АКТУЕЛНО

Иза проф. др Слободана Петровића остало је написано капитално дело „Криминал беле крагне”


IN MEMORIAM: ИЗНЕНАДА УМРО ЈЕДАН ОД НАШИХ НАЈВЕЋИХ СТРУЧЊАКА ЗА IT И КИБЕР-КРИМИНАЛ

  • Знајући да је његова најновија књига практично већ дуго завршена, стално сам га пожуривао да је објави, пре свега са циљем да то капитално дело угледа светло дана што пре јер је заиста неопходно у овим временима када се догађа „супернова експлозија” ICT-а и буја кибер криминал
  • Професор Петровић се са правом сврстава у доајене и у сам врх најначајнијих стручњака за информациону безбедност а за кибер криминал је био водећи стручњак Србије и региона

КАД год бих дохватио телефон да га позовем, у глави ми се стварала слика тихог, сталоженог, мудрог и веома одмереног господина, како седи у својој дневној соби, окружен гомилом књига, скрипти, CD-ова и новина, претвореној у радни кабинет, нагнут над тастатуром рачунара проверавајући по ко зна који пут сваки детаљ, зарез, тачку својег капиталног дела „Криминал беле крагне”.

Истовремено дискутујући са својом супругом Биљаном, која му је увек била непрекидна подршка али и критичар и лектор по потреби, професор Петровић је написао велики број научних радова, публикација, монографија и уџеника. Знајући да је његова најновија књига практично већ дуго завршена, стално сам га пожуривао да је објави, пре свега са циљем да то капитално дело угледа светло дана што пре јер је заиста неопходно у овим временима када се догађа „супернова експлозија” ICT-а и буја кибер криминал.

То моје пожуривање је била и подршка и радост спознаје да сам сведок настанка једног значајног и капиталног дела и никако није била слутња да један од доајена савремене IT сцене неће дочекати да се књига објави.

У последњих десетак година, професор Петровић није пропуштао нити један наш сусрет да ме изнова и изнова не опомене да завршим докторат и то је радио на један одмерен и неодољив начин тако да се никада због тога нисам осећао лоше. Хвала му на толикој вери и поверењу у мене и у све остале пријатеље и другаре из удружења које је подстицао, храбрио, помагао и у којима се несебично залагао за унапређење ICT и Инфомационе безбедности у Србији и региону.

Академски прецизан и педантан до перфекције, непрекидно водећи рачуна да књига обухвати све модерне и потребне аспекте домена кибер простора и кибер криминала, водећи строго рачуна и о најмање значајном појму, професор Петровић је непрекидно радио на њој желећи да у тренутку штампања буде свеобухватна, модерна и без грешака.

На последњем гостовању у мојој емисији „Сасвим дигитално” кратко смо говорили о књизи и најавили специјалну емисију када књига буде објављена.

Пре пар недеља послао сам Бати, како смо га сви из милоште звали, поруку и позив за традиционално дружење са жељом да продискутујемо актуелне теме из домена ICT и IB али и да попричамо о књизи.

Притиснут великим бројем обавеза, чињеницу да нисам добио одговор нисам схватио као аларм, да нешто није у реду. Никада пре тога се није десило да Слоба у разумном року не одговори на позив, писмо или поруку.

Он, увек пажљив према свима, није хтео да мене нити остале пријатеље и другаре узнемирава и обавести да има проблема са здрављем.

Сви ми који смо сарађивали са Батом, у обавези смо да помогнемо породици и коаутору да књига што пре угледа светлост дана.

Стасати у стручном и академском смислу и постати доајен бавећи се непрекидно информационим технологијама – од практично настанка истих – до данас, једна је од привилегија која је истовремено омогућила упознавање, дружење и сарадњу са живим легендама домаће IT сцене.

Једна од тих легенди био је преминули професор Слободан Петровић.

Остаће упамћен као велики стручњак, одличан педагог и колега који је увек био ту да пружи безрезервну помоћ.

У последњих две деценије, у условима експлозије нових технологија и последица које те технологије носе, професор Петровић је непрекидно радио на едукацији и унапређењу стања IKT и IB у Србији и регион, а већи део његовог ангажовања је искључиво волонтерски са једином жељом да у нашој Србији не каскамо много за светом те да о нашем националном кибер простору бринемо домаћински и како то доликује. Последњих неколико година ангажовањем кроз удружење IT вештак и Друштва за информациону безбедност дао је значајан допринос настанку неколико закона а посебно Закона о информационој безбедности Србије. Активним учешћем као председник Скупштине удружења IT вештак и председник Програмског одбора конференције Информациона безбедност Србије дао је непроцењив допринос припреми, организацији и реализацији више националних конференција, округлих столова и семинара.

Као доајен и врхунски експерт, често у временској оскудици, прочитао је, прегледао и одобрио за прихватање више од 400 стручних и научних радова на конференцијама у организацији Друштва за информациону безбедност Србије и Удружења IT вештак (ZITEH).

