАЛНУ БОРБУ ПРОТИВ ТИТОВАЦА, „За Социјалистичку Југославију“, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у СССР, Број 10 од 1.X.1945, с.5.
    2. Димитријевић, УДБА УВОДИ МИЛИЦИЈУ У СВОЈЕ КРВАВЕ ЗЛОЧИНЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у НР Румунији, Број 10 од 1. X. 1949.
    3. Наслов: ТИТОВА КЛИКА – БАНДА ПОЛИТИЧКИХ УБИЦА, „Под Заставом Интернационалзма“, Број 10 од 1.X.1949.
    4. Михаљ Селеши, ФАШИСТИЧКИ ТЕРОР ТИТОВАЦА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    5. Наслов: КОНТРАРЕВОЛУЦИОНАРНИ ПЛАНОВИ ТИТОВЕ ФАШИСТИЧКЕ КЛИКЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X1949.
    6. Наслов: УНИШТИТИ ТИТОВСКУ ШПИЈУНСКУ БАНДУ – ЗАДАТАК ЈЕ КПЈ КОЈА СЕ УСПОСТАВЉА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    7. Наслов: ПРЕГЛЕД ЛИСТА „ЗА ТРАЈНИ МИР, ЗА НАРОДНУ ДЕМОКРАТИЈУ!“, „Под Заставом Интернационализма“, број 10 од 1X.1949.
    8. Наслов: ВЛАДА НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ РУМУНИЈЕ ЗАХТЕВА ОД ТИТОВЕ КЛИКЕ ДА СЕ ОПОЗОВЕ ИЗ РУМУНИЈЕ ШПИЈУН ЛОМПАР, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    9. Наслов: ИЗБАЦИВАЊЕ ПРЕДСТАВНИКА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ФАШИСТА ИЗ МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    10. Добросављевић С., РАДНИЦИ ПРИМЕЊУЈУ СВЕ НОВИЈЕ ФОРМЕ БОРБЕ ПРОТИВ ТИТОВАЦА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    11. З.С., РАДНИЦИ МАСОВНО НАПУШТАЈУ РОПСКЕ РАДОВЕ У КАМЕНОЛОМИМА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    12. Наслов: ОКО 150 ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ТРОЦКИСТА ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИ ШПИЈУНИ ОД 1941 ГОДИНЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    13. Наслов: УПРАВЉАЧИ ЈУГОСЛАВИЈЕ – АГЕНТИ ОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ САД, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    14. Наслов: ШПИЈУНСКЕ ВЕЗЕ ТИТОВАЦА И АНГЛО-АМЕРИКАНАЦА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    15. Наслов: ТИТОВА КЛИКА ЈЕ ОДАВНО ИЗДАЛА ИНТЕРЕСЕ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    16. Дзон Смит, ДОШАО, НИШТА НИЈЕ ВИДЕО А НАБРБЉАО, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    17. Наслов: РАСТЕ НЕЗАДОВОЉСТВО НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ ПРОТИВ ТЕРОРА ТИТОВЕ БАНДЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    18. Б.К., ИЛЕГАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОМУНИСТА СТАВЉАЈУ СЕ НА ЧЕЛО БОРБЕ РАДНИХ СЕЉАКА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    19. Наслов: СА СУДСКОГ ПРОЦЕСА ЗЛОЧИНЦУ РАЈКУ И ЊЕГОВИМ САУЧЕСНИЦИМА – РАЗОБЛИЧЕНЕ ВЕЗЕ ТИТА, РАНКОВИЋА И ДРУГИХ СА ШПИЈУНСКОМ СЛУЖБОМ САД, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    20. Наслов: ОДЈЕЦИ ПОВОДОМ СУЂЕЊА АМЕРИЧКО-ТИТОВСКОМ ШПИЈУНУ РАЈКУ И ЊЕГОВИМ САУЧЕСНИЦИМА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    21. Јакуб Борман, КОНТРАРЕВОЛУЦИОНАРНИ ПРЕВРАТ У ЈУГОСЛАВИЈИ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    22. Наслов: КРАХ ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИХ ПЛАНОВА У МАЂАРСКОЈ – РАЗОБЛИЧЕНИ СУ ШПИЈУНИ ИЗ БУДИМПЕШТЕ И БЕОГРАДА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 10 од 1.X.1949.
