АКТУЕЛНО

Душан Марић: Срби дошли да се поклоне сину Цара Лазара


Хиљаде верника посетиле манастир Копорин код Велике Плане

У манастиру Копорин код Велике Плане данас је, по традицији, отваран сандук са моштима за које верници верују да припадају деспоту Стефану Лазаревићу, сину Кнеза Лазара.

Око светиње, смештене међу брежуљцима где се завршава Поморавље а почиње валовита Шумадија, окупиле су се хиљаде верника, који су, обасјани сунцем, стрпљиво чекали у реду да се поклоне над посмртним остацима који су сахрањени у цркви светог Стефана Првог великомученика.

Највише верника дошло је из Велика Плана и суседних општина Смедеревске Паланке и Смедерева, али се по регистрацијама више од 1.000 аутомобила видело да су Копорин походили и верници из Београда, Крагујевца, Вићенце, Беча, Новог Сада…

У порти манастира одржан је богат културно-уметнички програм у којем су учествовала културно-уметничка друштва из Велике Плане, гуслар Томислав Бошковић и певачица изворних песама Марија Конатар.

Доступна историјска грађа наводи на закључак да је манастир Копорин деспотова задужбина, коју је он подигао између 1402. и 1427. године. Наиме, у манастиру се налази фреска старијег сина цара Лазара и кнегиње Милице на којој је потписан као деспот, а ту титулу је добио када је након Ангорске битке, на повратку у Србију, посетио Цариград.

Више пута Турци су манастир палили и рушили до темеља, а последњи пут обновљен је 1885. године, када је добио садашњи изглед.

Приликом замене подних плоча у храму у току 1977. године, у северозападном углу брода цркве, испод фреске на којој је приказан Деспот Стефан, пронађене су мошти које су биле на дну гробнице. Након детаљног антрополошког и палеопатолошког прегледа, који је извршио познати антрополог из Лондона Србољуб Живановић, закључено је да се ради о моштима особе чији опис по физичком изгледу, годинама старости и пронађеним ранама одговара сачуваном опису деспота Стефана.

Међутим новија истраживања и ДНК анализе тамо пронађених посмртних остатака указују да је тело Деспота Стефана сахрањено у његовој највећој задужбини, манастиру Манасија код Деспотовца. Епископ браничевски није дозволио да се изврши ДНК анализа посмртних остатака у Копорину.

С обзиром да је утврђено да посмртни остаци у Манасији припадају особи која је у првом степену сродства са кнезом Лазаром Хребљановићем, има и заговорника теорије да је Деспот Стефан ипак сахрањен у Копорину, а да је у Манасији сахрањен његов млађи брат Вук. Вука су Турци погубили 1410. а Стефан је преминуо 1427. године од срчаног удара.

Браћа Стефан и Вук Лазаревић уплела су се у међусобне династичке сукобе у Турској, између синова султана Бајазита, Сулејмана и Мусе, па су од 1408. до 1410. године чак ратовала један против другог. Стефан на Сулејмановој, а Вук на Мусиној страни. Када је, након годину и по дана ратовања против брата и Сулејмана, Вук прешао на братову страну, Муса га је у једној бици заробио и погубио 1410. године. Стефан је покушао све да спаси брата, али није успео.

 

Душан Марић

—————-

15.8.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s