ДРУШТВО

Др Јована Стојковић: О монструмима и бабама-нарикачама…


Пише: Др Јована Стојковић
3.8.2017.

Када се догоди  нека страшна трагедија, као ова последња у центру за социјални рад, незрела српска јавност, преплављена афективношћу Касандре и Љовисне, креће у кидисање на сваког ко покуша да разлучи узрок и последицу и на рационалан начин схвати шта се заправо догодило.

Ова психологија гомиле, типична за руљу која би да да себи мало одушка, негује се  од стране професионалних  баба-нарикача  које себи дају за право да дају атест за емпатију, мерећи вам црвенило беоњача и дрхтавост гласа, на основу чијег нивоа вас примају или избацују из свог ожалошћеног друштва. Онај ко одбије да им се удвара и пресамићује се у „њиховом“ селективном  болу који бира само политички коректне жртве згодне за манипулацију, бива одбачен са гађењем  и резигнацијом, те то „ђубре“ више нико и нема жељу да чује. Тако се јавна дебата своди на питање како утепати монструма и да ли увести „превентивно“ утепавање, а можда и одсецање језика за питањe о томе:

– Да ли је лезбо-феминистичко деловање   преко невладиних организација, а кроз државне институције довело да распламсавања рата у породицама?

– Зашто је све више убијених жена од када их исте институције „штите“, а тога готово није ни било док су жене биле „малтретиране“ у патријахалним породицама?

– Постоје ли у Србији жене које су убиле своје мужеве ?

– Да ли је, којим случајем, могуће да дође до измирења међу супружницима и обнављања односа након конфликата?

– Зашто је медијски простор испуњен сексом и насиљем, против кога се, наводно, боримо?

– Према статистичким подацима, колики је проценат насилних смрти међу мушкарцима, а који међу женама?

– Према статистичким подацима, у којој мери су угрожена родитељска права мушкараца , а у којој жена у Србији?

– Постоји ли, којим случајем, и насиље ван породице?

Наравно, ово нису теме за размишљање дежурних нарикача. Довољно је да Синиша Мали, велики поштовалац жена, доведе своје момке у Центар за социјални рад и заштити рад социјалних радника које претварају  у џелате породице и кадије Новог светског поретка. Ионако ће сви пропрати савест кроз медијску халабуку која ће проћи док кажеш „монструм“.

А кад изађеш из центра, нек ти је Бог у помоћи…

2 replies »

  1. Господо,
    имам искуства.
    Данас је веће насиље нас жена над мушкарцима, зато мушкарци беже од хијена и спашавају живу главу. У Центрима где треба да се смире, родитеље дочекују нарикаче да их униште, да њихода веца цвиле.
    Под хитно реорганизовати те Центре, а нарикаче које се боре против ионако бедних мушкараца кастрирати, да немају порода.
    Жене и мајке, српкиње, јавите се, шта да радимо са хајдучијом нарикача над нашим судбинама

    Свиђа ми се

    • Јасна
      „Кастрација“ је хируршки поступак одстрањивања тестиса!
      Хируршки поступак одстрањивања јајника зове се „овариектомија“ (ovariectomia).

      Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s