    23. Громико А., НОТА СОВЈЕТСКЕ ВЛАДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВЛАДИ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    24. Наслов: АМЕРИЧКИ ОФИЦИРИ ДОЛАЗЕ КАО ВОЈНИ ИНСТРУКТОРИ У ЈУГОСЛАВИЈУ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    25. Наслов: ТИТОВА ФАШИСТИЧКА ВЛАДА ПРИСТУПА АГРЕСИВНОМ СРЕДОЗЕМНОМ ПАКТУ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    26. Наслов: НОВИ СНАЖНИ УДАРЦИ ПО ФАШИСТИЧКОЈ КЛИКИ ТИТА И РАНКОВИЋА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    27. Наслов: НА ЗАСЕДАЊУ ОУН ШПИЈУНИ КАРДЕЉ, ЂИЛАС И БЕБЛЕР УКЉУЧИЛИ СУ СЕ У ГЛАСАЧКУ МАШИНУ САД, „Под Заставом Интернационализма,Број 11 од 15.X.1949.
    28. Перо Попивода, ИЗДАЈНИЧКА ДЕЛАТНОСТ КЛИКЕ ТИТА-РАНКОВИЋА У ПЕРИОДУ НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА, „Под Заставом Интернационализма“ Број 11 од 15X.1949.
    29. Пејновић, МОБИЛИСАЊЕМ СЕЉАЛКА НА КОНКРЕТНИМ АКЦИЈАМА, ИЛЕГАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОМУНИСТА ПОСТИЖУ ДОБРЕ РЕЗУЛТАТЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15X.1949.
    30. „Фрушкогорац“, У СРЕМУ – КАО ЗА ВРЕМЕ ОКУПАЦИЈЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    31. Наслов: ИЛЕГАЛНЕ ОМЛАДИНСКЕ ГРУПЕ АКТИВНО СЕ БОРЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    32. С.М., ЖЕЉЕЗНИЧКИ РАДНИЦИ ПРЕЛАЗЕ НА НОВЕ ФОРМЕ БОРБЕ, „Под Заставом Интернационализма“ Број 11 од 15.X.1949.
    33. Наслов: НОТА ВЛАДА ЗЕМАЉА НАРОДНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ФАШИСТИЧКОЈ ВЛАДИ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    34. Наслов: II КОНГРЕС КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ СЛОБОДНЕ ТЕРИТОРИЈЕ ТРСТА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    35. Наслов: ПЕТОГОДИШЊИЦА ОСЛОБОЂЕЊА БЕОГРАДА ОД СТРАНЕ СОВЈЕТСКЕ АРМИЈЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    36. Наслов: У СУСРЕТ 32 ГОДИШЊИЦИ ВЕЛИКОГ ОКТОБРА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15X.1949.
    37. Мирко и Никола, УЧЕНИЦИ У ПРИВРЕДИ ОРГАНИЗОВАНО СТУПАЈУ У ШТРАЈКОВЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15X.1949.
    38. Ранко П., ИЗ СТУДЕНИЧКОГ СРЕЗА, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    39. Тимотијевић А., РОПСКИ УСЛОВИ РАДА У ПРЕДУЗЕЋУ „ИВО ЛОЛА РИБАР“, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    40. Наслов: ПРЕГЛЕД ЛИСТА „ЗА ТРАЈНИ МИР, ЗА НАРОДНУ ДЕМОКРАТИЈУ!“, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    41. Наслов: ТРУДБЕНИЦИ ГРАДА И СЕЛА БОРЕ СЕ СВЕ ОРГАНИЗОВАНИЈЕ ПРОТИВ ТИТОВЕ БАНДЕ – ЉУБАВ НАРОДА ПРЕМА СССР-у И ДРУГУ СТАЉИНУ ТИТОВЦИ НЕ МОГУ ДА УГУШЕ – БОРБЕНЕ АКЦИЈЕ ПРОТИВ ТИТОВАЦА, „Под Заставом Интернационализма“ Број 11 од 15>X.1949.
    42. Луиђи Лонго, СВАКИ ИМА ОНАКВЕ ПРИЈАТЕЉЕ КАКВИ МУ ДОЛИКУЈУ, „Под Заставом Интернацонализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    43. Јан Марек, СЛИЗАЛИ СЕ…, „Под Заставом Интернационализма“, Број 11 од 15.X.1949.
    44. Наслов: ИЗ РЕФЕРАТА М. РАКОШИА ОДРЖАНОГ НА САСТАНКУ БУДИМПЕШТАНСКОГ АКТИВА МАђАРСКЕ ПАРТИЈЕ, „Под Заставом Интернационализма“, Број. 11. од 15X,1949.
    45. Ненад Малиж, КРВАВИ ЗЛОЧИНИ ТИТОВАЦА ПРЕМА БОРЦИМА III БОСАНСКОГ КОРПУСА, „За Социјалистичку Југославију“, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у СССР-у, Број 12 (35) од 30 марта.1950.