Лично је увек првенствено својим примером програме свих ових конференција и округлих столова обогаћивао по правилу најзначајнијим и најбољим научним радовима, радовима који су били и остали идеје водиље свима из IT заједнице. Поменимо неколико најновијих и најзначајнијих радова који су и дан данас камен темељац појединих посебних области IT-а: О неопходности националне стратегије заштите кибер-простора, Информациона безбедност Србије 2009; О националној стратегији у функцији информационе безбедности, Информациона безбедност Србије 2012; Прилог националној стратегији заштите кибер-простора, Војно дело 2010; О неопходности националне стратегије заштите кибер-простора, Наука Безбедност Полиција 2010. као и многи други.

Професор Петровић се са правом сврстава у доајене и у сам врх најначајнијих стручњака за информациону безбедност а за област кибер криминала можемо без устезања рећи да је био водећи стручњак Србије и региона. Изузетно је много водио рачуна о сваком аспекту домена којим се бавио и посебну пажњу је посветио основним појмовима.

Није му било тешко да као одговор на некритично увођење страних израза у наш језик и када то заиста није неопходно напише научни рад пре свега бринући за наш језик и културу. Током 2012 године објавио је научни рад под називом Дилема: кибер или сајбер, Страни правни живот, 2/2012, ИССН 0039 2138 са основном намером да научним доказима објасни зашто је правилно рећи кибер рат, кибер моћ, кибер простор а не сајбер.

Заједно са осталим оснивачима Друштва за инфомациону безбедност Србије заслужан је за увођење појма Инфомациона безбедност у формалну употребу уместо неких популарних али неодговарајућих термина.

Слободан Петровић је рођен 15.11.1942. године у Банатском Великом селу крај Кикинде (Банат, данас Република Србија), током школовања се истицао као одличан ђак и студент. Након завршетка основних студија 1975 године запошљава се у савезном СУП-у где остаје до 1992 године када прелази у РДБ. У РДБ остаје до 2001 године када прелази на рад у Полицијску у академију где постаје шеф катедре безбедносних наука и члан УО Полицијске академије.

У звању ванредног професора, од 2004. до 2006. године ради као продекан ПА и КПА а од 2006. до 2008. године као декан КПА када одлази у пензију.

Био је члан неколико удружења, од којих издвајамо Удружење судских вештака за информационе технологије Србије (Председник скупштине), Друштво за информациону безбедност Србије (један од оснивача и председник програмског одбора) и удружења Кривак.

Уз рад успео је да магистрира са темом Заштита података у аутоматизованим информационим системима, ментор проф. др Видојко Ћирић, ФОН и да докторира са докторском дисертацијом Компјутерски криминалитет и заштита информационих система, ментор проф. др Мирјана Дракулић, ФОН.

Током рада више пута је награђиван и похваљиван.

Значајније објављене монографије, скрипте и књиге су му: Петровић С., Ћирић В., Заштита података у аутоматизованим информационим системима, „Научна књига”, Београд 1986, 310 стр. и Компјутерски криминал, МУП Републике Србије, Београд 2000, I издање, 398 стр и 2001, II издање, 398 ст; Војноиздавачки завод, Београд, 2004, 564 стр, III издање.

Уџбеници и скрипте: Полицијска информатика И, Полицијска академија, 2003, 393 стр.; Полицијска информатика II, Криминалистичко-полицијска академија, 2007, 374 стр; Одржавање рачунара, Виша железничка школа, Београд, 2004, скрипта; Заштита рачунарских система, Виша железничка школа, Београд, 2004, скрипта.

Само у последњих десетак година професор Петровић има преко 30 објављених научних радова на домаћим и међународним конференцијама и семинарима из домена Информацине безбедности.

У свом стручном и стваралачком зениту професор Петровић као продекан и декан Криминалистичко-полицијске академије давао је значајан допринос развоју ове данас тако битне и значајне високошколске установе за Републику Србију.

Педагошки рад професора Петровића остаће у сећању многих његових студената, што доказује и велики број његових бивших студената на значајним стручним и руководећим функцијама у МУП-у, Министарству одбране, Влади Републике Србије и многим другим установама, агенцијама и организацијама.

Не знам, Слобо, да ли сам ти рекао за живота, али памтим све твоје излетничке поздраве пре свега као један изузетан вид пажње са којом си обасипао твоју породицу и твоје пријатеље.

Драги Бато, овај текст не можеш да прочиташ и одобриш, а ја се искрено надам да не би имао већих примедби.

Преселио си се у имагинарни кибер простор, нека ти је лака земља и вечна слава.

 

Мр Зоран Живковић, дипл. инж., оснивач и председник Друштва за информациону безбедност Србије

ИЗВОР: ФАКТИ

————–

5.8.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

 

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s