АКТУЕЛНО

Др Миладин Шеварлић: Србија још увек нема национални програм развоја пољопривреде


Дискусија на 15. Седници Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду Народне скупштине Републике Србије, 28.07.2017.

УВЕСТИ ИНСТИТУЦИЈУ ЗАШТИТНИКА У ЛАНЦУ ПРОИЗВОДЊЕ ХРАНЕ КАО И СЛОВЕНИЈА

Очигледно је да нема стабилне пољопривредне производње, пре свега биљне, без обзира да ли се ради о повртарству, ратарству или воћарству и виноградарству, без наводњавања. И у годинама када имамо довољне количине падавина немамо их равномерно у складу са потребама, у зависности од вегетационих периода различитих биљних култура. Нису сви узроци „вис мајор“, од Господа Бога. Много тога зависи од државе, али и од пољопривредних произвођача.

Било би добро, када би Србија попут Словеније увела институцију заштитника у ланцу производње хране. Он би могао да, у репроцелини, од производње инпута и средстава за рад у пољопривреди, преко примарне пољопривредне производње, прераде и промета, уочава слабости између појединих карика у том ланцу, и предлаже решења како да се оне превазиђу.

НЕМАМО НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ

Суштинско питање овде јесте, што ми ни у 2017-ој години, три године после усвајања „Стратегије пољопривреде и руралног развоја 2014-2020“, немамо још увек званично објављен национални програм развоја пољопривреде. У коме је требало таксативно по годинама навести које површине и са коликим средствима ће држава да обезбеди системима за наводњавање, ону примарну фазу коју у свим државама у свету финансира држава, а не пољопривредни произвођачи. Кад то држава обезбеди, онда је на пољопривредним произвођачима да сопственим средствима или кредитима се задужују за изградњу секундарне мреже за наводњавање.

Проф. др Шеварлић је предложио да се усвоји закључак и донесе рок Министарству пољопривреде да објави Национални програм пољопривреде и Национални програм руралног развоја, јер без тих докумената Одбор „не може да прати активности Министарства, нити реализацију, немају ни мере, ни пролазна времена, ни износе средстава које могу да прате… То је обећавано више пута и још увек није урађено“.

ПОЈЕДНОСТАВИТИ ДОКУМЕНТАЦИЈУ ЗА БУШЕЊЕ И ОПРЕМАЊЕ БУНАРА

Такође, требало би поједноставити документацију за бушење и опремање бунара на поседима породичних газдинстава. Пример је Грчка, тамо су породични поседи и сви имају по правилу и системе за наводњавање, размислити и испитати њихова искуства и „извући нешто од тога“.

РАЗЛИКА У ПОДСТИЦАЈИМА ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА, ЗАШТО?

Ми имамо потпуно различит приступ подстицајима у пољопривреди за наводњавање у централном подручју Србије и на подручју Војводине. Зашто су пољопривредници у другоразредном положају у централној Србији у односу на Војводину? Откуда да се у Војводини даје виши ниво подстицаја него у централној Србији? Тамо знамо да је пољопривредно земљиште квалитетније, да се 75% обрадивих површина су од I до IV класе, па надаље…

ТАКСЕ НА ЕПС-БРОЈИЛА ПОТРОШАЧА СИСТЕМА ЗА НАВОДЊАВАЊЕ

На једној од претходних седница усвојен је закључак да је овај Одбор покренуо иницијативу код Министарства финансија, Министарства рударства и енергетике, да се укину таксе на бројила за системе за наводњавање за осам месеци годишње, када системи за наводњавање не функционишу. Такође би требало размислити да ли треба Електропривреда Србије да наплаћује исту цену утрошеног киловат-часа за системе за наводњавање, као што наплаћује на пример Хемофарму, Галеници итд… који производе лекове.

„Шта је са ослобађањем дела обавеза пољопривредника од стране Министарства финансија и Минстарства енергетике за повраћај акциза и смањење цене електричне енергије у функцији пољопривредне производње, и таксе на бројила? Не ради се само о системима за наводњавање, него и о објектима за сточарство… пластеницима итд.“

СУША КАО ЕЛЕМЕНТАРНА НЕПОГОДА – РЕАГОВАТИ НА ВРЕМЕ

Одбор треба да донесе закључак да се подстакну општине, локалне самоуправе, и да се обавежу пољопривредно-саветодавне службе да помогну општинама у процени ризика од суше и доношења благовремене одлуке да барем III и IV квартал пореских обавеза по основу дохотка из пољопривреде не плаћају пољопривредници тамо где постоје услови за проглашење елементарне непогоде по основу суше. А  не да реагујемо онда кад они плате те обавезе или кад се покрену тужбе због неплаћања, или почну да теку камате за те неизмирене обавезе.

СУБВЕНЦИЈЕ ЗА БИЉНУ ПРОИЗВОДЊУ СМАЊЕНЕ 15 ПУТА!

Будући да смо за две године смањили субвенције по хектару за биљну производњу за 15 пута, с озбзиром на површину са 100 на 20 хектара (500%), с обзиром на субвенције по хектару са 12.000 на 4.000 динара (то је 300%), израчунајте у каквом су неравноправном положају наши пољопривредници у односу на пољопривреднике барем у суседним земљама, да не говоримо о земљама у Европској унији.
То никада не узимамо у обзир, нити спомињемо, кад се позивамо на цене на берзи (споменутој у Будимпешти), позивамо се на ту берзу само онда кад су цене ниже него овде. А кад су више цене у Будимпешти него овде – онда налазимо хиљаду и један разлог од стране откупљивача зашто не може да се та цена примени кад се ради о откупу у Србији.

ПРОБЛЕМ КОД ОТКУПА – ПЉАЧКА ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОЂАЧА ОД СТРАНЕ ОТКУПЉИВАЧА

Поново је истакнут један од огромних проблема посебно породичних пољопривредних газдинстава – „пљачкање од стране откупљивача – тако што преузете количине пољопривредних производа које откупљују не плаћају, гасе своје фирме а онда отварају нове из исте делатности, на своје име или чланова свог домаћинства, а не измирују ове обавезе“. Истраживачке радње надлежних државних органа трају преко две године, и завршавају се констатацијом – „изволите, покрените парницу код надлежних судова“!?
Стотине хиљада пољопривредника су опљачкане на тај начин.
Председник Одбора је на једној од претходних седница предложио решење по узору на ЈУТА-у, заједницу туристичких организација, да се обезбеди систем осигурања практично, на нивоу свих откупљивача. Да солидарно сносе ризике којима су изложени пољопривредни произвођачи.

ТРЕЋИ ПУТ – АПЕЛ ЗА ПОВЕЋАЊЕ СУБВЕНЦИЈА ЗА ОРГАНСКУ ПРОИЗВОДЊУ

Проф. др Миладин Шеварлић је још једном, трећи пут апеловао – Крајње је време да Министарство пољопривреде исправи неправду према произвођачима који су у систему органске пољопривреде.

„Једина смо држава у свету у којој су основне субвенције по хектару за органску пољопривреду ниже него за конвенционалну пољопривреду. Тога нема ни у једној држави у свету, јер за конвенционалну пољопривреду субвенције су 2.000 динара по хектару, нажалост само две хиљаде динара у новцу и 2.000 динара регреса за минерално ђубриво. Пошто се минерално ђубриво у органској пољопривреди не користи они немају право на тих две хиљаде динара, већ само на подстицај од 2.000 динара по хектару + 40%, то је 800 динара, значи 1.200 динара по хектару мање него што имају произвођачи у конвенционалној пољопривредној производњи.“

СУПРОТНО УСТАВУ И ЗАКОНУ О БРАКУ – ЖЕНАМА СЕ ДАЈЕ ПРЕДНОСТ И ДОДАТНИ ПОДСТИЦАЈ

Проф. Шеварлић је поставио питање о посебним подстицајима…

„Зашто се супротно Уставу и Закону о браку женама даје предност и додатни подстицај? Извините молим вас, шта је то, посебна дискриминација? Па дајте онда инвалидима да дамо још веће субвенције, веће подстицаје… Која се то жена враћа на село осим оне које већ постоје?
Друго, имајући у виду обичајне норме у Србији, то је мера која фаворизује стање у Војводини, у централном делу Србије та мера ће тешко да заживи.“

САРАДЊА ОДБОРА И УДРУЖЕЊА

Седници Одбора за пољопривреду Скупштине Србије присуствовали су и представници Удружења пољопривредника. Проф. Шеварлић је дао предлог да Министарство објави јавни позив удружењима пољопривредника за сарадњу, да би се укључили у рад и оценила њихова репрезентативност барем по два елемента: број чланова и капацитети којима располажу за пољопривредну производњу (било да се ради о хектарима или броју условних, односно физичких грла, зависно од врсте стоке).

САРАДЊА ОДБОРА И МИНИСТАРСТВА

Проф. др Шеварлић је предложио представницима Министарства на састанку Одбора, да убудуће значајне анализе које раде (као што је она коју су поменули на састанку – групе за рурални развој), доставе члановима Одбора „да би били благовремено обавештени, јер то може значити приликом разматрања неких законских прописа из области пољопривреде“.
Он се обратио представницима Министарства са конкретним предлозима, како он види допринос Министарства пољопривреде у побољшању резултата и пољопривреде уопште у Србији у овом тренутку.

  1. Да регресирани кредити за текућу производњу буду расположиви пољопривредним произвођачима најкасније 1.фебруара текуће године. Јер, буџет се усваја до краја новембра и расподела буџета може кровном уредбом да се заврши у року од месец дана после доношења Закона о буџету.
    На тај начин велики број пољопривредних произвођача неће бити везан за преузимање репроматеријала „на црту“, како то уобичајено кажу, већ ће моћи да бира или то, или ће подизати кредите са регресираним каматама, и чинити себе конкурентнијим у том делу.
  2. Конкретним јавним задружним партнерством за изградњу капацитета који су у функцији учешћа пољопривредних произвођача у постфармерском сектору – у преради и у пласману.
    С тим да бесповратна средства буду мање заступљена а да обавезе враћања кредита буду заступљена у већем делу, да би држава могла та средстава поново да реинвестира у наредним циклусима. На тај начин би пољопривредници постали власници свог производа и у фази прераде, и у фази промета.
  3. Требало би посветити већу пажњу о образовању пољопривредника, односно посебно лидера из тих удружења, али ти програми не могу да се базирају само на програмима струковних удружења, већ на програмима у који ће бити укључене научно-стручне организације и пољопривредно-саветодавна служба на терену.

 

ИЗВОР: Српски покрет ДВЕРИ

31.7.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Пре свега зауставити продају земље странцима и укинути овај штетни Закон.
    Зашто су смањене субвенције за пољопривреду?
    Држави Србији треба домаћин.
    То није ова власт.
    Одговорна власт би бринула о националним интересима .

    Свиђа ми се

  2. Држава треба да даје веће повластице пољопривреди него страним „инвеститорима“. У пољопривреди је више запослених, треба обрадити земљу, тежак је то рад. Чудно је да то није приметио Динкић и да сваком пољ газдинству плати стимуланс за најмање два радника. Где бисмо сада били. Не бисмо гледали у небо, те поплаве, те суша – него бисмо били као Холандија.
    Докторе – крени у акцију. Ломи ове уседелице и ховнаре у министарствима, преузми кормило, давај конкретне предлоге, решења и кремуће развој

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s