    46. Лоран Н., ПОДЈАРМЉИВАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ОД СТРАНЕ АНГЛО-АМЕРИЧКИХ ИМПЕРИЈАЛИСТА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 12 (35) од 30. марта 1950.
    47. Властимир Михајловић, ШПИЈУНСКО ЛИЦЕ ТИТОВСКОГ МИНИСТРА ДОБРИВОЈА РАДОСАВЉЕВИЋА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 12 (35) од 30. марта 1950.
    48. Трновац М., ТИТОВСКИ ФАШИСТИЧКИ РЕЖИМ -НАЈВЕЋИ НЕПРИЈАТЕЉ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ОМЛАДИНЕ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 12 (35) од 30. марта 1950.
    49. П. Л., ЛОНДОНСКИ АДВОКАТИ ТИТА ЗАБРИНУТИ РЕЗУЛТАТАТИМА „ИЗБОРА“, „За Социјалистичку Југославију“, Број 12 (35) од 30. марта1950.
    50. Наслов: РАДНО СЕЉАШТВО БОЈКОТУЈЕ ИЗБОРЕ ЗА МЕСНЕ ОРГАНЕ ВЛАСТИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949, стр.3.
    51. Наслов: РЕВОЛУЦИОНАРНА БУДНОСТ ПРИ СТВАРАЊУ ПАРТИЈСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ – ОСНОВНИ ЈЕ ЗАДАТАК ЈУГОСЛОВЕНСКИХ КОМУНИСТА, „За Социјалистичку Југославију, Број 13 од 5.X.1949.
    52. Наслов: НОТА ПОЉСКЕ ВЛАДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВЛАДИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    53. Наслов: НОТА МАЂАРСКЕ ВЛАДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВЛАДИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    54. Наслов: НОТА ВЛАДА Н.Р. БУГАРСКЕ И Н.Р. РУМУНИЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВЛАДИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    55. Наслов: ПРЕСУДА РАЈКУ ЛАСЛУ И ЊЕГОВИМ
    САУЧЕСНИЦИМА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    56. Наслов: ТИТОВА КЛИКА ДАЈЕ НОВЕ И НОВЕ КОНЦЕСИЈЕ АМЕРИЧКИМ МОНОПОЛИСТИМА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    57. Наслов: АМЕРИЧКИ ОФИЦИРИ КАО „ИНСТРУКТОРИ“ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    58. Наслов: ПОРОДИЧНА СЛИКА – ФАШИСТИЧКО-ГЕСТАПОВСКА РОДБИНА: ЦАЛДАРИС, ТИТО, ФРАНКО, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    59. Наслов: ПИСМО СА ИЛЕГАЛНОГ САСТАНКА У БЕОГРАДУ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949,стр.5.
    60. Перо Попивода, ИЗДАЈНИЧКИ РАД КЛИКЕ ТИТА – РАНКОВИЋА У ПЕРИОДУ НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    61. Наслов: ЗАВЕРЕНИКЕ И ШПИЈУНЕ ПОСТИГЛА ЈЕ ЗАСЛУЖНА КАЗНА – ЗАВРШНИ ГОВОР ДРЖАВНОГ ТУЖИОЦА ЂУЛА АЛАПИА НА ПРОЦЕСУ ШПИЈУНСКО-ЗАВЕРЕНИЧКОЈ БАНДИ ЛАСЛА РАЈКА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    62. Наслов: ГЕНЕРАЛ РЕПУБЛИКАНСКЕ ШПАНИЈЕ ИЗОБЛИЧАВА ИЗДАЈНИЧКУ ТАКТИКУ ТИТА ЗА ВРЕМЕ ОСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    63. Цекић С., АНГЛО-АМЕРИЧКИ ШПИЈУНИ ПАШУЈУ У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ АРМИЈИ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949, стр 4.
    64. Наслов: ГОВОР М. РАКОШИЈА НА САВЕТОВАЊУ БУДИМПЕШТАНСКОГ АКТИВА МАЂАРСКЕ ПАРТИЈЕ ТРУДБЕНИКА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949.
    65. Сахин Пашић С., ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИ ЛАКЕЈИ ПОТПОМАЖУ ПОТПАЉИВАЧИМА РАТА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X,1949.
    65. Наслов: ХАРИ ПОЛИТ О КРАХУ ПЛАНОВА ТИТОВЕ КЛИКЕ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949.
    67. Наслов: ОДБИЈАЊЕ ФРАНЦУСКИХ РУДАРА ДА ПОСЕТЕ ЈУГОСЛАВИЈУ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949.
