АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Шакетањe у америчком „бастиону слободе“ и дискусија о Косову у Савету Безбедности УН


Дмитриј Седов,
20.8.2017.  Фонд Стратошке Културе

Ту у Америци је почело шакетање међу расистима и грађанима не баш сасвим беле боје коже тела, по питању ко је кога више увредио. Као што је познато, одавно су прошла времена кад су белци понижавали црнце и сада црнци понижавају белце тамо где су постали већина. Истовремено се јављају и нови држављани Америке – латиноамеричке и азијатске дијаспоре, који су стеснили белце у низу држава. Бели су, наравно, незадовољни, а њихова истурена авангарда – расисти, не могу смислити ништа друго осим претњи и покушаја деловања бејзбол палицама.

Но, уколико поставимо себи главно питање – о чему се ради у том бастиону слободе и демократије, онда ћемо на то добити прост одговор: «обојени» грађани су очигледно незадовољни својим положајем и желе да се пробију «ка врху» да би се седело у Конгресу, у управи крупних банака, у главним америчким корпорацијама и чак да би се управљало безбедносним структурама. А што да не, ако ће их ускоро бити половина становништва целе земље?

Но, у том самом бастиону слободе нико се не спрема да им то и омогући. Није јасно због чега. Ако је ту слобода, онда дајте могућност да дијаспоре изаберу не сасвим беле активисте у Сенат или Конгрес, дајте им могућност да стану пред војне карте у Пентагону, као и да предводе шпијунски ресор у Ленглију. Можете ли замислити какве би успехе достигла ЦИА ако би је предводио Кинез? Тада би тајне главног глобалног противника САД почеле да се одливају из Вашингтона широком реком.

Али се то не дешава па и незадовољни грађани не сасвим беле боје, почињу да руше на земљу споменике идеолозима и херојима робовласништва. Они сматрају да све док се у земљи поштују вође које су угњетвале црнце, ништа у њој неће бити, наравно, осим лицемерја.

Краће речено, шакетање, туча и скандал.

Но, хтео сам нешто сасвим друго рећи: о дискусији о Косову, која се распламсала у Савету Безбедности.

Између осталог, интересантна дискусија. На крају крајева, било шта да кажем, питање Косова се не може сматрати коначно регулисаним. Тамо се с правима српске мањине чини безобразлук и затварати очи на такво стање може само или глупак или хуља.

О томе сада активно пише и говори Ивица Дачић. Он предлаже да се северни део Косова пребаци под контролу Србије и да се омогући широка аутономија српским локалним општинама које ће остати на југу Космета. Што се тиче српских православних манастира, министар предлаже да им се да посебан аутономан статут монашке заједнице, по моделу грчке Свете Горе Атонске.

Дачић притом подвлачи да Приштина мора да исплати Београду финансијску компензацију за незаконито отету приватну и државну имовину.

Но, представник непризнате републике Влора Читаку сматра да је тај предлог опасан за регион. Она је то изјавила на седници СБ ОУН.

«Повратак концепцији доношења одлука по етничким разлозима – представља опасност за цео регион. Ако ми одбацимо културну и етничку разноврсност унутар наших држава, унутар наших граница, на који начин онда ми можемо заједно егзистирати (са Србијом) у ЕУ, да и не говоримо о више него икад узајамно повезаном свету?“ – дубокоумно је упитала она.

Штавише, имајући способност гледања у будућност, Влора Читаку је са СБ ОУН поделила своју прозорљивост: «Независност Косова – то није привремни пројекат. Косово се нигде неће денути. Дробљењем и потчињавањем се не добија нормализација и примирје». И додала да је Косово висококултурна земља. У њој је одржан чак и фестивал документарног филма.

Знате ли сад господо због чега сам свој материјал почео са догађајима у САД?

Зато што на Косову сазревају ти исти догађаји као и у бастиону слободе, само у нешто другачијој варијанти.

На крају крајева, шакетање у САД је програмирано самом идеологијом те државе. Оно је засновано на идеји заузимања туђе земље. Некада давно, на ту земљу су стигли англосаксонци, сасекли локално становништво, потом су се макљали међусобно и у коначном резултату поделили територију и почели угњетавати робове. А ти робови су се бројчано умножавали и стицали присталице у виду нових «обојених» придошлица, па су пожелели од белих одузети то што су они стекли. И одузимају. Прошетајте Детроитом, ако сте белац и видећете да је то већ «црни град». Он, као и Бостон и многи други мегаполиси, не припада белим. Управо ту можете добити посао у ауто-перионици и према Вама ће се односити као према бићу нижег реда. И не помишљајте да идете код «црног» судије – он ће Вам са своје стране само придодати. Генерално, безбедносна варијанта социјалне инжењерије у САД се наставља, а то је увек повезано са великим потресима.

Господо, а зар се «Независно Косово» није појавило такође као резултат заузимања туђе земље? Зар тај процес није пратило насиље, убиства, етничко чишћење и отворени геноцид? У таквом случају, баш по америчком обрасцу, мора протицати и угњетавање националних мањина и владавина насиља у свим областима живота.

Зар може народ који је добио земљу у резултату постепеног истискивања и директног прогона староседелачког становништва, бити према њему праведан? Јер сама идеологија заузимања туђе земље укорењује у људима дубоко непријатељство према староседеоцима. Како би у супротном газдовали?

Вратимо се зори америчке цивилизације – староседеоце Индијанце су истребили, по целом свету саопштавајући да им Индијанци сметају да живе.

То исто дешавало се и на Косову. Остаци Срба у том крају – сувишни су људи за Албанце. Непријатељски однос према њима је опште прихваћен. Због тога је кукурикање Влоре Читаку о надолазећој ери милосрђа на Косову предвиђено за веома простодушне људе. Или да право кажемо – за глупаке.

И када на седници СБ ОУН још једном Американци и Енглези предложе да се из покрајине повуче Мисија ОУН, која је установљена у својству привремене администрације 1999. године, онда се јавља веома непријатна сумња да је тај корак усмерен управо на коначно избацивање Срба са Косова. Тим поводом је нови представник Русије у ОУН, Василиј Небензја, рекао да неко жели да прикаже ситуацију у покрајини у позитивном светлу, а она је далеко од тога. Ситуација само деградира од тренутка одвајања покрајине од Србије.

Ја све схватам господо, само не могу једно да схватим – због чега је Ивица Дачић својим текстовима довео до те дискусије у ОУН?

Ако се размисли над његовим предлозима, онда се може доћи до следећих закључака:

– Ивица Дачић де факто (подразумевано) признаје независност Косова.

– Из непознатих разлога он предлаже да се подели Косово, што би довело до коначног формирања моноетничке албанске државе само без српског дела.

– После тога може се рећи «извини-опрости» резолуцији ОУН 1244 о нераздељивој припадности Косова Србији.

– Постаје нејасно, да ли влада Александра Вучића намерава да врати «целу овцу» како прописује резолуција 1244, или да добије «бар прегршт вуне»?

– Какав је у том случају положај Русије, која непоколебиво инсистира на пуном враћању покрајине у састав Србије?

– То кукурикање које смо слушали од Влоре Читаку, још није пресуда предлозима Ивице Дачића. Врло је могуће да ће Приштина кренути на такав дијалог са циљем одвлачења Београда од главног циља, а потом, када буде сматрала нужним, тај дијалог ће прекинути. Само што ће се и питање о резолуцији 1244 већ «запенушати».

Београд ће се у својој борби за Косово и Метохију повући на неразумљиву и недефинисану позицију.

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: