АКТУЕЛНО

Нова биста у Башти Србије у Кливленду – МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ


Захваљујући почасном конзулу наше земље у Охају Алексу Маческом, те Вукману Кривокући из Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону МСП, Српска културна башта у Рокфелеровом парку у Кливленду ће од 20. августа бити богатија за још једну скулптуру, осму по реду.

Како за РТС сазнаје Иван Калаузовић Иванус, након Николе Тесле, Петра I Карађорђевића, Стевана Мокрањца, Петра II Петровића Његоша, Михајла Пупина, Вука Стефановића Караџића и Милеве Марић (Ајнштајн), хлад под крошњама буковог и храстовог дрвећа, на плацу број 32 уздуж Булевара Мартина Лутера Кинга у граду на ушћу Кајахоге у Ири, од недеље 20. августа наћи ће и научник Милутин Миланковић, математичар, астроном, климатолог, геофизичар и грађевински инжењер светског ранга.

Српска културна башта, део Кливлендских културних башти, постоји од 2008. године. Током протеклих девет лета, у њој су се нашле скулптуре седам значајних личности из наше историје, културе, науке и уметности. Прошле године им се придружила физичарка и математичарка Милева Марић, прва жена у Башти, а ове ће први српски доктор техничких наука.

Једним од најзаслужнијих људи за оживљавање Баште Србије у Кливленду сматра се Алекс Мачески, некадашњи председник и издавач водећег дневника „Плејн дилер“, а данашњи почасни конзул Републике Србије у Охају. Мачески је нарочит допринос бујању оазе српске баштине у америчкој држави Охајо пружио у сарадњи са Вукманом Кривокућом из Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

Њих двојица су заједничким залагањем; Мачески обезбеђивањем средстава, а Кривокућа комплетном логистиком у вези са ливењем бисти и слањем за Сједињене Америчке Државе; до сада у Башти подигли четири од укупно седам скулптура. Пета ће бити биста Милутина Миланковића.

Подсетимо и да је великом научнику ове године на Врачару подигнут споменик, да на Новом Београду постоји Булевар Милутина Миланковића, као и друга спомен-обележја, улице и школе у Србији. Породична кућа Миланковића у Даљу је 2007. године реновирана удруженим средствима Републике Србије и Републике Хрватске, па је у њој 2009. отворен Културни и знанствени центар „Милутин Миланковић“.

Свих пет скулптура, укључујући и Миланковићеву, насталих сарадњом Маческог и Кривокуће, обликовао је Иван Фелкер, академски вајар из Ниша, добитник многих домаћих и међународних награда. Фелкерова дела красе бројне јавне просторе, музеје и уметничке галерије. Засигурно су најпознатија статуе Стевана Сремца, ловца Калче и пса му Чапе, који за кафанским столом поздрављају мераклије и њихове посетиоце на почетку Казанџијског сокачета у центру Ниша.

Церемонијa посвећивања бисте Милутина Миланковића у Кливленду заказана је за недељу, 20. август, од 13.30 сати по локалном времену у Српској културној башти. Овом чину присуствоваће Његово преосвештенство епископ источноамерички Иринеј и парох Саборног храма Светог Саве у Парми отац Драгослав Косић. Скуп ће уприличити и Српски мушки хор „Косово“ из Охаја.

Миланковић: путник кроз васиону и векове

Милутин Миланковић је рођен 1879. године у Даљу близу Осијека, месту на Дунаву у тадашњој Аустроугарској, у угледној српској породици. Високо образовање је стекао на студијама грађевинске технике бечке Техничке велике школе, а после докторирања и грађевинске праксе радио је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, од 1909. до пензионисања 1955, најпре као професор примењене математике.

Био је вишегодишњи потпредседник Српске академије наука и уметности, а објавио је око стотину научних прилога, радова и монографија. Умро је 1958. у нашем главном граду, где је и сахрањен. Његови земни остаци пренети су 1966. у породичну гробницу у Даљу.

У свету и код нас, Миланковић је остао упамћен по својој теорији климатских промена (Миланковићеви циклуси) и капиталном делу „Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба“ из 1941. године, које важи за једно од највећих у домаћој науци.

Знан је и по реформи јулијанског календара, односно најпрецизнијем календару по којем, регулисањем распореда преступних година, средња дужина календарске године износи тачно 365 дана, 5 сати, 48 минута и 48 секунди.

У част астрономских открића, кратер на тамној страни Месеца, кратер на Марсу и астероид носе Миланковићево име. Америчка Национална ваздухопловна и свемирска администрација (NASA) га је уврстила у ред највећих умова свих времена који су се бавили проучавањем Земље, док Европско геофизичко друштво (данас Европска унија за геонауке) од 1993. године додељује медаљу „Милутин Миланковић“ за изузетне заслуге у изучавању дугопериодичних промена климе и у моделовању климе.

У режији Душана Вулековића је 2007. снимљен филм „Милутин Миланковић: путник кроз васиону и векове“, а Миланковићев портрет од 2011. краси новчаницу од 2000 српских динара.

ИЗВОР: РТС

————–

17.8.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s