    68. М. Савић и В. Михајловић, ДВАДЕСЕТИ ОКТОБАР – ДАН ОСЛОБОЂЕЊА БЕОГРАДА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949.
    69. Наслов: БЕОГРАДСКИ ПРОВОКАТОРИ ПРИТЕРАНИ УЗА ЗИД, „За Социјалистичку Југославију, Број 14 од 15.X.1949.
    70. Наслов: НЕ ДОЗВОЛИТИ ТИТОВЦИМА ДА ПЉАЧКАЈУ РАДНО СЕЉАШТВО, „За Социјалистичку Југославију“, Број 14 од 15.X.1949.
    71. Наслов: САВЕЗ РАДНИКА И СЕЉАКА – ОСНОВНА СНАГА ЗА СВРГАВАЊЕ КЛИКЕ ТИТА – РАНКОВИЋА, „Нова Борба“, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у НР Чехословацкој, Број 6(35) од 8.априла 1950.
    72. Симонов Константин, СУБЈЕКТ СА ТРИ ИМЕНА И ЊЕГОВО ВЕРНО ПСЕТАНЦЕ, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.априла 1950, стр.4.
    73. Наслов: ОДНАРОЂЕНИ И ФАШИЗИРАНИ ИНТЕЛИГЕНТИ У СЛУЖБИ ДОЛАРА, „Нова Борба“, број 6 (35) од 8.ИВ.1950.
    74. Наслов: ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПОЛИТЕМИГРАНТИ У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ ОДРИЧУ СЕ ОДЛИКОВАЊА КОЈА СУ ДОБИЛИ ОД ИЗДАЈНИЧКЕ ТИТОВЕ КЛИКЕ, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.ИВ.1950.
    75. Наслов: ИЗ ПИСАМА УРЕДНИШТВУ -„ПОБЕДА ЈЕ НАША ДРУГОВИ“ – ТИТОВСКИ ФАШИСТИ НИ ПРЕМА ДЕЦИ НЕМАЈУ ОБЗИРА…, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.ИВ.1950.
    76. Гојко Петровић, НАША ВОЈСКА ЈЕ ВЕРНА НАРОДУ И СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.ИВ.1950.
    77. Наслов: „ОСОВИНА“ ТИТОФАШИСТА И МОНАРХОФАШИСТА, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.ИВ.1950.
    78. Марко Рудовић, ИСТИНА О ТИТОВСКОЈ ЗАДРУЗИ „ЊЕГОШ“ – БОРБА ЗАДРУГАРА ПРОТИВ ПЉАЧКЕ И НАСИЉА, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.Ив.2950.
    79. Наслов: СМЕЛО УСПОСТАВЉАТИ КПЈ – РУКОВОДИОЦА БОРБЕ ЗА МИР, ЗА УНИШТЕЊЕ ТИТОВСКОГ РЕЖИМА, „Напред“, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у НР Бугарској, Број 12 (28) од 15 јула 1950.
    80. Наслов: БОРБА ПРОТИВ ТИТОВЕ КЛИКЕ – ИНТЕРНАЦИОНАЛИСТИЧКИ ДУГ КОМУНИСТИЧКИХ ПАРТИЈА, „Напред“, Број 12 (28 од 15 јула 1950.
    81. Тодоровић Т., СОЦИЈАЛНА ОСНОВА ФАШИСТИЧКЕ ДИКТАТУРЕ ТИТА – РАНКОВИЋА, „Напред“, Број 12 (28) од 15 јула 1950.
    82. Захаријадис Никос, СТВАРАЊЕ ОСОВИНЕ „АТИНА – БЕОГРАД“ ОПАСНОСТ ПО МИР, „Напред“, Број 12 (28) од 15 јула 1950.
    83. „Подунавац“, ДОПИСИ ИЗ ЗЕМЉЕ – ПРИПАДНИЦИ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ ВИДЕ КУДА ИХ ВОДИ ТИТОВА КЛИКА, „Напред“, Број 12 (28) од 15 јула 1950.
    84. Наслов: ДЕКЛАРАЦИЈА КОМУНИСТИЧКИХ ПАРТИЈА НЕКИХ ЗАПАДНОЕВРОПСКИХ ЗЕМАЉА, „Напред“. Број 12 (28) од 15 јула 1950.
    85. Наслов: ТИТОВЦИ РАДЕ ПО НАРЕДБИ ИМПЕРИЈАЛИСТА, „Напред“, Број 12 (28) од 15 јула 1950.
    86. Наслов: НОВИ КОРАК ТИТОВЕ КЛИКЕ КА РЕСТАУРАЦИЈИ КАПИТАЛИЗМА, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
    87. Шанко, НОВ ЗЛОЧИН ФАШИСТИЧКЕ БАНДЕ У СРЕЗУ КРАЈИНСКОМ, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула1950.
    88. Наслов: ОТПОР НАШЕГ НАРОДА ПРЕМА ТИТОВСКИМ РОПСКИМ РАДОВИМА, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
    89. Наслов: ОРГАНИЗОВАТИ БОРБУ ПРОТИВ ПРОИЗВОДЊЕ ЗА ИЗВОЗ И РАТНЕ СВРХЕ, ПРОТИВ ПЉАЧКАШКОГ „ОТКУПА“ ЖИТА, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
