АКТУЕЛНО

Епохално откриће српско-аустралијског тима: Античка вила усред Срема


Најквалитетнији медитерански мермер, прекрасни мозаици, делови статуа римских божанстава, зидно и подно грејање, пронађени надомак Сремске Митровице указују да је тим аустралијско-српски тим археолога на трагу епохалног открића: монументалне палате императора Максимијана Херкула.

Стручњаци из две земље који су већи део јула провели на локалитету Глац, према речима коруководиоца овог пројекта др Стефана Поп Лазића, открили су остатке велелепне виле, грађене с краја III и почетком IV века, близу некадашњег Сирмијума, једне од престоница моћног Римског царства.

– На основу карактеристика архитектуре, може се са сигурношћу рећи да је припадала имућном великодостојнику из периода тетрархије, времена када су Римским царством владала два августа и два цезара – објашњава овај стручњак Археолошког института за „Вести“ откриће из периода позног античког доба.

Како историјски извори помињу да је један од августа прве тетрархије, Максимијан Херкулије, подигао палату у непосредној близини Сирмијума, претпоставка је да је та вила, управо грађевина коју су помињали римски писци.

До првих сазнања о постојању већег римског локалитета у близини овог града дошло се у 19. веку када су митровачки археолози извештавали о налазима римских зидова и богато украшених мермерних подова.

– Из времена Првог светског рата датира извештај да су аустроугарски војници приликом копања ровова наишли на мозаик на површини од 80 квадрата и да су га потом затрпали – наводи Поп Лазић изворе из претходна два века о римском присуству на том простору.

Прва археолошка ископавања су обављена 1994. ради утврђивања стања архитектуре и, како каже наш саговорник, још тада је констатовано да би локалитет на Глацу требало истраживати у оквиру вишегодишњег међународног пројекта.

– Уз помоћ геофизичких истраживања 2014, када је добијена слика подземних остатака на површини од четири хектара, али и ископавања на различитим деловима овог локалитета, дошло се до податка да се цео комплекс виле простире на површини од око 300 пута 200 метара, односно да обухвата део између римског пута који је водио за место Фошае, данашњи Јарак, и реке Саве – појашњава он.

Истраживања су на самом почетку, али према речима овог стручњака, већ први налази упућују на то да није реч о обичној вили каквих је било у знатном броју у предграђима касноантичких градова, већ о изузетно богато украшеном комплексу, чије су грађевине израђене од најскупоценијих материјала коришћених у касној антици.

– Царски порфир (гримизни камен) увезен из Египта, зелени порфир са Пелопонеза, као и различите врсте медитеранских мермера из Грчке, Мале Азије и Северне Африке украшавали су подове и зидове грађевине на Глацу – открива Поп Лазић.

Зато, како наводи, већ сада може да се каже да се цео тај комплекс састојао из више грађевина различите намене од којих је најрепрезентативнија управо она од које је истражено више просторија и служила је као резиденцијални део. Износи и занимљивост да је у тим просторијама, уз мозаички украс на подовима у неколико соба, пронађен чак и систем подног и зидног грејања.

– Ова монументална грађевина је била окренута једном страном ка Сави, која је у време Римског царства била знатно ближа вили и био је омогућен директан приступ речном саобраћају који је био тада значајно развијен. Покретни налази упућују и на то да је поред архитектонских украса грађевина била украшена скулптурама, а откривен је део једне од њих, римског божанства начињен од финог грчког мермера – прича он.

После IV века у Римском царству наступа период несигурности и честих сукоба, а у области Сирмијума насељавају се различита варварска племена.

– Они подижу своје насеобине у некадашњим римским зградама. То се догодило и на Глацу, где су откривене керамичке посуде и други предмети који сведоче о присуству германских племена током 5. и 6. века – открива овај стручњак.

Напомиње и да пронађени новац византијског цара Јустина II, али и кованице остроготског краља Теодориха, као и керамичка пећ узидана у под једне од просторија виле, представљају доказ да је већ у периоду позне антике вила доживела разарања.

Иначе, до плодотворне сарадње са аустралијским археолозима је дошло када је професор Ричард Мајлс 2013. године посетио Србију и изразио жељу да Сиднејски универзитет успостави са српским партнерима пројекат вишегодишњих истраживања неког археолошког античког локалитета у Србији.

– Од изузетног је значаја да нису циљ само научна истраживања, већ и заштита локалитета и презентација широј јавности – објаснио је Поп Лазић.

Др Стефан Поп Лазић: Сирмијум у три димензије

Споразум о сарадњи Археолошког института у Београду и Универзитета у Сиднеју је потписан на пет година, али резултати овогодишњих истраживања показују да ће ископавања трајати знатно дуже.

– Прелиминарно смо договорили да се на локалитету формира археолошки истраживачки центар са археолошким парком где ће стручњаци из целог света моћи да истражују различите аспекте античке прошлости Сирмијума и околине. Ту ће постојати и део посвећен широј публици која ће моћи да се упозна са античком прошлошћу Сирмијума на најмодернији начин, уз помоћ коришћења 3D технологије – најавио је Стефан Поп Лазић.

Међународни пројекти

– Антички локалитети, нарочито они из периода позне антике, у жижи су интересовања светске археологије, тако да наш Археолошки институт поред Глаца, у другим деловима Србије има неколико других међународних пројеката са еминентним светским стручњацима из САД са Florida State University, Француске CNRS и Немачке RGZM. Ти пројекти омогућавају српским и страним стручњацима да уз помоћ најсавременијих технологија истражују касноантичке локалитете којима је Србија пребогата. Уз то и да се страни и наши студенти упознају са различитим методама ископавања – каже Поп Лазић.

ИЗВОР: ВЕСТИ

————

31.7.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s