    90. Мишић Петар, ДАН УСТАНКА – ПРАЗНИК ВЕЧНОГ ПРИЈАТЕЉСТВА НАШЕГ И СОВЈЕТСКОГ НАРОДА, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
    91. Рудари, ТИТОВЦИ ХАПСЕ РАДНИЧКЕ ЗАШТИТНИКЕ, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
    92. Наслов: БОРБОМ ЗА МИР ОБУЗДАТИ АМЕРИЧКЕ АГРЕСОРЕ – РЕЗОЛУЦИЈА ПЛЕНУМА СОВЈЕТСКОГ КОМИТЕТА ЗА ЗАШТИТУ МИРА, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула 1950.
    93. Наслов: СОВЈЕТСКИ ЉУДИ ЖИГОШУ АМЕРИЧКУ АГРЕСИЈУ, „Напред“, Број 12 (28) од 15. јула1950.
    94. Наслов: ФАШИСТИЧКО – ШПИЈУНСКА ТИТОВА КЛИКА РАЗРУШИЛА ЈЕ НАЈВАЖНИЈУ ТЕКОВИНУ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5. септембра 1949.
    95. Наслов: ТИТОВА ШПИЈУНСКО – ФАШИСТИЧКА БАНДА – ОРУЂЕ У РУКАМА ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИХ ОБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ, „За Социјалистичку Југославију“ , Број 11 од 16 . септембар 1949.
    96. Наслов: БАНДА ФАШИСТИЧКИХ ЗАВЕРЕНИКА, ШПИЈУНА И ПРОВОКАТОРА, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 18 од 16.ИX.1949.
    97. Наслов: ПОТПУНО РАЗОБЛИЧЕЊЕ ПЛАНОВА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ТРОЦКИСТА О ОБАРАЊУ НАРОДНО-ДЕМОКРАТСКЕ ВЛАСТИ У МАЂАРСКОЈ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 18 (45) од 16. септембра 1949.
    98. Наслов: О ФАШИСТИЧКО-ГЕСТАПОВСКОМ РЕЖИМУ У ЈУГОСЛАВИЈИ, „За Победу“, Број 3 од 28. септембра 1949.
    99. Димче Костовски, ЈОШ ЈЕДАН ДОКАЗ ТИТОВЕ ПОМОЋИ ИМПЕРИЈАЛИСТИМА У ГРЧКОЈ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Орган Информбироа, Број 18 од 16 септембра 1949.
    100. Јакуб Берман, КОНТРАРЕВОЛУЦИОНАРНИ ПРЕВРАТ У ЈУГОСЛАВИЈИ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 18 (45) од 16. септембар 1949.
    101. П. Попивода, ИЗДАЈНИЧКА ДЕЛАТНОСТ КЛИКЕ ТИТА-РАНКОВИЋА ЗА ВРЕМЕ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА, „Нова Борба“, Број 23 од 28. септембра 1949.
    102. Наслов: ОДЛУЧАН УДАРАЦ АМЕРИЧКОЈ ШПИЈУНСКОЈ ЈАЗБИНИ ТИТА-РАНКОВИЋА, „Нова Борба“, Број 23 од 28. септембра 1949.
    103. Мишић М., КЛИКА ТИТА-РАНКОВИЋА НЕШТЕДИМИЦЕ ТРГУЈЕ СА НАЦИОНАЛНОМ ИМОВИНОМ ЈУГОСЛАВИЈЕ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 11 од 16. септембра 1949.
    104. Недељковић М., ТИТОВЦИ СУ СТВОРИЛИ НЕИЗДРЖЉИВЕ ЖИВОТНЕ УСЛОВЕ ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ РАДНИКЕ, „За Социјалистичку Југославију“, Број 11 од
    16.ИX.1949.
    105.Наслов: СТВАРАЊЕ ОСОВИНЕ „АТИНА-БЕОГРАД“ ОПАСНОСТ ПО МИР, „За трајни мир, за
    народну демократију!“, Број 27 (87) од 7.ВИИ.1950.
    106. Наслов: НОВИ КОРАК ТИТОВЕ КЛИКЕ КА РЕСТАУРАЦИЈИ КАПИТАЛИЗМА, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 27 (87) од 7.VII.1950.
    107. Наслов: БОРБОМ ЗА МИР ОБУЗДАТИ АМЕРИЧКЕ АГРЕСОРЕ – ДАЉЕ РУКЕ ОД КОРЕЈЕ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 27 (87) од 7 VII.1950.
    108. Наслов: БОРБА ПРОТИВ ТИТОВЕ КЛИКЕ – ИНТЕРНАЦИОНАЛИСТИЧКИ ДУГ КОМУНИСТИЧКИХ ПАРТИЈА, „За трајни мир, за народну демократију!“, 30 јун 1950.
    109. Наслов: ФАШИСТИЧКИ НАСИЛНИЦИ ПРЕВАЗИШЛИ СВЕ МЕРЕ, „Напред“, Број 8 од 6.ВИ.1949.
    110. Наслов: ОД СОЦИЈАЛИЗМА КА ФАШИЗМУ, „Напред“, Број 8 од 6.ВИ.1949.
    111. Илић Радомир, УДБА – СИСТЕМАТСКИ ПРИПРЕМАНО ОРУЂЕ КОНТРАРЕВОЛУЦИЈЕ, „Напред“, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у НР Бугарској, Број 8 од 6.ВИ.1949.
    112. Вељковиц Стојадин, ТЕРОРИСАЊЕ РАДНИКА У РУДНИКУ „МАЧКАТЦА“ И НА ГРАДИЛИШТУ „ВЛАСИНА“, „Напред“, Број 8 од 6.ВИ.1949.
    113. Наслов: ФАСИШТИЧКИ БАНДИТИ ПРЕВРШИЛИ СУ СВАКУ МЕРУ, „Нова Борба“, Број 21 од 7.ИX.1949.
    114. Наслов: ПОВОДОМ ТИТОВОГ ПОКРЕТА ЗА ВИСОКУ ПРОИЗВЕДНОСТ, „Нова Борба“, Број 21 од 7.ИX.1949.
    115. Наслов: ОРУЖАНЕ АКЦИЈЕ ПРОТИВ ТИТОВАЦА НА ПАПУКУ, „Нова Борба“, Број 21 од 7.ИX.1949.
    116. Ерне Гере, НЕКИ ЗАКЉУЧЦИ СА ПРОЦЕСА ШПИЈУНСКОЈ БАНДИ РАЈКА-РАНКОВИЋА-ТИТА, „За трајни мир, за народну демократију!“, Орган Информбироа, Број 19 (46) од 23.ИX.1949.
    117. Блас Рока, ПЛАН ПОРОБЉАВАЊА ЗАОСТАЛИХ ЗЕМАЉА, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 21 (48) од 10.X.1949.
    118. Наслов: НОВИ МОЋНИ ПОРАСАТ СВЕНАРОДНОГ ПОКРЕТА ЗА МИР, ПРОТИВ ПОТПАЉИВАЧА РАТА, „За трајни мир, за народну демократију!, Број 21 (48) од 10.X.1949.
    119. Мацос Ракоси, УНИШТЕЊЕ ТИТОВЕ АГЕНТУРЕ У МАЂАРСКОЈ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 21 (48) од 10.X.1949.
    120. Толкунов Л., БЕОГРАДСКИ ПРОВОКАТОРИ ПРИТЕРАНИ УЗ ЗИД, „За трајни мир, за народну демократију!’, Број 21 (48) од 10.X.1949.
    121. Луиђи Лонго, СВАКИ ИМА ОНАКВЕ ПРИЈАТЕЉЕ КАКВИ МУ ДОЛИКУЈУ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Број 21 (48) од 10.X.1949.
    122. Мартин Хорват, РАЗОБЛИЧАВАЊЕ И ЛИКВИДАЦИЈА РАЈКОВЕ БАНДЕ, „За трајни мир, за народну демократију!“, Орган Информбироа, Број 20 (47) од 1.X.1949.
    123. Наслов: ФЕСТИВАЛ СВЕТСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ ОМЛАДИНЕ У БУДИМПЕШТИ, „За победу“, Број 3 од 28.ИX.1949.
    124. Наслов: ПИСМО УДРУЖЕЊА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ СТУДЕНАТА У ПОЉСКОЈ СВЕТСКОМ ФЕСТИВАЛУ У БУДИМПЕШТИ, „За победу“, Број 3 од 28.ИX.1949.
    125. Наслов: НОТА СОВЈЕТСКЕ ВЛАДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ВЛАДИ, „За победу“, Број 3 од 28.ИX.1949.
    126. Наслов: ГЊЕВ НАРОДА ЗБРИСАЋЕ КЛИКУ ТИТА-РАНКОВИЋА. ЊУ НЕЋЕ СПАСТИ НИ КРВАВИ ТЕРОР НИ ШПИЈУНСКА СЛУЖБА ИМПЕРИЈАЛИСТИМА, „Под Заставом Интернационализма“, Орган југословенских полит-емиграната у НР Румунији, Број 10 од 1.X.1949.
    127. Наслов: БРАТСКИ СОВЈЕТСКИ САВЕЗ – ОСЛОБОДИЛАЦ И ЗАШТИТНИК НАШЕГ НАРОДА, „За Социјалистичку Југославију“, Број 13 од 5.X.1949.
    128. Наслов: ТЕРОРОМ И ПРЕТЊАМА ТЕРА СЕ ОМЛАДИНА НА ГРАДЊУ АУТОПУТА, „Нова Борба“, Број 6 (35) од 8.ИВ.1950.
    129. Радоња Голубовић, БУРЖОАСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ ТИТОВЕ КЛИКЕ ПОД МАСКОМ СОЦИЈАЛИЗМА, Москва, 1948.
    130. Перо Попивода, ТИТОВА КЛИКА УНИШТАВА КОМУНИСТЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ, Москва, 1949.
    131. Рено де Жувенел, ТИТО – ГЛАВАР ПРЕДАТЕЛЕЈ, Москва, 1951. 132. Ј. В. Стаљин, Куда води национализам Титове групе? Москва, 1949. 133. Pero Popivoda, FOR THE RESTORATION OF REVOLUTIONARY, GENUINELY COMMUNIST PARTY OF YUGOSLAVIA, 1950.
    134. Lorraine M. Lees, KEEPING TITO AFLOAT – THE UNITED STATES, YUGOSLAVIA, AND THE COLD WAR, University Park, Pa., 1997.
    135 Sayers, M., and Kahn, A. E., GREAT CONSPIRACY – THE SECRET WAR AGAINST SOVIET RUSSIA, Boston, 1946.
    136. Henry L. Roberts, TITOIZM AND COMINFORM, Havard University Press, 1952. 137. Adam B. Ulam, Titoism and the Cominform, Harvard University Press, July 1952.

    Свиђа ми се

  2. У овом контексту поменили бисмо мрачне планове „југословенских“ иннтернационалиста, идолатриста, експонената и плаћеника њујоршке, лондонске, московске, бундистичке, фабијанске и бољшевичке Коминтерне, који су спроводили непријатељску пропаганду против новостворене државе СХС, која је предвиђена за уништење, у чему се посебно истицао између осталих „југословенских“ и „српских“ рајетина, бечко-берлинских марксиста баљезгара др Симо Марковић, који је скапао у Совјетском Савезу у време Стаљинових „експерименталних чистки“ у којима је стрељано преко 800 истакнутих кадрова и чланова Комунистичке Партије Југославије.

    Др Симо Марковић је имао непријатељски став према новонасталој држави, која је никла из крви и жртава најбољих синова србског народа. Назвао је нову државу једном од оних држава „које су постале као узгредни продукти у процесу распадања империјализма класне идеологије буржоазије…“

    У дебати која је вођена уставнотворној скупштини 18. априла 1921. године Марковић је свесно говорио неистине и извртао чињенице, рекао је:

    „Ова наша држава није резултат једног логичног процеса у развитку националне свести… Наша држава исто тако као и Чехословачка и Пољска, уствари је само једна од продуката светског рата. Ми имамо за свој постанак у првом реду да захвалимо пропасти империјализма централних сила. А један од најтежих и најзначајнијих удараца томе империјализму задала је руска револуција. И зато ми дугујемо свој велики дуг за национално уједињење поред американских, енглеских и француских топова, још и руској револуцији, бар у истој мери…“

    Бранећи интересе државе и доношење „Обзнане“ у уставотворној скупштини, Милорад Драшковић је рекао:

    „Господо, овај сукоб између комуниста с једне стране и државне власти с друге стране био је неминован и неизбежан. Родио се један покрет странога порекла, финансиран са стране, која иде, како сам каже, да разори ову нашу државу. Шта је природније него да тај покрет у своме ходу наиђе на отпор државне власти. Ми хоћемо да се подиже држава, они да се уништи. Морали смо се сукобити… Њихов је рад у томе да сруше оно зашто су изгинули толики војници наши… Према томе покрету, господо, направила су се два фронта – фронт европски и фронт азијски. Европа је према њему заузела став непријатељски, одбрамбени и стала да га сузбија. Азија му се отворила као открићу, као новој светлости социјалној. Ми смо, господо, ставили нашу земљу уз Европу…

    Наши су комунисти примили новац из иностранства, примили су новац из Русије, и из Мађарске, примили су бољшевички новац. Примили су новац из Америке…“

    Др Мирослав Спалајковић је у свом говору у уставотворној скупштини од 12. маја 1921.године, дословно рекао:

    „Нарочито је наша земља имала особити стратегијски значај за извођење совјетског плана у спољној политици у највећем стилу. Наша земља је имала да послужи као мост за прелаз у Италију. Према томе наши комунисти налазили су се у положају савезника једне стране државе, која ће евентуално постати наш непријатељ… Ми смо се налазили пред једном великом међународном завером – суигенерис – чији су конци ишли из Москве, а чији је циљ био опште социјалне револуције…“

    У једној дебати у уставнотворној скупштини, која је вођена 27. априла 1927. године Глигорије Божовић је између осталог, рекао:

    „Они комунисти хоће совјетску републику, бољшевичку диктатуру, хоће да сруше све отпорне снаге народа, да би широм отворили врата свим оним непријатељима нашим, који су данас упрли погледе пуне националне мржње против нас и који једва чекају да упадну, те да наша земља поново заплива у крви и пламену, а то само ради тога да би се доказало да је правилно становиште њихово и да је правилан један убачени комунизам једне потпуно националне наше дружине…“

    У дебати у уставотворној скупштини од 10. маја 1921. године Милан Прибићевић је рекао:

    „Мени је познато, да у комунистичким редовима има и таквих елемената, који су прихватили ту форму само зато, што су против нашег народног ослобођења и уједињења…“

    При свем овом бисмо пренели говор др Ивана Рибара, који је по потреби био десничар и левичар и један између осталих пројектаната Брозовог бундистичког, троцкистичког, фабијанског, бољшевичког, интермаријумског, великохрватског и антисрбског АВНОЈ-а. Иван Рибар је изабран 1920. године за народног посланика. У току 1921. године постао је председник прве Уставотворне скупштине. У овој уставотворној скупштини Рибар је гласао за Обзнану, за закон о заштити државе и поретка у држави. Гласао је и за Видовдански устав.
    Рибар је поводом убиства Милорада Драшковића 30. јула 1921. године одржао и говор на комеморативној седници у Народној скупштини краљевине Југославије, који дословно гласи:

    „Милорада Драшковића убио је зликовац, споразумно са својим зликовачким друштвом, убио га је члан терористичке организације, један бедник душевни и телесни… и зато се лако дао наговорити на злочиначко дело од агента тајно организованог непријатеља нашег народа и наше државе, који су у вези са атентатима и наших спољних непријатеља…

    Пок. Драшковића убили су они који не воле нашу државу и наш народ; убили су га они који хоће насилним путем, крвљу и грађанским ратом, постојећи правни ред у нашој држави да сруше, они који хоће помоћу спољних непријатеља, разорити столећима и столећима од најбољих синова нашег народа изграђивану нашу државу поништити, тако са пуно крви и жртвама стечено наше народно ослобођење и уједињење…

    Непријатељ наше државе, објавио је преко својих терористичких организација навалу на њену егзистенцију атентатима на прве наше људе који су имали недвојбено пуно учешћа код њеног стварања и консолидовања… извршен је атентат на Милорада Драшковића, на човека који је по суду свих објективних и непристрасних познавалаца његових важио као један од најистакнутијих сарадника у раду за правилан, миран и савремен развитак наше младе државе; био је један од оних народних радника, који увек умеју и знају шта хоће, један од њих, који након дубоког размишљања стварају једну одлуку, коју умеју конзеквентно и врло енергично проводити. Он је био човек принципа и умео се за принципе залагати и одушевљавати… своју земљу и народ свој волео је надасве. За државу све је дао и жртвовао па и свој живот. Он је још у Краљевини Србији својим суделовањем у влади и Скупштини успешно сарађивао на јачању земље и на стварању предувјета за улогу Србије … Уз многе друге државнике и народне раднике и његова је заслуга, да је краљевина Србија већ пре балканског рата постала не само јака привлачна сила, већ центар за прикупљање и уједињење целокупног нашег народа. „SALUS REI PUBLICAE SUPREMA LEX ESTO”, било је гесло пок. Драшковића у његовој одговорној служби. У тешким моментима, кад су били у питању мир и поредак у нашој држави изашао је с готовим предлозима у одбрану државе поготову свих протудржавних и протународних покрета. И њему, Драшковићу, има се захвалити што није дошло до нереда и грађанског рата…“ (Види: Уређивачки одбор, Стенографске белешке Народне скупштине, Београд, 1921).

    Свиђа ми се

  3. Србски комунисти су ову наредбу спровели у дело и ту су премашили план над планом над својим народом. А њихова деца нас и даље уништавају са најновијим методама и начином владања и вођења ове несрећне земље.

    Liked by 1 person

  4. Ови у Словенији очито нису побијени, што ће рећи да је ова наредба једна од оних левих застрањивања, од којих је Тито после прао руке (за Ђиду не знам).

    Свиђа ми се

    • Једино су изгледа код СРБА примјенили ову наредбу. Словенце , ‘рвате а и остале су поштедјели осим неколицине. Тек толико да се власи се досјете.

      Свиђа ми се

  5. УЗ БОЖЈУ ПОМОЋ ПРЕЖИВИШЕ ПОТОМЦИ ГОРЕ ПОМЕНУТИ СРБИ БОГАТАШИ ТРГОВЦИ УЧИТЕЉИ СВЕШТЕНИЦИ ОФИЦИРИ ЉУДИ КОЈИ СУ БИЛИ ЕЛИТА КРАЉЕВИНЕ југославије МАДА БИ ТРЕБАЛО ДА ЈЕ БИЛА КРАЉЕВИНА СРБИЈА У ГРАНИЦАМА КРАЉЕВИНЕ југославије ТА СЛОВЕНИЈА ЗАВИ МНОГО СРБСКИХ ФАМИЛИЈА У ЦРНО 1945 ГОДИНЕ

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.